Tradicionalno, širom sveta, Nova godina se dočekuje uz bogatu trpezu. Najduža i najveselija noć u godini često počinje čašicom ili dve aperitiva, uz razne grickalice. Kako noć odmiče, a atmosfera postaje sve življa, sto za večeru obično oživi tek posle devet sati, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
“Osim u periodima posta, na prazničnoj trpezi najčešće se nalaze hladna predjela poput proje ili gibanice, sira, kajmaka, kobasica, pršute, ruske ili sličnih salata sa majonezom ili pavlakom. Nakon kraće pauze, sledi glavno jelo – najčešće svinjsko pečenje uz prženi ili pečeni krompir i poneku salatu, sve uz nekoliko čaša piva ili vina. Deca često popiju i veću količinu gaziranih ili negaziranih sokova. Oko ponoći obavezno dolazi desert, najčešće čokoladna torta, a zatim i kafa. I sve to često nazivamo „umerenom” varijantom praznične večere”, saopštio je “Batut”.
Kako organizam reaguje na praznično prejedanje?
Preterivanje u hrani i piću ima svoju cenu. Unos velike količine namirnica koje se inače sporo vare – poput mesa i mesnih prerađevina, pržene ili pohovane hrane, masnih salata, slatkiša i raznih napitaka – dovodi do toga da varenje traje duže i bude manje efikasno.
“Dobra vest je da je za povećanje telesne mase od oko 450 grama potrebno uneti približno 3.500 kalorija više, pa povremeno praznično preterivanje često ne ostavlja vidljive posledice. Loša vest je da najmanje 40 odsto viška kalorija dolazi iz masti, koje se talože u masnom tkivu i mogu oštetiti krvne sudove. Organizam deo viška šećera i belančevina takođe pretvara u masnoću”, navodi “Batut”.
Kada unosimo previše hrane, pankreas luči dodatni insulin, što može dovesti do naglog pada nivoa šećera u krvi. Tada se javljaju umor, malaksalost, vrtoglavica, znojenje i mučnina, što često dovodi do ponovnog posezanja za slatkom hranom. Obilan obrok može izazvati i gorušicu, peckanje i bol u stomaku, nadimanje i gasove. Slana i masna hrana, kao i alkoholna i bezalkoholna pića, mogu doprineti porastu krvnog pritiska, osećaju lupanja ili preskakanja srca, pa čak i bolu u grudima.
Poseban oprez potreban je kod hroničnih bolesnika – osoba sa povišenim krvnim pritiskom, povećanim masnoćama u krvi, šećernom bolešću, bubrežnim oboljenjima i sličnim zdravstvenim problemima.
Kako praznični obrok učiniti zdravijim?
Ako želimo da promenimo uobičajeni praznični kliše, evo nekoliko saveta kako da pripremite svečani obrok u kome ćete uživati, a da pritom ne ugrozite zdravlje.
Preskočite aperitiv ili, ako ipak želite da nazdravite, ograničite se na jednu čašicu rakije. Izbegavajte slatke likere i mešavine alkohola sa sokovima i gaziranim pićima, jer se tako lakše popije veća količina alkohola i unese više kalorija.
Opredelite se ili za predjelo ili za glavno jelo. Ako želite da probate po malo od svega, birajte manju porciju proje i tanku krišku belog sira kao predjelo, a parče pečenja bez kožice uz obilje salate kao glavno jelo.
Jedna čaša crnog vina sasvim je dovoljna za novogodišnju zdravicu.
Više o tome OVDE.
