Na Kopu „Drmno“ nešto više od 260 radnika održava gotovo 200 kilometara visokonaponskih kablova, sedam transformatorskih postrojenja, dalekovoda i hiljade delova elektroopreme i niskonaponske mreže. Visok nivo profesionalnosti obezbeđuje redovno snabdevanje električnom energijom svih rudarskih mašina i drugih objekata infrastrukture, ali i sigurnost radnika na radu.
Posetili smo Sektor elektro održavanja Kopa „Drmno”, koji ima značajnu ulogu u snabdevanju električnom energijom kompletnog kopa na kome su potrošači isključivo na visokom naponu. Ceo kop je išpartan visokonaponskim kablovima odnosno dalekovodima u gumenom crevu kroz koje prolazi 6.000 volti.
Aleksandar Zlatković, upravnik Sektora elektro održavanja, rekao nam je da ih je u sektoru trenutno 267, a predviđeno je da ih ima 354, kao i da je teško popuniti ta radna mesta.
Struja mu je, ističe, odavno u krvotoku, a počeo je da radi pre 22 godine na Kopu „Ćirikovac“ i kao inženjer promenio mnoga radna mesta.
“Ništa u ovoj profesiji nije lako. Svi poslovi, uzimajući u obzir sve struke u rudarstvu su veoma teški. Imao sam sreće da radim posao koji volim tako da mi i najteži zadaci ne padaju tako teško, iako su sami po sebi teški. Na kopu je uspešan onaj radnik koji ne traži razloge da posao ne uradi – za svaki posao u rudarstvu može se naći dvadesetak uslova koji nisu ispunjeni. Uspešan radnik na kopu nastoji da obezbedi minimum uslova i da dodatnim svojim angažovanjem završi posao kako bi se proizvela što veća količina uglja ili električne energije. Što je najvažnije, on brine da posao obavi bezbedno kako za sebe, tako i za kolege”, rekao je on.
Zlatković nam objašnjava da su sve zgrade, mašine i pumpe za odvodnjavanje koje vidimo na kopu pod naponom. Kablovi sa strujom su svuda, dugački su više od 800 kilometara, a od toga više od 200 kilometara je visokonaponskih kablova kojima se napajaju mašine i oprema pod naponom od 6.000 volti.
“Ovaj sektor ima veoma rasprostranjene poslove organizovane kroz više specijalizovanih radionica. Radnici su raspoređeni u celinama: operativa – smensko osoblje – smenski inženjer, smenski poslovođa, osoblje BTO i BTD sistema, radionica za elektroenergetske objekte (trafostanice, razvodna mreža), radionica za bagere, radionica za tračne transportere, radionica za merenje i regulaciju, zaštitu, dijagnostiku, radionica za elektroniku, telekomunikacije, automatiku i informatiku – ETAI, radionica za montažu/demontažu elektro opreme – bravari i radionica za kranove i održavanje instalacija rudničkog kruga”, objasnio je Zlatković.
U upravi upoznajemo mladog radnika Miloša Guševića koji je angažovan preko PRO TENT-a. Ovde je tek nešto više od četiri godine, a znanja i volje za rad ima kao da je dvadeset.
“Kako i da nemam, ja sam iz porodice električara. Moj deda Miladin radio je kao električar na Kopu „Ćirikovac“ ceo svoj radni vek. Moj otac Saša radi ovde na Kopu „Drmno“ ceo radni vek, a sada evo i mene. I da sam hteo nešto drugo da učim ne bi mi dali. Fascinira me znanje mojih kolega i velika briga jednih za druge kada radimo na terenu jer jedna greška može da nas košta života. Ovde ima zaista izvanrednih majstora koji su više od porodice kada radimo sa naponom i opravke na bagerima. Mogu mnogo da naučim od njih”, istakao je on.
Priču o električarskom poslu nastavlja Marko Mihajlović, glavni inženjer za operativno elektro održavanje, koji naglašava da u ovom poslu ne sme biti greške.
“Posao električara, pored fizičkog napora jer su ogromne i mašine i prostor, zahteva visok stepen koncentracije svih nas. Ovde ne sme da bude greške, nema promašaja, sve se proba uz poštovanje protokola i pravila službe. Ovo je posao koji traži stalna usavršavanja, stalno učenje, jer u ovoj oblasti najbrže napreduje tehnologija. Trudim se da sa svojim timom budem korektan i da im održim volju i elan da posao završimo valjano, a mašine ostanu sačuvane. Električar samo jednom greši i to mi je na pameti stalno kod svakog čak i najmanjeg posla jer sa strujom nema „lako ćemo“, rekao je Mihajlović.
Jedan od naših domaćina bio je i Bojan Jovanović, predradnik na održavanju visokog napona, koga smo tokom godine često slušali preko radio-stanice kako prima izveštaje o isključenjima napona, provere isključenja i ponovnog puštanja u rad.
“Ovo je i fizički i psihički najteži posao i ja sam zaista pun reči hvale za moje kolege.Traženje kvara je Sizifov posao i veoma opasan jer se kvar traži pod naponom. Posebno kada probije visokonaponski kabl duž trase od sedam do deset kilometara po kiši i snegu, ali takav je posao. Postoje tačno propisane procedure, ali mislim da su kolegijalnost i solidarnost među radnicima veoma važan faktori. Treba imati poverenja da je isključenje obavljeno, pa čak i kad se uradi provera. Volim ovaj posao kao i moje kolege”, istakao je on.
Obišli smo radionice i uglavnom su ljudi na terenu ili su se tek vratili sa intervencije. Nijedan remont nije prošao bez električara koji tada, u vreme zastoja rade svoje remontne aktivnosti elektro opreme i instalacija.
Kop kao svemirski brod
“Na kopu treba upaliti i ugasiti više od 2.000 sijalica. Sve one su one štedljive, ali su dovoljno jake da kop izgleda kao svemirski brod”, dodao je Bojan Jovanović.
