Specijalne projekcije filma „Mačji krik“ rediteljke Sanje Živković, nastalog prema poslednjem scenariju kultnog reditelja Gorana Paskaljevića, biće održane 7, 8. i 9. marta u bioskopu Centra za kulturu Požarevac. Film je sniman na nekoliko lokacija u Požarevcu.
Inspirisan stvarnim događajima, „Mačji krik“ je dirljiva međugeneracijska drama koja istražuje porodične veze, gubitak i otpornost u društvu u tranziciji. Milena, mlada žena koja čezne za slobodom i priznanjem, vidi svoje snove slomljene kada rodi dete sa „Sindromom Mačjeg plača“. Napuštena od partnera i preplavljena strahom od budućnosti, ona nestaje, ostavljajući svog oca Stamena i njegovu novu suprugu Veru da se bore za starateljstvo nad ranjivim detetom.
Kroz intimno pripovedanje i višeslojne glumačke interpretacije, Živković stvara portret ljubavi i odgovornosti testirane ličnim i sistemskim propustima. Film istražuje teme roditeljstva, dostojanstva i opstanka u malom industrijskom gradu, gde se individualni izbori sudaraju sa ukorenjenim društvenim strukturama. Istovremeno nežan i beskompromisan, „Mačji krik“ pokazuje koliko su porodične veze krhke, ali i moćne kada se suoče sa napuštanjem, stigmatizacijom i nedostacima državnog sistema brige.
Svetska premijera filma održana je na Vancouver International Film Festivalu, gde je osvojio Posebno priznanje – Horizon Award za perspektivnog kanadskog reditelja, dok je na Sofija International Film Festivalu osvojio Specijalnu nagradu žirija.
Glumačku postavu čine Jasmin Geljo, Andrijana Đorđević, Sanja Mikitišin, Marija Škaričić, Denis Murić, Sergej Trifunović, Srđan Miletić, Sanja Krajnov, Zlatan Vidović, Vesna Paštrović Šašić, Olivera Viktorović, Ljubiša Miličić, Nenad J. Popović, Tamara Aleksić, Predrag Paunović, Marija Vajner, Ana Stefanović Bilić, Jelena Jokić i Jugoslav Krajnov.
Pored Marije Vajner u filmu glumi i deo ekipe Amaterskog pozorišta „Milivoje Živanović“ Centra za kulturu Požarevac.
„Za taj film bio je organizovan kasting, a osmoro glumaca iz pozorišta „Milivoje Živanović“ dobilo je uloge. Igrala sam patronažnu sestru i to je bilo zaista nezaboravno iskustvo. Mnogo mi je pomoglo znanje koje sam stekla u pozorištu, ali rad na filmu je ipak sasvim drugačiji od rada na sceni. Imala sam četiri snimajuća dana u bolnici i bilo je fascinantno videti kako filmska magija nastaje – sa one druge strane kamere. Za razliku od pozorišta, prednost filma je mogućnost da se scena ponovi više puta ako dođe do greške. Zbog toga je mnogo lakše nego u pozorištu – to su profesionalci, a tvoje je samo da izađeš, odglumiš i ispričaš tekst koji si naučio. Imala sam tremu da ne zaboravim repliku, ali je prošlo dobro. Moje iskustvo je pozitivno, ali više volim pozorište baš zbog toga što se sve uživo dešava, to je ljubav“, rekla je ranije za naš portal Marija Vajner.
