Politika automatizacije proizvodnje na kopu „Drmno“ podrazumevala je izmene sistema praćenja i upravljanja ovim procesom na svakoj mašini, a trenutno su na taj način u funkciji dva sistema.
Od sedam rudarskih sistema najduže su u primeni dispečerski centri za peti i šesti BTO sistem. Od naredne godine počeće s radom i centar za BTD sistem, za proizvodnju uglja.
Pored proizvodnih centara, već nekoliko godina radi i dispečerski centar na drobilani „Drmno“, kao i na odvodnjavanju ovog kopa. Prednosti instalisanja najsavremenije opreme za nadzor i praćenje proizvodnje su vidljivi i merljivi kako u vremenskom iskorišćenju rada mašina, tako i u kapacitetu proizvodnje.
Posetili smo dispečerske centre proizvodnje kako bismo dočarali funkcionisanje ovog načina rada rudarskog sektora. Razgovarali smo sa Vesnom Đurić, glavnom dispečerkom, kod koje se slivaju sve dnevne evidencije zastoja, načina otklanjanja i vreme ponovnog pokretanja proizvodnog procesa na mašinama.
“Ove informacije upućujemo nadzorno-tehničkom osoblju i rukovodiocima kopa na dalje korišćenje i donošenje važnih odluka. Ne donosimo odluke, već konstantno informišemo nadležne rukovodioce i koordinišemo rad različitih službi na terenu”, rekla je ona.
Trenutno imaju 26 dispečera.
“Nedostaju nam radnici, a pokrivamo sve tri smene i svih 365 dana u godini. Najzahtevniji rad je na potpuno automatizovanom sistemu. Praktično, mi smo u funkciji rada ljudi koji upravljaju procesom proizvodnje”, naglasila je Đurićeva.
Ulaskom u salu, odakle se prati proizvodnja na dva najmoćnija i najmlađa jalovinska sistema, impresionirani smo funkcionalnošću opreme, a još više pokrivenošću celog sistema, od bagera do odlagača, a posebno monitoringom šestog BTO sistema, na kom više nema trakara, već se sve funkcije obavljaju iz centra.
Dejan Milenković, koji nadzire rad petog BTO sistema i ujedno obučava Aleksandra Ilića za novog dispečera, istakao je da su deo smo procesa proizvodnje jer se neke funkcije rade daljinski iz ove sobe: od zaustavljanja mašina, puštanja u rad, provere rada pojedinih tehnoloških delova opreme.
Prema njegovim rečima, sve je pokriveno nadzornim kamerama, dojavnim signalima u slučaju kvara. U centru svega su ipak čovek i briga o njemu u procesu rada, pa onda o mašinama i ostalim nadležnostima. Posao dispečera je naporan u smislu psihičke napetosti i potrebe da se pravovremeno reaguje i obaveste rukovodioci na sistemima i na kopu o svim promenama.
Mlađi kolega Aleksandar pomno prati sve procese rada i očekuje da uskoro dobije rešenje za rad u dispečerskom centru. Došao je u centar s mesta električara za tračne transportere. Za ovog mladog čoveka nema lakog posla na kopu, mada su uslovi rada daleko bolji u nadzornoj sobi nego na terenu. Ovde mu je teže jer se traži koncentracija tokom svih osam sati.
Inače, obojica su došli iz proizvodnje i poznaju odlično sve radnje i protokole proizvodnje.
Za drugim pultom Vladimir Nikolić radi na šestom BTO sistemu i radio-vezom je u kontaktu sa kolegom na bageru 2000, šefom sistema i glavnim inženjerom. Tog trenutka bilo je aktivnosti kod odlagača i on je pratio radove koji su bili u toku.
“Ovde sam došao iz merne grupe 2019. godine. Posao je kao i svaki, jer ima svoju težinu i odgovornost. Na ova dva sistema nema trakara, pa sve funkcije obavljamo mi iz centra, daljinski. Najteže mi je bilo da se prilagodim puštanju u rad sistema i njegovom isključenju, jer pre toga treba obezbediti da ne bude ljudi u radnom delu postrojenja, posebno održavoca”, kazao je on.
Dodao je da iz centra prate kako bagere i odlagače, tako i sve stanice, tračne transportere, duge deset i više kilometara.
Zbog radova u prostorijama za automatsko upravljanje na BTD sistemima dispečere sa ostalih sistema našli smo u montažnom objektu izmeštenog centra, pored glavne zgrade. Tog prepodneva dežurni dispečeri bili su Saša Trajilović i Dragan Filipović. Oni rade po važećem sistemu koordinacije na sistemima koji nisu automatizovani. Bili su zauzeti stalnom radio-vezom sa ekipama za održavanje na terenu.
Beleže vreme zastoja i kom sektoru pripadaju zastoji. Izveštaji idu rukovodiocima, koji prave analize i donose mere. Trajilović nam je rekao da je ta komunikacija je izuzetno naporna i potrebna je usredsređenost na brzu tranziciju informacija do odgovornih koji to realizuju na terenu.
Dragan Filipović je došao u centar sa mesta rudarskog nadzornika na sistemu i poznaje proces izuzetno dobro. Za njega su najteži početak i kraj smene, jer sve informacije po protokolu moraju da se srede i dostave upravi rudnika.
Nikola Janković, smenski inženjer smene A, upravo je rešavao situacije na pojedinim sistemima i nije imao vremena za duži razgovor. Rekao je da je dispečerska služba neophodna radi evidentiranja zastoja i koordinacije, što olakšava proces izrade analiza i odluka inženjerima na rukovodećim pozicijama. Nije nikome lako u procesu rada, ali je uspešnost vezana isključivo za kontinuitet proizvodnje i što manje neplanskih zastoja.
Specifični dispečerski centri
Ostala dva dispečerska centra specifična su i vezana isključivo za funkcije odvodnjavanja kopa i Drobilane.
U tim centrima radi petnaestak radnika čije su funkcije, kao i na kopu, realizacija odluka nadzorno-tehničkog osoblja i reagovanje u slučaju vanrednih situacija.
