U Galeriji Narodnog muzeja Požarevac u četvrtak, 14. avgusta otvorena je izložba pod nazivom Trideset godina stvaralaštva Violete Marković.
Ako za početak njene profesionalne karijere uzmemo trenutak kada je diplomirala 1995. godine, do sada je samostalno izlagala dvadeset šest puta. Uzimajući u obzir i tri nezvanične izložbe, dve koje je imala 1999. godine u Sabornoj crkvi Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Požarevacu i u Manastiru Ravanica, kao i jednu 2018. u Biblioteci u Kostolcu, ovu izložbu simbolično možemo smatrati njenom tridesetom samostalnom izložbom, navodi se u saopštenju Narodnog muzeja Požarevac.
U tekstu za katalog muzejska savetnica istoričarka umetnosti Violeta Tomić navodi da „izložba Trideset godina stvaralaštva Violete Marković donosi pregled jednog bogatog umetničkog puta, gde se kaligrafija, ornamentika i apstraktni izrazi prepliću u izuzetnoj estetskoj ravnoteži. Kroz različite faze njenog stvaralaštva, posmatrač je vođen elegancijom linije, preciznošću oblika i snagom njenih vizuelnih kompozicija.
Još od ranih radova pod nazivom Trag večnosti, Violeta Marković se okreće lepoti ćiriličnog pisma, spajajući citate velikih mislioca sa toplom teksturom podloge, stvarajući utisak pergamenta koji nosi duh prošlih vremena. Kaligrafski radovi odišu skladom linije i misli, pretvarajući ih u vizuelnu poeziju. Portreti srednjovekovnih ktitora i detalji sakralne arhitekture, ističu trajnost duhovnog i umetničkog nasleđa.
U radovima pod nazivom Pismo i ornamenti, reč i slika se stapaju u jedinstveno estetsko i duhovno svedočanstvo. Dekorativna bordura bogato je ispunjena motivima karakterističnim za srednjovekovne srpske rukopisne knjige. Violeta Marković sigurnom rukom vodi potez, tka arabeske i gradi čitav svet filigranske lepote u kojem pismo prestaje da bude samo znak, već postaje slika – svečani ornament misli i emocija.
Trag misli predstavlja ciklus u kojem Violeta Marković uvodi filozofske i duhovne teme. Ritam rukopisa prožet rafiniranim kontrastima, stvara osećaj trajnosti misli koje su pretočene u formu, dok bogati ornamentalni okviri unose svečanost i dostojanstvo u samu porukuteksta.Dekorativna pozadina, nalik raskošnim tkaninama, naglašava monumentalnost rečenica. Umetnica ovim ciklusom stvara svojevrsne „svitke savremenog doba“, gde se snaga reči podjednako prenosi kroz vizuelnu lepotu i misaoni sadržaj.
Umetnički radovi pod nazivom Eksplozija duše preispituju granicu između vidljivog i nevidljivog. Tamna polja platna, ukrašena zlatnim i crvenim akcentima, otvaraju prostor metafizičkog, dok ornamentika podseća na drevne rukopise u kojima je svaka linija imala moć simbola. Umetnica oblikuje kocku kao metaforu trajanja i unutrašnje energije čoveka, dok ispisani stihovi lebde poput zvezdanih signala u beskraju. Svaka kocka, svaka linija i stih postaju deo jedne tihe eksplozije unutrašnje snage, metafizičkog dijaloga između prolaznog i večnog.
Ciklus Rasponi metafizičkog beskraja nosi u sebi suptilnu poetiku u kojoj se boje i tekst prožimaju u vizuelnom ritmu. Rukopisni citati nose snažnu lirsku dimenziju. Ciklus odiše elegancijom, gde minimalizam forme stoji u savršenoj ravnoteži sa duhovnom slojevitošću poruke. Metafizika je ovde prisutna kao stalno traganje za onim što je izvan vidljivog – za beskrajem koji ne pripeda prostoru ni vremenu, već unutrašnjem univerzumu čovekove misli i duše. Crne površine, probijene crvenim ili zlatnim linijama, deluju kao pukotine kroz koje se nazire svetlost metafizilkog beskraja.
Niti Violete Marković su tanke linije svetlosti koje spajaju čoveka i beskonačnost. Koloristički akcenti, umereni i svedeni, naglašavaju unutrašnji ritam slike. Na crnoj pozadini one trepere poput tajnih veza univerzuma, istovremeno i krhke i neuništive. Njena geometrija postaje metafora života ispunjena unutrašnjom toplinom, dok bojeni akcenti nagoveštavaju puls kosmičke energije i tiho disanje duše.
Tri decenije rada Violete Marković utkane su u likovni zapis koji nadahnjuje i ostavlja neizbrisiv trag.“
Violeta Marković je rođena 1974. godine u Požarevcu, gde i danas živi i radi. Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti završila je 1995. godine u Beogradu. Od 2003. godine zaposlena je u Fondaciji Milenin dom – Galeriji Milene Pavlović Barili. Član je Udruženja likovnih stvaralaca „Milena Pavlović Barili” Požarevac, od 1995. godine, čija je i predsednica od 2023. godine. Učesnica je nekoliko likovnih kolonija i mnogobrojnih humanitarnih akcija. Učestvovala je na preko sto kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je više nagrada iz oblasti kaligrafije i dizajna. Njeni radovi se nalaze u brojnim muzejima, ustanovama i privatnim zbirkama.
Izložba je otvorena do početka septembra. Ulaz je slobodan.
