Vodenice u Bistrici nadomak Petrovca na Mlavi danas svedoče o minulim vremenima, kada se oko njih i u njima odvijao svakodnevni život meštana. Uz zvuk vodeničnog točka, stanovnici su se družili, zaljubljivali, zajedno proizvodili brašno i provodili vreme pokraj bistričke reke. Vlasništvo nad njima prenosilo se sa kolena na koleno, poklanjale su se u miraz, a danas kao preteče akcionarskih društava i dalje pripovedaju legende o tome kako je život izgledao nekada.
Danas je sačuvano devet vodenica i jedna valjavica koja je služila za obradu i valjanje tkanina od vune, tzv. sukna. Jedna od vodenica je Ružanska vodenica, izgrađena 1808. godine. Pre toga, na ovom mestu bila je još starija, manja vodenica, ali je srušena, pa je napravljena nova. Ipak, način pravljenja brašna odoleo je modernizaciji, te se odvija na identičan način kao i tada, bez električnih morora.
Ružanska vodenica u Bistrici, poput njenih mnogobrojnih vlasnika, priča jedinstvenu priču o prošlosti, koja ne sme biti zaboravljena.
“Ružanska vodenica dobila je ime po baba Ruži, koja je zajedno sa deda Nikolom bila osnivačica vodenice 1808. godine. Nakon njih mnogi članovi naše porodice bavili su se ovim zanatom, a ja sam sedmo koleno. Tu ljubav mi je usadio deda Branislav koji je tamo provodio mnogo vremena”, kaže za E-Braničevo Zoran Nikolić Čop, jedan od vlasnika.
Priseća se da mu je otac često bio inostranstvu, te ga je deda svemu naučio, a najvažnije, usadio ljubav ovom zanatu. U vreme kada je bio dečak, seća se da su vodenice imali samo imućni ljudi i bile su centar zbivanja.
“Od dede sam naučio sve. Nije to samo da se pusti vodenica u rad i stavi se žito i kukuruz, već mora da se pazi na veličinu samlevenog zrna, brzinu… Deda je u vodenici bio non-stop i ostavio mi je zavet da je čuvam i brinem se o njoj dok sam živ”, priča naš sagovornik.
Zoran je dedi obećao i da će vodenica nastaviti da živi, te u njoj i danas provodi mnogo vremena. Osim toga, trudi se i da decu i unuke nauči postupku pravljenja brašna i nada se da će ga naslediti nakon njegove smrti.
“ Ja sam već penzioner, te se nadam da će se brinuti o vodenici bar približno kao i ja. Vreme se sada promenilo, nije to kao ranije, sada je većina vodenica neka vrsta atrakcije, ne može od toga da se živi. Ljudi su tada mnogo manje imali i manje im je bilo potrebno”, priseća se on.
Ružanska vodenica trenutno ima šest vlasnika, a Zoran je većinski i ima prava da u njoj boravi nedelju dana. U idealnim uslovima, kada nije suša, za jedan dan može da proizvede 250 do 300 kilograma brašna. Pravi ga od posebnog kukurza “ osmak” , koji je neprskan. Ima svoje kupce,a često to radi i uslužno, uglavnom za meštane Bistrice ili susednih sela.
Više puta je proglašen za najboljeg vodeničara na manifestaciji “Dani vodeničara i pomeljara”, a njegova vodenica za najbolju. Smatra da su mu ove titule pripale između ostalog i zato što se zalaže za opstanak vodenica.
Vodenice u Bistrici, koje predstavljaju lokalitet od istorijiskog i kulturnog značaja, od propadanja i zaborava, pored opštine Petrovac na Mlavi i tamošnje turističke organizacije, čuvaju vodeničari i udruženje oko koga su okupljeni – “Društvo vodeničara i pomeljara”.
Ovo društvo je osnovano 4. decembra 2018. godine, a ciljevi su očuvanje kulturne baštine i promocija vodenica i hrane koja se pravi od brašna dobijenog mlevenjem u njima, saznajemo od Gorice Marinković iz Bistrice, predsednice ovog društva.
“U udruženju su vlasnici vodenica i valjavice, zvanično nas deset – iz svake vodenice po jedan predstavnik. Udruženje ipak ima mnogo članova, jer jedna vodenica ima po više vlasnika”, kaže ona za E-Braničevo.
Ovaj kompleks, koji je nekada imao 20 vodenica, datira još iz perioda između 19. i sredine 20. veka. Udruženje, turistička organizacija i opština se trude da ga promovišu na različitim sajmovima i manifestacijama, te tako privuku turiste i sačuvaju lokalitet od zaborava.
Društvo vodeničara i pomeljara sa tim ciljem organizuje manifestaciju koja je po sadržaju jedinstvena u Srbiji, a koja je ove godine održana 14. put.
“Manifestacija “Dani vodeničara i pomeljara” počela je mnogo pre nego što je nastalo udruženje. Na početku su je organizovali meštani, nisu dolazili gosti i turisti iz drugih sredina, već samo iz Bistrice i okolnih sela. Nakon što je društvo preuzelo organizaciju, ali i promocijom Bistrice u saradnji sa turističkom organizacijom, naročito poslednje dve godine, to je podignuto na viši nivo i manifestacija okuplja oko 2.000 ljudi”, ocenjuje Marinkovićeva.
Glavni događaj na manifestaciji koja se svake godine organizuje nedelju dana nakon Uskrsa je šetnja “Stazom vodenica”, sa ciljem da se posetioci upoznaju sa tradicionalnom vodeničarskom delatnošću i vodeničarima. Manifestacija počinje obilaskom prve vodenice, a završava se obilaskom valjavice i vodovoda u blizini crkve.
“Obavezni su trubači iz Bistrice, predstavljanje lokalne hrane. Posetioci mogu da se upoznaju i pričaju sa vodeničarima, što je nesvakidašnje iskustvo. Manifestacija je dinamična, jer turisti mogu da šetaju, provedu vreme u prirodi i uživaju. Utisci su pozitivni, a ko jednom dođe uvek se vrati sledeće godine”, dodala je ona.
Nakon šetnje, na saborištu kod crkve svake godine bude organizovan i kulturno-umetnički program, takmičenje u ručnom krunjenju kukuruza, kao i tradicionalno vodeničarsko kolo, ali i proglašenje najbolje vodenice i vodeničara, kao i najlepše pomeljarke.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Bistričke vodenice – od najugroženijeg lokaliteta u Evropi do tursitičke atrakcije“ po osnovu Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
– Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Petrovac na Mlavi.
