Republička izborna komisija (RIK) odbila je prigovore Studentske liste i Evropske Srbije, u kojima je traženo da se u inostranstvu uvedu dodatna biračka mesta za glasanje dijaspore, kao i da se poništi odluka o glasanju u inostranstvu po lokalnom vremenu u Srbiji. Sada je konačna odluka na Upravnom sudu, ali retki su oni koji očekuju promenu situacije.
Uprkos svim preprekama, mnogi Požarevljani koji žive na različitim krajevima sveta odlučni su u tome da iskoriste svoje biračko pravo, iako će neki od njih glasati tokom noći i putovati satima do biračkog mesta.
Među njima je Požarevljanin Nemanja Đurović, koji ne samo da će morati da glasa noću, već će i putovati gotovo 900 kilometara do svog biračkog mesta.
Dolazak do biračkog mesta: Slobodan dan, 800 dolara za avionsku kartu i devet sati puta
Đurović od 2019. godine živi u Gould Koustu, na jugoistočnoj obali Australije. Njegovo biračko mesto biće u Sidneju.
,,Iako je postojala mogućnost da nas inicijalno rasporede za glasanje u Sidneju, prvo su nas prebacili u Melburn, pa su nas tek nakon žalbi preusmerili u Sidnej. Sidnej je od nas udaljen više od 850 kilometara, u zavisnosti od toga iz kog dela grada krećete. Samim tim, značajno su umanjili mogućnost ljudima da izađu na glasanje”, objašnjava Đurović.
Dodaje da je zato za put do biračkog mesta potrebno izdvojiti i značajnu sumu novca.
,,Same avionske karte za putovanje iz Brizbejna i Gould Kousta koštale bi ukupno više od 700–800 australijskih dolara, što za mnoge predstavlja veliki problem. To će jednostavno umanjiti mogućnost ljudi da izađu na izbore”, kaže Nemanja Đurović.
Glasanje u Australiji počinje u pet po podne u nedelju, 25. oktobra, i završava se u šest ujutru u ponedeljak, 26. oktobra. Zato će, prema njegovim rečima, mnogi koji žele da glasaju u Australiji morati da uzmu slobodan dan.
„Ljudi koji bi želeli da iz Brizbejna i Gould Kousta odu u Sidnej na glasanje moraće ili da lete istog dana i da se iste večeri vrate, što je veoma komplikovano, ili da putuju u nedelju u kasnim večernjim satima. Ti letovi su, jasno je, veoma skupi. Za povratak automobilom potrebno je više od devet sati, tako da će ljudi morati da uzmu slobodan dan u ponedeljak kako bi mogli da se vrate autobusom ili automobilom. U suprotnom, neće moći da stignu na posao u ponedeljak”, objašnjava Đurović.
Od Bostona do Njujorka zbog glasačkog listića
Na put do glasačkog listića uputiće se i Požarevljanka Olivera Miladinović, koja radi kao postdoktorantkinja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard i u Dečjoj bolnici u Bostonu.
Ona će od Bostona, gde živi, pa do Njujorka, gde joj je biračko mesto, preći oko 350 kilometara.
,,Mi iz Bostona imamo oko četiri sata vožnje do biračkog mesta. Nama je još i dobro, ako uzmemo u obzir da mnogi građani Srbije koji žive u Americi ili Kanadi moraju da pređu po nekoliko hiljada kilometara kako bi glasali i da plate i smeštaj i avionske karte. Ljudi iz Vankuvera, recimo, moraju da lete pet do šest sati kako bi stigli do svog biračkog mesta”, naglašava Olivera Miladinović.
Naša sagovornica kaže da na put do biračkog mesta neće ići sama.
,,Sajt VOTE BNB povezuje ljude koji nude prevoz i smeštaj sa građanima kojima su oni potrebni kako bi izašli na glasanje. Na platformi vozači mogu da ostave podatke o svojoj ruti i broju slobodnih mesta u automobilu, dok građani koji treba da putuju do biračkih mesta mogu da pronađu prevoz do grada u kojem glasaju. Pored toga, ljudi iz Njujorka nude smeštaj građanima koji dolaze iz Bostona, kako bi im olakšali put i smanjili troškove. Suprug i ja ćemo voziti, tako da ćemo povesti ljude koji su se prijavili preko sajta ili ljude iz naše lokalne zajednice u Bostonu koji žele da idu sa nama”, objašnjava Olivera za E-Braničevo.
Kaže da joj ovo nije prvi put da glasa u inostranstvu, ali da je ove godine bilo ,,velikih opstrukcija tokom samog procesa prijavljivanja za glasanje u inostranstvu”. Kako kaže, do zastoja je dolazilo pri dobijanju rešenja, kojim se omogućava da osoba glasa u inostranstvu.
,,Mi pošaljemo dokumenta ambasadi ili konzulatu i oni nam potvrde njihov prijem. Nakon toga, opština iz koje dolazimo, u mom slučaju Požarevac, treba da promeni mesto na kojem glasamo i izda rešenje o tome. Opština zatim šalje rešenje ambasadi ili konzulatu, a oni ga prosleđuju nama kako bismo znali da više nismo na biračkom spisku u mestu u kojem smo glasali u Srbiji. Dok ne dobijemo to rešenje, ne znamo gde se nalazimo na biračkom spisku”, objašnjava Olivera Miladinović.
Dodaje da su ambasade i konzulati u obavezi da rešenje pošalju u kratkom roku.
,,Ovog puta se dešavalo da su ljudi morali da zovu ambasade i konzulate i šalju više imejlova pre nego što su dobili rešenja da mogu da glasaju u inostranstvu. Ja sam lično morala da zovem ambasadu i pitam o čemu se radi. Objašnjenje koje smo dobijali i ja i drugi ljudi iz dijaspore bilo je da stiže veliki broj prijava i da je problem zapravo ne u ambasadama i konzulatima, već u opštinama koje treba da izdaju ta rešenja”, kaže ova Požarevljanka.
„Ipak, dijaspora je motivisana da glasa uprkos svim preprekama“, ističe Olivera Miladinović.
Jedan Požarevljanin će, zbog nepoverenja u proces glasanja u inostranstvu, na glasanje doći u rodni Požarevac.
Nepoverenje u izborni proces u inostranstvu: ,,Iz Beča dolazim u Požarevac da glasam”
Vojkan Stokić iz Požarevca, koji živi u Beču, nije podneo zahtev za glasanje u Beču, jer će na dan izbora biti u Požarevcu.
,,Razlog je jer nemam poverenja u organizaciju glasanja ovde”, poručuje Stokić.
Smatra da je odluka o glasanju u inostranstvu po srpskom lokalnom vremenu ,,deo plana vladajuće stranke, zato što je postala svesna snage studentskog pokreta i pobune”.
,,Živim u Beču, gde žive već tri generacije koje vole i poštuju svoje srpsko poreklo i korene. Poštuju običaje i posećuju svoju matičnu državu. Živim u državi koja je jedno uređeno društvo. Srbija takođe može da dostigne taj nivo uređenosti i socijalne pravde”, poručuje Stokić.
,,Što više ljudi izađe na izbore, veća je šansa da budu regularni”
Neki građani na izbore 25. oktobra gledaju kao na referendum za ili protiv ostanka aktuelnog režima na vlasti. Olivera Miladinović kaže da od ishoda izbora može da zavisi njen povratak u Srbiju.
,,Ja sam konkretno otišla iz Srbije 2018. godine. Otišla sam na studije kao stipendistkinja Vlade Francuske. Dobila sam stipendiju za master studije na Sorboni u Parizu. Od završetka mastera pokušavam da se vratim. Doktorirala sam u Francuskoj, a trenutno sam u Bostonu. Ovo je, zapravo, možda prvi put da imamo osećaj da je povratak moguć. Definitivno sam jedna od osoba koja bi veoma volela da se vrati kući ukoliko dođe do promena koje su nam neophodne”, poručuje ona.
Sličnog razmišljanja je i Nemanja Đurović.
,,Mislim da svi naši ljudi koji žive u inostranstvu negde u dubini duše imaju ideju da se jednog dana vrate u Srbiju. Međutim, trenutno stanje u društvu i opšte bezakonje uglavnom nas sve udaljavaju od te odluke. Prvi preduslov da se zapravo vratimo u Srbiju i počnemo da pravimo takve planove bio bi da dođe do nekih političkih promena”, kaže Đurović.
Pored referendumske atmosfere, u javnosti je prisutan i strah od neregularnosti izbora.
Dušan Dinčić, član Republičke izborne komisije, ističe da izlaznost utiče na mogućnost za nepravilnosti.
,,Mislim da veliki odziv građana doprinosi regularnosti izbora. Kakve god opstrukcije bilo ko bude pokušao da izvede, kada je odziv građana veliki, mogućnost opstrukcija se smanjuje. Što više građana izrazi svoju volju na izborima, izbori će biti regularniji”, poručuje Dinčić.
