„Najkraća istorija demokratije“ Džona Kina je izvanredno napisana istorija koja pruža ohrabrujući pogled na bogatu prošlost demokratije.
Demokratija nije nastala samo u Atini. Njeni koreni sežu do Sirije, Mesopotamije i Indijskog potkontinenta, gde su građanske skupštine još pre više od tri hiljade godina ograničavale moć povlašćenih i pozivale vladare na odgovornost. Džon Kin – „jedan od vodećih svetskih političkih mislilaca“, prema oceni Tajmsa – prati razvoj ove drevne zamisli: od prvih skupštinskih demokratija, preko evropskog sistema izbora i predstavničke vlasti, do savremenog doba u kojem su vlade svakodnevno izložene nadzoru medija, sudova, nezavisnih ustanova i javnosti.
Ali demokratija nije zaštićena samim tim što je vlast neprestano izložena nadzoru. Savremeni despotizam naučio je da iste mehanizme koristi za sopstvene ciljeve. Društvene mreže postaju sredstvo manipulacije, izbori samo potvrda već stečene moći, a govor o narodu opravdanje za ličnu vlast. Dok širom sveta jačaju autoritarni režimi i populistički vlastodršci, Kin postavlja presudno pitanje: da li je demokratija potrošena ideja – ili još nismo ostvarili njen pravi potencijal?
„Najkraću istoriju demokratije“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Dva najbrža čitaoca portala E-Braničevo dobijaju ovu knjigu na poklon. Tačno u 17 časova potrebno je poslati lične podatke (ime, prezime, adresu i broj lične karte) na mejl [email protected].
