Građevinska industrija iz Srbije i okruženja otkupljuje za sada gotovo celokupnu godišnju proizvodnju gipsa, a za ovu godinu ugovoreno je 775.000 tona. Najveće količine isporučuju se rečnim transportom preko pristaništa.
Termoelektrane u Kostolcu već nekoliko godina uspešno plasiraju veliku količinu pepela i gipsa građevinskoj industriji u Srbiji i inostranstvu. Potražnja za ovim nusproizvodima raste iz godine u godinu, posebno za gipsom.
Najveće količine isporučuju se rečnim putem preko luke „Elektroprivrede Srbije“ u Kostolcu. Gips, kao produkt odsumporavanja bitan je za građevinsku industriju, kao i pepeo za cementare.
“Za unapređenje zaštite životne sredine u EPS važan je izgrađeni sistem odsumporavanja dimnih gasova i ti blokovi TE „Kostolac B“ povezani su na sistem za odsumporavanje dimnih gasova – kaže Nenad Pitić, direktor TE „Kostolac B“.
U ovoj TE nalazi se postrojenje za odsumporavanje blokova B1 i B2, snage po 345 megavata, i bloka B3 snage 350 MW, pri čemu se obrađuje 100 odsto dimnih gasova.
“Sva postrojenja rade besprekorno. Cilj nam je da narednih godina nastavimo prodaju celokupne količine proizvedenog gipsa, čime će se na deponiju odlagati vrlo male količine ovog proizvoda”, rekao je on.
Pitić kaže da je u 2024. godini domaćim cementarama „Lafarž“, „Moravacem“ i „Titan“ prodato oko 90.000 tona, a za izvoz je prodato oko 125.000 tona. Takođe u 2024. godini prodato oko 45.000 tona gipsa sa deponije i isti trend pražnjenja deponije nastavlja se i ove godine, sa ciljem da se proda kompletna količina. U narednim godinama planira se prodaja celokupne količine bez deponovanja.
“Trenutno se gips prodaje firmama „Conal Group“ „Lafarž“, „Moravacem“, „Titan“ i „Hella“. U toku je realizacija osam ugovora za prodaju gipsa u količini od oko 775.000 tona, a plan je da se od toga ove godine proda oko 250.000 tona”, istakao je Pitić.
Kada se radi o postrojenju odsumporavanja, prema rečima Slađane Đokanović, šefa tehničke pripreme sektora održavanja, ulazna sirovina za proces odsumporavanja je krečnjak pri čemu se kao nusprodukt procesa prečišćavanja dimnih gasova izdvaja gips i on se kompletno prodaje.
“Krečnjak se dovozi kamionima i melje se u mlinovima pri čemu se dobija krečnjačka suspenzija koja se raspršuje u kanalu dimnog gasa. Na taj način uklanja se SO2 iz dimnih gasova i proizvodi se gipsana suspenzija koja se dalje isušuje preko vakuum trake i transportuje u skladište gipsa ili na deponiju. Isporuka se obavlja uglavnom sa pristaništa u Kostolcu. Kamionskim prevozom otprema se gips u skladište luke odakle se pune barže”, rekla je je Đokanović.
Pristanište „Kostolac“ je teretnog karaktera, bazenskog tipa, na plovnom putu Dunava. Nalazi se u nekadašnjem rukavcu Dunavac koji je Kostolačkim kanalom povezan sa Dunavom. Od kako je pušteno u rad pre dve godine, sve češće stiže oprema za potrebe termoelektrana, ali i za isporuku sirovina poput gipsa i pepela.
Sa Nenadom Milićem, poslovođom saobraćaja u luci razgovarali smo o radu pristaništa i posebno utovaru barži.
“Luka u Kostolcu sve bolje i više radi i ta iskustva su veoma važna za efikasnost korišćenja rečnog načina transporta naše robe. Prošle godine počeli smo određene rekonstrukcije koje omogućile veliko povećanje kapaciteta tako da sada sistemom za pretovar gipsa utovarimo u baržu količinu od 1.000 tona za tri do četiri sata. U septembru 2024. godine u pretovar gipsa uključuje se i mobilna dizalica „Sennebogen“ sa kojom udvostručujemo kapacitet utovara u plovne objekte, tako da smo godinu završili sa pretovarenih 56.500 tona gipsa”, rekao je Milić.
Proizvodnja, deponovanje i prodaja nusproizvoda, gipsa i pepela iz termoelektrana u Kostolcu probija se na tržištu smanjujući potrebe trajnog odlaganja na deponijama.
Kapacitet utovara podignut za više od 100 odsto
“Ovu godinu pogon luke počeo je dobro, u januaru je utovareno 11.700 tona, a u februaru 24.500 tona gipsa. Kapacitet utovara podignut je za više od 100 odsto u odnosu na raniji period. Postoje interesovanja stranih kompanija za isporuku i pepela rečnim putem, ali količina utovarenog gipsa uvek zavisi od prijema gipsa i broja plovnih objekata koje kupac može da angažuje”, rekao je Nenad Milić.
