U Gornjoj Kruševici, kako je nekada bio naziv za Kučevo, daleke 1873. godine na Svetog Savu 27. januara, osnovana je Gornjokruševačka čitaonica, te ovaj dan biblioteka u Kučevu kao njen naslednik, proslavlja kao Dan biblioteke.
Često je ova ustanova kulture menjala lokaciju i radila sa prekidima. U sastavu Doma kulture u Kučevu radila je od 1984. do 1996. godine, kada je postala samostalna ustanova. Ime Nikole Sikimića Maksima nosila je od 1987. godine, na predlog SUBNOR-a, a na osnovu toga što se njegov legat nalazi u biblioteci.Tako je bilo punih 37 godina, sve donedavno kada je ponela naziv po pesniku Stevanu Raičkoviću.
Danas je smeštena na drugom spratu Centra za kulturu „Dragan Kecman“ u Kučevu. Prostire se na 172 metra kvadratna. U dve prostorije smešteno je odeljenje za odrasle sa čitaonicom i dečjim odeljenjem, kao i kancelarija za zaposlene.
U svom fondu biblioteka poseduje više od 35000 naslova i taj broj se stalno povećava.
Od osnivanja kučevačkog čitališta prošao je vek i po, a ovaj gradić i njegovi žitelji nisu izgubili ljubav i posvećenost prema knjigama.
Biblioteka čuva i izdaje publikacije korisnicima, ali i na druge načine učestvuje u kulturnom životu opštine Kučevo.
Organizovanjem književnih večeri, promocijom knjiga, kao i specijalnim tematskim autorskim projektima, postala je jedan od najvažnijih nosilaca kulture u Kučevu.
Jovana Dišić, direktorka biblioteke, ističe da ova ustanova ima pet važnih aktivnosti koje sprovodi.
„Prvi je „Bibliosalon“, koji je osmišljen kao serija razgovora u biblioteci, gde su gosti pisci, književni kritičari i univerzitetski profesori. Drugi je časopis „Maksim“ čiji je treći broj izašao ove godine, a koji je posvećen Stevanu Raičkoviću. Časopis sadrži poeziju, prozu, književnu kritiku i eseistiku i otvara mogućnost mlađim i nepoznatim autorima da u njemu objavljuju, a jedini kriterijum je da bude kvalitetno. Treće je „Knjiško moljče“, program namenjen predškolcima, deci koja još uvek ne znaju da čitaju pa im biblotekari čitaju. Cilj je da imaju kontakt sa knjigom, da se naviknu na biblioteku i bibliotekare i da vide da to nije ništa strašno i zavole knjigu“, ističe direktorka.
Dodaje da je četvrti važan projekat koji biblioteka sprovodi, nagradni konkurs „Zlatni stih“, a peti i najznačajniji je nagrada „Stevan Raičković“. Ova nagrada se dodeljuje svake godine za najbolju originalnu knjigu poezije objavljenu u prethodnoj godini na srpskom jeziku, koja pre toga nije objavljivana.
Stevan Raičković bio je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika. Rođen je 5. jula 1928. godine u Neresnici nadomak Kučeva. Njegovi roditelji u to vreme radili su kao učitelji u školi u Neresnici. Iz Neresnice su otišli kada je imao dve godine, ali po tvrdnjama Kučevljana, niti je on zaboravio mesto u kome je rođen, niti je ono zaboravilo njega.
U svojoj memoarskoj prozi pod naslovom „Jedan mogući život“ Stevan Raičković spominje Neresnicu na više mesta, u setnom tonu, i ona za pesnika dobija značaj mitskog zavičaja. Zapisao je:
„Kad mi bude najteže u životu otići ću u Neresnicu, odakle je sve i počelo.“
Ove godine navršilo se i trideset godina otkako je pesnik u neresničkoj školi otvorio biblioteku koja i danas nosi ime po njegovim roditeljima, Živki i Milanu Raičkoviću.
Čelni ljudi opštine Kučevo smatrali su da je pravo vreme da i gradska biblioteka ponese slavno ime svog zemljaka, koji je preminuo u Beogradu 6. maja 2007. godine. Zvaničnu odluku donela je Skupština opštine 14. marta ove godine.
Ovim činom nije zaboravljen čovek po kome se duže od tri decenije zvala kučevačka biblioteka. Prilikom predstavljanja legata Nikole Sikimića Maksima, direktorka biblioteke Jovana Dišić je to potvrdila rekavši da će u biblioteci nastaviti da čuvaju i poštuju njegov legat, kao i da će književni časopis u izdanju biblioteke nastaviti da nosi ime ,,Maksim”.
U legatu se osim vrednih knjiga, nalaze i Maksimova odličja i par fotografija, ali najzanimljiviji deo jesu posvete na knjigama i pismo koje svedoči o njegovoj ljubavi prema svojoj supruzi Nadi. Nikola i Nada nisu imali dece, te su odlučili da svoju bogatu biblioteku poklone.
Direktorka biblioteke Jovana Dišić, prilikom obeležavanja značajnog jubileja, 150 godina čitalaštva u Kučevu, istakla je važnost saradnje među ustanovama i podrške lokalne samouprave, bez čega većina ideja ne bi mogla da se realizuje.
Građa iz zavičajnog fonda biblioteke digitalizovana je u PDF formatu u celosti, a pojedini tekstovi i u audio-video format, kako bi bili dostupniji slepim i slabovidim osobama, dijaspori, ali i da bi bili zanimljiviji mlađoj populaciji.
Biblioteka je opremljena najsavremenijom opremom za digitalizaciju, kao što su dokument kamera, digitalni fotoaparat sa pratećom opremom i četiri računara, koji služe za skladištenje digitalizovane građe, ali tu je i novi digitalni kutak u biblioteci.
Takođe, ova ustanova kulture organizator je i domaćin brojnih književnih večeri i promocija knjiga, a broj posetilaca pokazuje da Kučevljani pretenduju da opravdaju godine čitalaštva koje su iza njih i njihovih predaka, ostavljajući i potomcima da budu deo kulturne baštine i neguju ljubav prema knjigama.
Osim toga, veliki je broj ralizovanih akcija koje su imale za cilj da što veći broj ljudi, a pre svega dece, dovedu u biblioteku. Organzovane su brojne kreativne radionice za najmlađe, druženje sa Deda mrazom u novogodišnjim praznicima, uskršnji konkurs, književne radionice i drugi događaji koji su dali rezultate.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Vek i po čitalaštva u Kučevu – ljubav prema knjizi odoleva vremenu”, koji sufinansira opština Kučevo po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
