U Galeriji Narodnog muzeja u Požarevcu otvorena je izložba „Španski Majstori“ – Pablo Picasso, Joan Miró, Salvador Dali.
Izložba je organizovana u saradnji Srednjoevropskog kulturnog centra Novi Sad sa Gradom Požarevcem i Narodnim muzejom Požarevac. Postavka donosi izbor 28 grafičkih radova svetski poznatih umetnika.
Sva tri velika umetnika imala su potrebu da svoje stvaralaštvo zaokruže tehnikama grafike, koje su im otvarale prostor za istraživanja, eksperimente sa materijalima, razvoj umetničkih ideja i izraza. Izložba predstavlja mali pregled kroz grafičke i tehničke pristupe tri svetski poznata umetnika: od duboke štampe poput bakropisa i suve igle, preko ravne štampe u litografiji, do visoke štampe kroz drvoreze i linoreze i služi kao uvod u razumevanje njihovog bogatog opusa crteža i grafike, navode iz požarevačkog muzeja.
Izložba, koju je svečano otvorio njen vlasnik i producent Mihajlo Nestorović, biće dostupna posetiocima Galerije Narodnog muzeja Požarevac u narednim nedeljama. Ulaz je besplatan.
Pablo Pikaso je iza sebe ostavio opus od preko 2.000 grafika u različitim tehnikama. Njegov odnos prema ovoj tehnici karakteriše stalna potraga za metodama koje omogućavaju spontanost i brzinu rada. Iz tog razloga, visoku štampu je koristio retko i tek u starijim godinama, dok su u njegovom radu dominirali bakropis i litografija. Pikaso je često kombinovao različite grafičke pristupe. U literature je zabeležena njegova primena metode sa upotrebom tuša i šećerne vode na ploči, gde je rastvaranje šećera u vodi probijalo i podizalo sloj asfaltnog laka. Nakon 1945. godine, litografija preuzima primat u njegovom radu, do te mere da je 1948. potpuno prestao da radi bakropis. Kroz ove tehnike, Pikaso je obuhvatio teme u rasponu od portreta i figura do mrtve prirode i životinja. Takođe, u poznijim godinama razvija rad u tehnici linoreza, gde je pojednostavio postupak na jednu ploču koju je sukcesivno rezao i otiskivao u različitim bojama.
Huan Miro u svoje grafike unosi vedrinu. Napravio je više od 2.000 grafika tokom pet decenija duge karijere. Za Miroa je grafika bila do te mere značajna da je sredinom pedesetih godina gotovo potpuno napustio slikarstvo kako bi se posvetio ovom mediju. U svom radu, pored litografije i bakropisa, koristio je i tehniku frotaža na transfer-papiru, koji je potom prenosio na kamen. Ovaj postupak je rezultirao razlikama između skica i konačnih otisaka, čime je otvorio prostor za naglašavanje teksture materijala i poteza tušem.
Salvador Dali grafiku koristi za materijalizaciju motiva podsvesti i sopstveno tumačenje klasičnih mitova. Njegov rad karakteriše spajanje matematičke preciznosti sa slobodom poteza. Iz njegovog stvaralaštva izdvaja se mapa ilustracija za „Božanstvenu komediju“, gde su za izradu 100 grafika prema njegovim akvarelima majstori graveri ručno urezali 3.500 drvenih ploča kako bi preneli nijanse boja. Dali je često pristupao tehnici suve igle, urezujući linije direktno u bakarnu ploču dijamantskim ili čeličnim alatom, čime je postizao zasićene i dinamične linije. Nasuprot ranijim eksperimentima u seriji Don Kihot, kada je ispaljivao mastilo iz pušaka ili umakao žive puževe u boju i puštao daih da gmižu i ostavljaju tragove po litografskom kamenu,na svojim poznim grafičkim listovima Dali koristi sveden i energičan potez.
