Polaganjem venaca na spomenik junacima 9. pešadijskog puka I poziva Dunavske divizije u selu Ram, obeležena je godišnjica odbrane Stiga u Prvom svetskom ratu.
Vence su položile delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije iz Požarevca, predstavnici Opštine Veliko Gradište, kao i predstavnici lokalnih udruženja boraca i građana.
U nastavku prenosimo tekst Nenada Bačića iz Muzeja Veliko Gradište, posvećen ovom događaju:
„ A onda, kada se sve utiša, ostaje Ram i Dunav i sećanje. Jer neka mesta ne treba mnogo da govore. Dovoljno je što pamte, a Ram pamti. Pamti jesen 1915. godine, kada je Dunav, danas miran i širok, postao linija razdvajanja između života i smrti.
Pamti 7. oktobar.
Pamti vojnike koji su stajali na njegovoj obali i gledali prema severu, znajući da se približava vojska brojnija i tehnički nadmoćnija. Tih dana srpska Vrhovna komanda poverila je Dunavskoj diviziji I poziva odbranu širokog područja od Dobre i Golupca, preko Velikog Gradišta i Rama, do Smedereva. U njenom sastavu bio je i 9. pešadijski puk I poziva.
A onda je svanulo jutro. Sa druge strane Dunava pokrenule su se snage nemačke 11. armije. Reka koja je vekovima spajala i razdvajala ljude odjednom je postala bojište. U zoru 7. oktobra nemački 10. rezervni korpus prešao je Dunav na odseku Ram–Bazijaš. Čuli su se topovi. Zemlja je podrhtavala. Dim se nadvio nad obalom.
A iza naših vojnika nije bilo ničega što bi mogli da nazovu rezervom. Iza njih su bili njihovi domovi. Njihove porodice. Njihove njive. Njihova sela. Njihova Srbija….
Mnogo godina kasnije, jedan od njihovih saboraca, Vlastimir Petković, pokušao je da rečima sačuva ono što je ljudsko pamćenje već počelo da gubi.
U svojoj knjizi „Od Rama do Krfa 1915, do poslednjeg čoveka“ ostavio je svedočanstvo o svojim drugovima, o njihovom stradanju i putu koji je od obala Dunava vodio sve do Krfa“.
