Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da se javnost širom sveta informiše o značaju i merama prevencije bolesti srca i krvnih sudova. Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti ni jedan otkucaj!”.
Zavod za javno zdravlje Požerovac u saradnji sa Crvenim krstom, Službom polivalentne patronaže Doma zdravlja, Medicinskom školom i Apotekarskom ustanovom danas je povodom 25. Svetskog dana srca organizovala Akciju za zdravlje u prostorijama OŠ „Sveti Sava“ Požarevac i tom prilikom rađeni su besplatni preventivni pregledi.
Prema najnovijim podacima Svetske federacije za srce (SFS) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju globalni vodeći uzrok smrtnosti, odnoseći oko 20,5 miliona života svake godine. Procenjuje se da danas više od 620 miliona ljudi živi sa nekim kardiovaskularnim problemom, pri čemu su najčešći akutni infarkt miokarda i moždani udar.
U Srbiji situacija prati ovaj globalni trend i podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” potvrđuju da je gotovo 50% svih uzroka smrti u našoj zemlji posledica kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, i do 80% prevremenih kardiovaskularnih događaja može se uspešno sprečiti pa su posebno važne aktivnosti javnog zdravlja, navode iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Vodeće mesto zauzima povišen krvni pritisak (hipertenzija), koji se smatra pojedinačno najvećim pokretačem i uzrokom preko 10,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou.
Slede upotreba duvanskih proizvoda, koja je odgovorna za više od 8 miliona smrtnih ishoda, kao i povišen nivo šećera u krvi i hronična fizička neaktivnost, pri čemu svaki faktor pojedinačno doprinosi globalnom mortalitetu sa oko 6%.
Na kraju, prekomerna telesna masa i gojaznost ne samo da predstavljaju značajan rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, već i uzrok 3,7–5 miliona prevremenih smrtnih ishoda godišnje.
Važno je naglasiti da savremene epidemiološke studije sve veći značaj pridaju i ekološkim faktorima, prvenstveno aerozagađenju, koje se danas klasifikuje kao vodeći faktor rizika u životnoj sredini sa blizu četiti miliona povezanih kardiovaskularnih smrti godišnje.
