Sinoć je u požarevačkom Centru za kulturu organizovana tribina ProGlasa „Budućnost se ne gradi krvavim rukama“, na kojoj su govorili Miodrag Majić, sudija, Vukašin Milićević, teolog, Aleksandar Baucal, profesor i Gordana Vidojković, sudija.
Tribina je bila koncipirana kao razgovor o trenutnoj društvenoj i političkoj situaciji u Srbiji, sa akcentom na predlozima ProGlasa za „Dan posle“, odnosno merama za obnovu društvenog poverenja i institucionalnog integriteta i za stvaranje pravednijeg društva.
Sudija Majić je na početku rekao da je uveren da je u punom smislu duh slobode u Srbiji izašao iz boce, te da “kada taj duh slobode izađe iz boce, teško se vraća nazad tamo gde je bio”.
“Šta će nastati novo, to je na nama, to ćemo videti, ali, u to sam potpuno siguran, da nazad vraćanja više nema i da se to vidi po celoj Srbiji. Od Subotice do Vranja, od Loznice do Negotina, vi vidite neke reke ljudi koji ranije kao da nisu bile tu. Bile su, ali im je bilo potrebno to nešto da ih pokrene, taj neko do njih, taj neki prijatelj, da prestanu da se plaše, da skinu te poveze sa očiju i da izađu i da kažu stvarno, što je dosta, dosta je”, smatra Majić.
Govoreći o merama za “Dan posle” rekao je da su ovaj dokument počeli da pripremaju još ranije, jer su pošli od uverenja da je ovaj put na vreme potrebno pripremiti stvari, da “nam se greške koje smo ranije činili ne bi ponavljale”. Po njegovim rečima, kada su počeli da sastavljaju taj spisak mera, odnosno najmanjeg zajedničkog imenitelja za ljude različitih ideja i pogleda, svako od njih je bilo kojim putem da je kretao dolazio do jedne tačke koja se ticala pitanja istine i pravde.
“Zato ćete videti da je jedna od prvih mera u tom spisku mera koje je ProGlas predložio i predočio javnosti za debatu i diskusiju, kao jednu vrstu plana za ono što treba uraditi sa ovim društvom, pozivanje i predviđanje vrlo jasno prioritetne odgovornosti najviših državnih funkcionera za kriminalne radnje. To je najvažnije zato što smo duboko uvereni da i ako ovaj put dođe do promene sistema bez odgovornosti, bez toga da se jasno kaže radio si to i to, ponašao si se protivzakonito, delovao si protivustavno, izlazio si van okvira svojih ovlašćenja, iako ti je bila obaveza da ne budeš tu, da nećemo uraditi ništa, da ćemo ponovo napraviti promenu zapravo bez promene i da se to ne sme ovaj put dogoditi”, naglasio je.
Druga tačka je, kako kaže, po istom tom principu, a poziva na prioritetno ispitivanje odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija za sopstveno nečinjene ili krajnje neetično ponašanje u profesiji. Istakao je da ono šta članovi ProGlas-a zagovaraju i za šta će se temeljno i ozbiljno zalagati jeste da nosioci pravosudnih funkcija koji su se ogrešili o svoju profesiju, mnogi od njih po rečima sudije Majića i više puta, jednostavno budu označeni.
“U tome ne vidim apsolutno ništa loše, štaviše, mi nikada tu vrstu primera nismo dali, i kada smo pokušavali da damo ponovo se stranačka politika mešala i onda su neki bili dobri, neki nisu, pa se na stranu odvojili neki drugi koji su bili bliski određenim strankama, i tako dalje”, istakao je Majić.
Takođe je dodao da neki od postojećih zakona, koji su i u ovom trenutku važeći, ali se ne primenjuju, moraju početi da se rigorozno primenjuju istog momenta na dan posle. Jedan od njih, koji je na prvom mestu te vrste, jeste Zakon o utvrđivanju porekla imovine.
“Bez svega toga i mnogih drugih mera koje su tamo pobrojane, mi u ProGlasu verujemo da i kada dođe do promene da će ona biti samo kozmetička, a ne temeljna, upravo ona vrsta promene za koju se kao što vidimo svi studenti koji su podigli Srbiju zalažu. Studenti koji hodaju od grada do grada u Srbiji, koji su na ulicama već nekoliko meseci upravo traže to samo na svoj način, ne čistu zamenu sistema nego temeljnu dekonstrukciju korumpiranog društva”, smatra sudija Majić.
Profesor Baucal, govoreći o najhitnijim reformama u obrazovanju, rekao je da jedna od prvih promena za dan posle mora biti ta da se promeni procedura izbora direktora, tako da škola bira osobu oko koje se škola okuplja.
“Kada kažem škola, ne mislim samo nastavnici, nego i učenici i roditelji, i onda ćemo stvoriti jednu branu oko škole da će teško ona moći da se tako instrumentalizuje od strane nekih ljudi izvan, a bilo bi dobro ako bismo išli dalje. Ako bismo uspeli da školske uprave ukorenimo u zajednicu, a ne u ministarstvo, onda bismo mi imali jedan snažan sistem, znači temelj obrazovnog sistema i onda ne bi mogli ljudi iz ministarstva tek tako da rade sve ono što se sada radi, a pre svega da se obrazovni sistem sada koristi za zapošljavanje nekih lokalnih partijskih kadrova. To su dve stvari koje ne menjaju kvalitet obrazovanja, ali bi promenile duh obrazovanja. Treća stvar, ja bih u sledeće dve godine uveo dve promene – nema nikakve reforme, programa, stručnog usavršavanja… Jedino što ima to je razgovor, znači dve godine da razgovaramo. Nastavnici su se probudili, više ne bi smela nijedna reforma da se desi bez njih”, rekao je Baucal.
Gordana Vidojković istakla je da pravda treba da bude institucionalna. Postavila je pitanje šta se onda dešava kada institucije ne rade svoj posao, kada pravda postane nedostižna, izvitoperana, ugušena pod teretom političkih interesa.
“Ako Ustav kaže da je pravosuđe nezavisno i u službi pravde, ja vas pitam zašto onda pravde nema? Zašto je ovaj glas iz sale, sa ulica, ne samo naša borba, već mora da bude predmet i međunarodnih institucija. Zašto umesto jednostavne primene zakona dobijamo polemike i negodovanje vlasti i beskrajne političke igrarije”, rekla je ona.
Po njenim rečima, bez vladavine prava nema pravne sigurnosti, nema jednakosti pred zakonom, izvesnosti da će neko pravdu dobiti bez obzira na to da li je funkcioner ili zemljoradnik, lekar ili student, profesor ili radnik.
Na pitanje šta svaki građanin koji želi promenu može da preduzme već sutra, teolog Milićević je preporučio da pokušaju da posmatraju sebe očima svoje dece, odnosno “kakvi naša deca žele da budemo”.
“Taj pogled iz ugla deteta nam pokazuje da svaka priča o ljubavi, međuljudskoj, ličnoj, prema zemlji, narodu, gradu, ne postoji i nema nikakvog smisla bez odgovornosti. Znači ljubav i odgovornost su u potpunosti nerazdvojivi. Tamo gde je jedno postoji i drugo. To su samo dve reči kojima nazivamo jednu i istu stvarnost”, rekao je on.
Članovi publike uglavnom su delili stavove o korupciji, pravosuđu i aktuelnoj situaciji, a postavilo se pitanje i o odnosu crkve prema aktuelnim dešavanjima.
Organizator tribine bilo je Udruženje građana “Iskorak” iz Požarevca.
