Iako onlajn postoje brojevi telefona, a neki imaju i profile i stranice na društvenim mrežama, to je samo naizgled, jer su mnoga udruženja koja u fokusu imaju osobe sa invaliditetom u Smederevskoj Palanci potpuno neaktivna. Razlog tome leži u finansiranju, pokazale su i ostale naše priče u serijalu tekstova u kojima smo se bavili funkcionisanjem osoba sa invaliditetom i načinom njihovog života u ovoj opštini.
Udruženje roditelja za pomoć MNR i autističnim licima Smederevska Palanka postoji već više od 20 godina, ali danas nije toliko aktivno.
„Kada imate finansije, onda roditelje možete i da privučete. Ranije smo imali i izlete gde su svi učestvovali, kreativne radionice, u okviru kojih su bile i prodajne izložbe i najznačajnije psihološke radionice, a sve to košta. Mi imamo veliku podršku opštine Smederevska Palanka, ali troškovi su veliki“, rekla je Slađana Popović, članica Upravnog odbora ovog udruženja, koja je ranije bila na funkciji predsednice, ali se povukla iz zdravstvenih razloga.
Inače, ovo udruženje okuplja osobe sa Daun sindromom, cerebralnom paralizom, teško ometene u razvoju i autistična lica, kao i njihove porodice. Udruženje osim što ima za cilj da pruži pomoć članovima u svakodnevnom životu, takođe ima udela i u tome da ih integriše u okruženje. Članovi su ranije išli zajedno na ekskurzije, što je bio odličan vid druženja, ali i socijalizacije, a najdelotvornije su bile psihološke radionice, u kojima je fokus bio na razgovoru.
Naša sagovornica ima dvoje dece, a jedno od njih ima autizam, zbog čega ima velika iskustva u razumevanju osoba sa invaliditetom. Cilj joj je da se više uključi u funkcionisanje ovog udruženja, da više uključi roditelje, razmisli o dosadašnjem funkcionisanju i mogućnosti reorganizacije i na taj način, zajedno sa kolegama, pruži pomoć onima kojima je to najpotrebnije, ali dosta aktivnije nego u proteklih nekoliko godina.
Inače, u opštini Smederevska Palanka postojala je ideja i da se osnuje posebno udruženje koje bi okupljalo isključivo osobe sa autizmom, ali do danas to nije zaživelo.
Primera da se udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom postepeno gase ili prestaju da budu aktivna, ima i u mnogim drugim manjim mestima u Srbiji. Ipak, nesporno je to da upravo udruženja koja se bave osobama sa invaliditetom omogućuju članovima veću vidljivost u lokalnoj zajednici, ali podstiču i na borbu, motivišu i socijalizuju.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Lokalna zajednica – sigurna kuća za osobe sa invaliditetom” koji sufinansira opština Smederevska Palanka po Javnom konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
