Hladni vremenski uslovi mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, posebno kod osoba koje duže vreme borave na otvorenom. Niske temperature, praćene vetrom i povećanom vlažnošću vazduha, dodatno pogoršavaju situaciju jer ubrzavaju gubitak telesne toplote, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Dugotrajno izlaganje niskim temperaturama, naročito onima ispod tačke smrzavanja, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica koje mogu biti lokalne i opšte.
U lokalne posledice spadaju smrzotine (promrzline) koje se najčešće javljaju na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) zbog otežane ili onemogućene cirkulacije krvi. U početku postoji osećaj hladnoće u delu tela zahvaćenom promrzlinom koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i bola predstavljaju znake početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekada i plikovi.
Opšta hipotermija (smrzavanje) je stanje snižene opšte telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti. U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti. Kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ukoliko se kod osobe koja je boravila na hladnoći uoče nekontrolisano drhtanje, nejasan govor, nestabilni pokreti, izražen umor, usporene reakcije i pospanost, neophodno je bez odlaganja potražiti stručnu medicinsku pomoć.
Osobu treba uvesti u toplu prostoriju, vlažnu odeću i obuću joj zameniti suvom i dati joj da pije tople zaslađene napitke ili toplu supu. Promrzle delove tela ne treba trljati kako bi se zagrejali, niti ih zagrevati stavljanjem termofora ili potapanjem u toplu vodu.
Posebno osetljive grupe stanovništva
- Novorođenčad, odojčad i mala deca su podložniji procesu hlađenja, pa se stalno mora proveravati da li su dovoljno zagrejani.
- Osobe starije od 65 godina su zbog usporene cirkulacije podložne bržem nastanku promrzlina i smrzavanju. Stare osobe su uglavnom i hronični bolesnici, što ih dodatno čini još osetljivijim.
- Osobe sa hroničnim nezaraznim bolestima kao što su šećerna bolest, bolesti srca i krvnih sudova i bolesti disajnih puteva.
- Osobe koje rade na otvorenom u uslovima niskih temperatura vazduha.
- Profesionalni sportisti i osobe koje se bave rekreacijom na otvorenom prostoru.
- Osobe pod uticajem alkohola.
- Osobe koje žive na otvorenom ili u neadekvatnom smeštaju – socijalno ugroženi pojedinci i porodice.
Saveti za očuvanje zdravlja
- Ograničite vreme boravka na otvorenom ili u nezagrevanom zatvorenom prostoru. Ukoliko radite na otvorenom, trudite se da budete u stalnom pokretu, po mogućstvu zaklonjeni od direktnog uticaja vetra i snežnih padavina. Ako duže vreme boravite napolju, izloženi hladnoći, pravite češće pauze u toplim i suvim prostorijama.
- U uslovima ekstremnih hladnoća izbegavajte fizičku aktivnost na otvorenom.
- Održavajte telesnu temperaturu. Koristite garderobu namenjenu za hladne i vlažne vremenske uslove. Slojevito oblačite toplu odeću (aktivni veš, pantalone, dukserice). Glavu zaštitite kapom, lice šalom, za zaštitu šaka koristite rukavice, a za zaštitu stopala vunene čarape i nepromočivu obuću. Nosite obuću sa gumenim hrapavim đonom pogodnu za sneg i led, koja ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti. Obuća treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju. Ako se odeća pokvasi, zameniti je suvom, što je pre moguće.
- Unosite što više toplih napitaka (čaj, supa). Izbegavajte napitke sa visokim sadržajem kofeina. Ne savetuje se unos alkohola u uslovima niskih temperatura jer povećava rizik od hipotermije (smrzavanja).
- Jedite redovno – unosite topla, kuvana jela i namirnice veće energetske (kalorijske) vrednosti radi održavanja telesne temperature. Na vreme obezbedite zalihe namirnica dugog roka trajanja, posebno ako živite u udaljenim seoskim područjima.
- Proveravajte stanje grejanja u domaćinstvu. Bar jedna prostorija mora imati minimalnu preporučenu temperaturu od 18 do 21 stepen.
- Budite oprezni u saobraćaju u uslovima niskih temperatura vazduha. Ako ste pešak – budite obazrivi pri kretanju po snegu i ledu, kao i kada prelazite preko obeleženog pešačkog prelaza koji može biti klizav. Ako ste vozač – pre nego što upalite motorno vozilo očistite sneg i led. Redovno pratite informacije o vremenskim uslovima i postupajte u skladu sa upozorenjima izdatim od strane nadležnih službi. Obavezno koristite opremu potrebnu za zimske uslove vožnje (zimske gume, lanci). Izbegavajte da bez preke potrebe krećete na dalja putovanja, posebno u planinske predele, u uslovima kada ima snega i vetra na putnim pravcima koji prave snežne nanose. U slučaju da zbog obilnih snežnih padavina i neočišćenih puteva ostanete izolovani na putu, pozovite hitne službe (193 i 192).
- Pobrinite se za osobe u svom okruženju. Proveravajte starije članove porodice, prijatelje i susede koji žive sami i nabavite im sve što im je potrebno ako to ne mogu da učine sami. Ne dozvolite da starije osobe izlaze van kuće same, bez pratnje, jer to može povećati rizik od neželjenih padova i posledičnih povreda. Novorođenčad i malu decu ne treba izvoditi napolje u uslovima izuzetno niskih temperatura jer su pod većim rizikom od nastanka promrzlina i hipotermije. Osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova kao i hronične bolesti disajnih organa treba da izbegavaju duži boravak na otvorenom u uslovima niskih temperatura, posebno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima.
