Zagađenje vazduha u Smederevu jedna je od najbolnijih, a moglo bi se reći i najslabijih tačaka ovog grada na Dunavu, jer od posledica 223 osobe godišnje prevremeno umre.
Zagađivača je mnogo, deluju udruženo, pogotovo u zimskom periodu kada se ne zna ko zapravo najviše truje Smederevce – kotlarnice na mazut, individualna ložišta, železara i ostala industrija, gust saobraćaj… Epilog svakako nije dobar – Smederevo je odavno u samom vrhu zagađenih gradova u Srbiji, zvanično spada u treću, najlošiju kategoriju vazduha, a posledice su ogromne po javno zdravlje. Godišnji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine pokazuje da u ovom gradu 223 osobe godišnje umre od prevremene smrti kao posledica zagađenja vazduha.
Mnogi lekari godinama upozoravaju na veliki uticaj aerozagađenja na zdravlje, jačaju građansku svest ali i apeluju na donosioce odluka da je neophodno mnogo više raditi na preventivi oboljevanja i edukaciji ljudi. Jer, jedino osvešćen čovek koji raspolaže validnim i pravovremenim informacijama, može svesno i na vreme donositi odluke o sopstvenom zdravlju i zdravlju svoje porodice.
Nažalost, poruke stručnjaka u oblasti zdravstva ne mogu napraviti ključni pomak u poboljšanju stanja u Smederevu.
Ipak, mnogi ne odustaju od ove misije. Među njima su pulmolozi Dragana Jovanović i Dragan Rudinac, Jelena Došlić, specijalista socijalne medicine, Branislav Todorović, onkolog i Marko Radošević, kardiolog. Oni su, zajedno sa meteorologom Milenkom Jovanovićem, govorili i na nedavno održanom okruglom stolu u organizaciji udruženja Pro.Tok21u Smederevu, pod nazivom “Vazduh pod lupom: Od mera do promena”.
Kako se upravo nalazimo u novembru, koji po oceni dr Rudinca predstavlja najgori mesec za hronična oboljenja disajnih sistema zbog početka hladnog vremena i magle, grejne sezone i sezone virusa, ovo je bila još jedna dobra prilika da se ukaže na uticaj zagađenja vazduha na zdravlje Smederevaca. U tom periodu se, rekao je Rudinac, počinje sa bolovanjima, pumpicama, antibioticima, infuzijama, pa i hospitalizacijom.
Najčešća respiratorna oboljenja koja su izazvana aerozagađenjem odnose se na disajne puteve, smatra ovaj smederevski pulmolog.
„Najčešće su to oboljenja disajnih puteva, kako gornjih – nos, sinusi, grlo, tako i donjih – pluća i bronhija. Postoje akutna i hronična oboljenja. Brojna ispitivanja pokazuju da su u direktonoj vezi povećanje i koncentracija PM 10 i PM 2,5 čestica po metru kubnom, sa povećanjem tih bolesti“ rekao je on.
Dodao je da, osim semafora zagađenja koji u realnom vremenu daje informacije o kavlitetu vazduha u Smederevu, sve ostale informacije su retroaktivne, kasne i nedovoljne. Samim tim i zaštita je nedovoljna.
„Mi živimo u kraju koji je takav kakav jeste, a izgleda da je najveća mera protiv zagađenja – košava. Dugo se oslanjamo na nju“, poručio je Rudinac
Ocenio je da osim zagađenja vazduha na zdravlje disajnih organa utiču i drugi faktori, poput aktivnog i pasivnog pušenja, ishrane, načina života još od najmlađeg uzrasta.
Njegova koleginica pulmolog, dr Dragana Jovanović, istakla je da što su manje čestice, to su opasnije, jer prodiru u pluća, krvotok i zadržavaju se u organima. Ono što je potvrđeno i otkriveno, po njenim rečima, jeste da neki delovi čestica ostaju trajno u mozgu i uzrokuju oboljenja u raznim organima.
„Aerozagađenje ne samo da pospešuje, nego je i samo dovoljno da izazove karcinom pluća i karcinom dojke “, kaže doktorka Jovanović.
Dodaje da je od 2011. godine evendentno povećanje sumpor dioksida koji sam po sebi nije toliko opasan, ali jeste jer se stvaraju jedinjena sulfata, i svi sulfati koji imaju različite druge materije uzrokuju različita oboljenja. Što se tiče, maligniteta usled aerozagađenja, ocenila je da smo među prvima u svetu.
Branislav Todorović, onkolog, složio se da povećano zagađenje vazduha, pre svega preko PM čestica, ima uticaj na veći rizik za dobijanje karcinoma pluća. Drugi karcinom, po njegovim rečima, za koji ima konkretnih dokaza da od njega obolevaju ljudi koji žive u prekomerno zagađenim sredinama, jeste karcinom mokraćne bešike.
„Problem je što su karcinomi koji se javljaju kao posledica aerozagađenja vrlo teški za lečenje, posebno u zdravstvenom sistemu kakav je naš, koji, čini mi se, ne usmerava snage na prevenciju i rano otkrivanje bolesti. I dalje u izuzetno visokom procentu imamo karcinome otkrivene u odmaklom stadijumu“, kazao je Todorović.
Dodao je da ipak kardiovaskularne i pulmološke bolesti izazivaju preko 80 odsto mortiliteta.
Marko Radošević, kardiolog, naglasio je da je aerozagađenje treći faktor kardiovaskularnih rizika. Smatra da je bitnije rešavati uzrok nego posledice, te da osim države, koja je ključna u rešavanju ovog problema, mora stalno da se radi na informisanju javnosti.
„Ono što mi radimo je rešavanje posledica. Gde je naša šansa? Slažem se da bez države ne može ništa da krene, ali moramo na neki način ljude da upozorimo, da ojačamo njihovu svest, pa makar i toliko da bude rigorozno da se u nekom periodu uopšte ne izlazi napolje. Da se smanji fizička aktivnost na otvorenom kada je nivo zagađenja vazduha izuzetno visok. Ne treba da se prepustimo“, ocenjuje on.
Dr Jelena Došlić, specijalista za higijenu, takođe smatra da bi u periodu kada je vazduh najzagađeniji, uveče i ujutru tokom zime, trebalo izbegavati boravak napolju i provetravanje prostorija. Istakla je da je veliki problem što Podunavski okrug, možda i jedini u Srbiji nema Zavod za javno zdravlje, odnosno, to što je u nadležnosti zavoda koji ima sedište u Požarevcu.
„Problem je nedovoljno prisustvo zavoda i angažovanje na našem terenu. Bila je priča da se formira u Smederevu pre oko 10 godina, ali ništa od toga“, kaže ona.
Milenko Jovanović, diplomirani meteorolog, smatra da je za smanjenje zagađenja neophodno da se smanje izvori zagađenja, za šta su nadležni državni i lokalni organi.
Postoje, kaže, strateški dokumenti, između ostalih i Program zaštite vazduha 2022 – 2030 godine koji je donela Vlada Srbije, u kome stoji da će do tada vazduh biti ispod limita propisanih graničnih vrednosti i to, ocenjuje Jovanović, država mora da uradi. Kako navodi, Zakon o zaštiti vazduha propisao je da lokalne samouprave upravljaju planovima kvaliteta vazduha, ali one za to nemaju resursa, ni stručnih ni finansijskih, a posledice osećaju građani.
„Ne postoji mera koju ćete da propišete vi, ili ja, a da ne sprovode oni. Čitava hijararhija u državi će omogućiti da se donese ono što neće dati rezultat, ono što je napisano radi pisanja, a vas samo treba da interesuje kada će i za koliko biti bolji vazduh u Smederevu i taj odgovor treba da da taj plan“, kaže Milenko Jovanović.
On je između ostalog ocenio da klimatske promene utiču na zagađenje vazduha, ali i obrnuto.
Za dr Dragana Rudinca ekologija je skupa stvar, ali postoje neke stvari koje su jeftine i koje se mogu odmah uraditi.
„Sad ide zimski raspust, treba skloniti decu, trudnice, najugroženije, kod babe i dede u selu, kupovati prečišćivače, imati zdravu ishranu, zdrav način ponašanja,“ poručuje on.
Na drugoj strani Milenko Jovanović kaže da se od zagađenja ne može pobeći.
„Nema bežanja, država treba da reguje. Čak i ako imate gde da odete, zar 100.000 ljudi da se skloni od nečega što je obaveza državnih insitucija, da regulišu i da smanje“, upitao je on.
Sagovornici su sagledavali i dosadašnje mere sadržane u Planu kvaliteta vazduha Smedereva koji je usvojen 2020. godine, i davali određene preporuke.
Dr Branislav Todorović podsetio je na Deklaraciju iz Parge 2010. godine koju je Srbija potpisala.
„Imamo okvir za institucionalnu borbu protiv problema zagađenja vazduha, jer gubimo živote ljudi, radno sposobnu populaciju, produktivnost, veliki su troškovi lečenja, ljudi se iseljavaju zbog toga. Procena je da se do tri odsto bruto domaćeg proizvoda troši za bolesti uzorkovane aerozagađenjem. U nerazvijenim zemljama je još više, a kad bi se smanjilo zagađenje, mogli bi da se redukuju troškovi u zdravstvu za 40 odsto. To znači da te pare možemo da usmerimo na bilo koji drugi element zdravlja na koji više možemo da utičemo“, kaže Todorović.
Dr Dragana Jovanović je s aspekta aerozagađenja poručila da bi Smederevo kao kontaminirani lokalitet trebalo da podleže nekim posebnim planovima, kao što je Bor, Novi Pazar, zavisno od uzorka. Što se javnog zdravlja tiče predložila je dalokalna samouprava finansira jednom godišnje preglede zbog faktora rizika, u smislu malignih, kardioloških i pulmoloških bolesti, da daje pomoć građanima za kupovinuprečišćivača vazduha, da više učestvuje u edukaciji dece, radnika u prosveti, a sve u cilju podizanja svesti o ovom problemu.
Sagovornici su saglasni da je potrebno u novi Plan kvaliteta vazduha u Smederevu dodati stavke koje se tiču javnog zdravlja, da građani moraju biti više upoznati sa uzrocima zagađenja vazduha i mogućnostima prevencije. Ali, saglasni su i sa tim da je na donosiocima odluka, kako državnim tako i lokalnim, nejveća odgovornost, te da jedino vlast ima mehanizme za dalekosežno delovanje u ovoj oblasti.
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj ( USAID), u okviru projekta “ Zajedno za životnu sredinu“ koji sporvodi Beogradska otvorena škola ( BOŠ).
Sadržaj teksta isključivo je odgovornost redakcije portala E-Braničevo.
Sadržaj članka ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD, BOŠ-a ili ostalih partnera na projektu.
