Međunarodni dan žena danas se obeležava širom sveta. Iako je borba za prava žena postojala i ranije (demonstracije, ženski marš), ovaj praznik ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista, održanoj u martu 1910. godine u Kopenhagenu, na inicijativu tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta Klare Cetkin.
U Srbiji se ovaj dan obeležava od 1914. godine, dok su Ujedinjene nacije 1975. godine zvanično proglasile 8. mart Međunarodnim danom žena.
Uspostavljanju ovog praznika prethodio je veliki broj protesta i demonstracija žena. Jedan od najznačajnijih bio je marš više od 15.000 žena u Njujorku, koje su zahtevale pravo glasa, kraće radno vreme i bolje plate.
Danas žene, u odnosu na ranije periode, imaju znatno više prava – pre svega pravo glasa. Ipak, postavlja se pitanje koliko se taj glas zaista čuje. U mnogim profesijama žene i dalje moraju više da se dokazuju nego muškarci, često imaju niže plate, suočavaju se sa mobingom na poslu i seksističkim komentarima. Pored toga, prisutna su i snažna očekivanja društva – da istovremeno budu majke, uspešne u karijeri, dobre domaćice i posvećene partnerke.
Danas se ovaj praznik često svodi na „Dan cveća“, dok se razgovor o stvarnim problemima i nejednakostima koje i dalje postoje neretko zanemaruje.
Međutim, 8. mart bi trebalo da bude simbol borbe za ravnopravnost, ali i podsetnik da ta borba još uvek traje, jer diskriminacija i dalje nije nestala.
