Hepatitis se s razlogom često naziva tihom bolešću jetre. Kod velikog broja pacijenata infekcija može dugo da protiče bez jasnih tegoba, zbog čega se problem nekada otkrije tek kada se urade laboratorijske analize ili kada bolest već uznapreduje. Upravo zato je Svetski dan hepatitisa važan podsetnik da se o zdravlju jetre ne razmišlja tek kada se pojave simptomi.
„Jetra je organ koji dugo može da trpi, a da pacijent nema izražene tegobe. Umor, malaksalost, mučnina, gubitak apetita, nelagodnost u gornjem desnom delu stomaka, tamna mokraća, svetla stolica ili žutilo kože i beonjača mogu biti znaci da je potrebno javiti se lekaru. Ipak, važno je znati da hepatitis ne mora uvek da daje ovako jasnu kliničku sliku”, objašnjava dr med. Nada Stanojević, lekar specijalista interne medicine, subspecijalista gastroenterohepatologijeu MediGroup sistemu.
Najčešće se govori o hepatitisima A, B i C, ali oni se međusobno značajno razlikuju. Hepatitis A se najčešće prenosi kontaminiranom hranom, vodom ili prljavim rukama i obično ne prelazi u hroničnu bolest. Hepatiti s B i C se mogu preneti putem krvi i telesnih tečnosti, a posebno su važni jer kod dela pacijenata mogu preći u hroničnu infekciju i vremenom dovesti do ozbiljnog oštećenja jetre.
„Jedna od najčešćih zabluda je da hepatitis uvek ima vidljive simptome ili da se dešava samo nekim rizičnim grupama. To nije tačno. Svako ko je imao potencijalni kontakt sa zaraženom krvlju, nesterilne intervencije, nezaštićene seksualne odnose, tetovaže ili pirsing u neproverenim uslovima, kao i osobe sa povišenim jetrenim enzimima, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom o potrebi za testiranjem”, navodi dr Stanojević.
Povišeni jetreni enzimi ne znače uvek hepatitis. Oni mogu ukazivati i na masnu jetru, uticaj alkohola, lekova, metaboličke poremećaje ili druga oboljenja jetre. Zato je važno da se rezultati ne tumače samostalno, već u kontekstu celokupnog zdravstvenog stanja pacijenta.
Prevencija hepatitisa podrazumeva vakcinaciju kada je dostupna, redovno testiranje kod osoba koje imaju faktore rizika, bezbedne medicinske i estetske procedure, zaštitu tokom seksualnih odnosa i odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju. Danas postoje dobre dijagnostičke mogućnosti, a za pojedine oblike hepatitisa i veoma efikasne terapije, zbog čega rano otkrivanje značajno menja tok bolesti.
„Najvažnija poruka je da ne treba čekati da jetra ‘zaboli’, jer se to često ne dešava na vreme. Jednostavne laboratorijske analize i razgovor sa lekarom mogu biti prvi korak ka ranom otkrivanju, praćenju i lečenju. Hepatitis ne treba da bude tema stigme, već tema prevencije, informisanosti i pravovremene reakcije”, zaključuje dr med. Nada Stanojević, lekar specijalista interne medicine, subspecijalista gastroenterohepatologije.
