Planirane investicije u biološku rekultivaciju u ogranku „TE-KO Kostolac“ u ovoj godini trebalo bi da dostignu 80 miliona dinara.
Kontinuirano povećanje ulaganja u tu oblast je neophodno, jer se time potvrđuje opredeljenje ogranka da posluje u skladu sa strategijom održivog razvoja, kaže Tomislav Nestorović, pomoćnik direktora za investicije u Direkciji za proizvodnju uglja u „TE-KO Kostolac“.
„Na tehničku rekultivaciju, koja podrazumeva pripremu zemljišta kako bi ono moglo ponovo da se koristi, usmereno je 30 miliona dinara. Za biološku rekultivaciju, koja dolazi nakon tehničke i odnosi se na oživljavanje zemljišta i vraćanje njegovih prirodnih funkcija, namenjeno je 50 miliona dinara“, naveo je Nestorović.
On je istakao da se pažljivim planiranjem i primenom savremenih agrotehničkih mera, devastirani tereni pretvaraju u zdrave šumske ekosisteme koji štite zemljište, prečišćavaju vazduh i menjaju vizuelni identitet celog kraja.
Lidija Nikolić, samostalni inženjer za rekultivaciju, ističe da su ovogodišnji poslovi deo šireg, ambicioznog višegodišnjeg plana, kao i da biološko obnavljanje unutrašnjeg odlagališta PK „Drmno“ zahteva stručnost, strpljenje i kontinuirano angažovanje na terenu.
„Za ovu godinu planirani su radovi na kosinama unutrašnjeg odlagališta, gde ćemo u jesenjoj sezoni zasaditi pet hektara novih sadnica bagrema. Ovo nije jednostavan zadatak, jer se suočavamo sa zemljištem koje je po sastavu veoma siromašno. Zato svaka sadnica zahteva pojedinačnu pažnju, od unošenja humusa i mineralnih đubriva do primene svih mera nege koje slede u narednim godinama“, kaže Nikolićeva.
Mere nege, koje uključuju okopavanje, formiranje kružnih zemljanih udubljenja – čanaka sa orezivanjem, zalivanje, međuredno košenje i zamenu sadnica koje se nisu uspešno primile, ključne su za visok procenat primanja zasada. Nikolićeva napominje da su u poslednjoj deceniji postignuti odlični rezultati.
Radovi na biološkoj rekultivaciji ne završavaju se samo zasađivanjem. Gazdinska jedinica „Kopovi Kostolac“ upravlja kompleksom od približno 678 hektara pod šumom, od čega 414 hektara čine šumske kulture nastale veštačkim pošumljavanjem. Sve ovo zahteva složen sistem zaštite i održavanja na više lokacija.
Đorđe Blagojević, samostalni inženjer za šumarstvo, objašnjava da se aktivnosti obavljaju na čitavoj teritoriji ogranka, uključujući spoljašnja odlagališta kopova „Drmno“ i „Ćirikovac“, kao i lokalitete Polje „Klenovnik“ i Stari Kostolac.
„Fokus u ovoj godini je na merama zaštite i unapređenju zdravstvenog stanja postojećih šuma. Proredna seča, koju smo realizovali početkom godine na površini od 1,74 hektara u četinarskim zasadima, predstavlja vitalnu meru. Time direktno smanjujemo rizik od biljnih bolesti, suzbijamo štetočine i, što je najvažnije, znatno umanjujemo opasnost od izbijanja požara u letnjim mesecima“, ističe Blagojević.
Kako bi se očuvalo sve što je decenijama stvarano, poseban segment rada predstavljaju svakodnevna dežurstva. U okviru gazdinske jedinice sprovodi se aktivan nadzor koji podrazumeva zaštitu od nelegalnih aktivnosti, kao i preventivno protivpožarno dežurstvo.
