Dragoljub Janojlić rođen je 1951. godine u Selevcu kod Smederevske Palanke, novinar je u penziji koji je posvetio život profesionalizmu i istini izveštavajući o mnogim značajnim temama.
Tokom svoje karijere uvek je težio istini i objektivnom izveštavanju. Pored novinarstva, ostavio je i bogat trag u domaćoj publicistici.
Kada ste odlučili da se bavite novinarstvom i šta vas je posebno privuklo ovom pozivu?
Prve informacije iz oblasti komunalnih aktivnosti u mom rodnom selu objavio sam kao đak Gimnazije. Tada ni slutio nisam da će mi to biti životno zanimanje u decenijski dugom razdoblju. To je došlo mnogo godina kasnije kad su se za to stekli uslovi. Inače, prvi tekstovi s mojim potpisom osvanuli su u smederevskom listu „Naš glas“ i palanačkoj „Našoj komuni“. Radovao sam se izlasku iz štampe tih novina i jedva čekao da ih kupim na kiosku. Bilo je i simboličnih honorara, ali mi oni nisu bili presudni. Najvećom nagradom smatrao sam svoje inicijale (u početku) i kasnije puno ime i prezime ispod teksta. Šta me je privuklo? Moguće je da je to bila ljudska radoznalost iz koje se docnije rodila velika ljubav prema novinarskom izrazu kojoj sam ostao privržen do kraja radnog veka.
Radili ste u različitim medijima – od „Naše vojske“ do „Frankfurtskih vesti“. Koje iskustvo vam je bilo najdragocenije i zbog čega?
Radni vek proveo sam u četiri redakcije („Naša vojska“ – Ljubljana), RNO „Jasenica“ i Centar za informacije „Goša“ – Smederevska Palanka i „Politika Ekspres“ – Beograd). Vojno novinarstvo me je učvrstio u uverenju da je radna disciplina prvi uslov uspeha. U RNO „Jasenica“ (radio i novine) bio sam novinar i neko vreme urednik rubrike. Ta ustanova izdavala je i list Trgovinskog preduzeća „Uzor“ za koji sam takođe pisao. U „Gošu“ sam prešao da bih rešio stambeno pitanje, ali sam morao prihvatiti zahtev rukovodstva, pre svega predsednika KPO, da se primim mesta glavnog i odgovornog urednika. Tako sam uradio tzv. plavu knjigu srednjoročnog razvoja informativne delatnosti. Rukovodstvo mi je dalo punu podršku, a planom je predviđeno izdavanje petnaestodnevnog lista, mesečnog Informatora, Dnevnog informatora, osnivanje radija i kasnije TV „Goša“. Sve što je zamišljeno realizovano je, a TV „Goša“ bila je prva lokalna TV u Srbiji, a druga u Jugoslaviji, posle one u Kopru. Svaka redakcija dala mi je lepo iskustvo koje me je kasnije dovelo u NIP „Politika“.
Sećate li se svog prvog značajnog članka ili reportaže koja je promenila vašu karijeru?
Bilo je više napisa koji zavređuju epitet značajnog teksta. Ne mogu navesti njihove naslove, ali oni su se odnosili na ljude i događaje. Uradio sam mnogo radnih portreta ljudi iz više oblasti života i rada. Sreća je htela da neko vreme pratim i Institut za povrtarstvo, vrlo respektnu ustanovu iz oblasti agrarne nauke. Svaki rezultat njenih selekcionara, bio je moja tema za novine s čestom najavom na naslovnoj strani. Želeo sam da afirmišem ljude koji su stvarali hibride i nove sorte povrća i tako zauzimali vidno mesto u domaćoj i stranoj praksi. Inače, rado sam pisao o arheologiji i etnologiji, posebno o otkrićima koja su pomerala granice saznanja u toj oblasti. Veliku pomoć u tome pružio mi je Dragan Jacanović dok se nalazio na čelu požarevačkog muzeja.
Koje teme su vam predstavljale najveći izazov sa ljudske strane? Možete li izdvojiti nekoliko primera kojima ste se bavili?
Moja novinarska radoznalost ticala se mnogih tema i događaja. U prvom planu to se odnosilo na svakovrsno stvaralaštvo. Pisao sam o darovitim umetnicima, glumcima, pesnicima, o radnicima koji su se pokazivali kao daroviti inovatori i pronalazači, o ljudima koji su se bavili humanitarnim aktivnostima.
Dobitnik ste brojnih nagrada, među kojima i priznanja Udruženja novinara Srbije (UNS) za životno delo. Smatrate li to vrhuncem svoje karijere i zbog čega?
Dobitnik sam mnogih nagrada i priznanja. Među prvima je bila Nagrada JNA za izveštavanje o radu vojske. Najviše sam ih dobio dok sam radio u „Goši“. Gotovo da nema oblasti iz života i rada iz koje ne posedujem priznanje. Dva su mi svakako najvrednija. Prvi sam dobitnik Nagrade za novinarsku humanost i društveno angažovano novinarstvo. Zasluženo, razume se. Zahvaljujući mojim napisima, više porodica je došlo do svog krova nad glavom. U tome sam imao veliku pomoć humanitarnih organizacija u inostranstvu, koje su obezbeđivale novac da se kupe stanovi ili kuće za najugroženije. Na taj način zbrinjavane su porodice s više dece. U tome sam imao podršku kuća u kojima sam radio i sarađivao, među kojima su bile i frankfurtske „Vesti“. Zahvaljujući njima, krov nad glavom dobila je izgnana porodica sa Kosmeta koja je imala petoro dece. Dobitnik sam i Nagrade za životno delo UNS-a. Njome sam na najbolji način krunisao svoju višegodišnju novinarsku karijeru.
Takođe, nagrađeni ste i priznanjem „Đoko Vještica“ za novinarsku humanost. Koliko vam je humanitarna dimenzija profesije uticala na doživljaj novinarstva i kako je oblikovala vaš rad?
Mene su kolege predložile za Nagradu „Đoko Vještica“. Da sam u najužem izboru, zaključio sam kad mi je predsednica žirija zatražila dopunu. Ona se zapravo zainteresovala za kontinuitet mojih humanih aktivnosti. Za to je u obrazloženju za dodelu nagrade navela da budući kandidati treba da budu na nivou mojih rezultata u toj oblasti. Kao prvi dobitnik našao sam se u žiriju za dodelu nagrade naredne godine.
Koji su vam najvažniji profesionalni principi kojih ste se pridržavali tokom karijere i koje profesionalne vrednosti smatrate ključnim za uspeh u novinarstvu?
U svom novinarskom radu vodio sam računa da to što pišem, bez obzira na temu, mora biti zasnovano na činjenicama. Pri tome sam se držao onog pravila koje kaže da se novinar pre treba odreći teme nego što će čitaocima, odnosno slušaocima, servirati nešto što nije tačno. Pri tome sam se strogo držao pravila i zahteva novinarske profesije.
Kako ocenjujete stanje savremenog novinarstva u Srbiji i regionu?
Sadašnje stanje novinarske profesije… Svi koji smo se njome profesionalno bavili, znamo kako je danas. Često kolegama kažem kako danas ne bih umeo da se bavim novinarstvom. Novine su bez života, TV programi prazni, novinari navijači partija ili drugih grupa, izostaju tekstovi životne dimenzije. Radio sam kad su kod nas bili prvi izbori. Urednik je odlučivao koji ću događaj pratiti. Moje je bilo da budem objektivan. Potpisao sam more izveštaja sa stranačkih skupova, tad je u medijima mogla da se čuje i drugačija reč. Sećam se, najavio sam veliki skup SPO u Smederevskoj Palanci. Šef Dopisničke na moje pitanje koliko da napišem, rekao je sam proceni. Izveštaj s mojim potpisom išao je na trećoj strani. Tad se, dakle, mogla čuti i druga strana. A danas?
Objavili ste veliki broj knjiga, među kojima „Politika ekspres – list kome se verovalo“, „Sunce na maču – Karađorđevići u pesmama“ i „Nepoklek“. Šta vas je uvelo u publicističke vode?
Početak rada na publicistici desio se igrom slučaja. Naime, ugovorio sam razgovor s čovekom u Aranđelovcu, a kad sam se tamo pojavio, on je morao da otputuje. Navratio sam kod kolege Dragana Todorovića i požalio se da sam u nevolji. Međutim, on je u trenu rešio problem. Predložio mi je razgovor s nekadašnjim zatočenikom Ebenzea. Otišli smo kod njega i poteklo je zanimljivo kazivanje o logorskoj teskobi. Vraćajući se kući, palo mi je na pamet da bi se od sličnih kazivanja mogla napraviti knjiga. Od sagovornika iz Aranđelovca saznao sam adrese desetak preživelih logoraša. Tako je nastala moja prva knjiga „Svedoci iz kuće smrti“. Posle toga su došle nove knjige proze i poezije. Potpisao sam ih preko 20. U međuvremenu sam primljen u UKS i stekao zvanje književnika.
Šta biste poručili mladim novinarima ili književnicima koji tek počinju karijeru?
Mladima koji ozbiljno planiraju da uplove u novinarske vode, poručujem da se dobro naoružaju znanjem i veoma ozbiljno priđu poslu. To je zanimanje koje mnogo daje, a koje ima i svoju visoku cenu. Novinar, ako želi da uspe, mora se boriti da svakog dana stigne prvi na cilj. Razume se da mora raspolagati mnogim znanjima, uz veliku disciplinu koja se podrazumeva. Istina i samo istina – to je moto i zlatno obeležje ove profesije.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Legende za budućnost” koji sufinansira opština Smederevska Palanka po Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Smederevska Palanka u 2025. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
