Vazduh u Smederevu je zagađen, što je najvidljivije tokom zimskih meseci, pogotovo u selima u blizini železare. Slična situacija je i u centru grada, a čini se da su poslednjih godina meštani sve više svesni uticaja zagađenja na zdravlje, te u određenim delovima dana uopšte ne izlaze napolje, zatvaraju prozore i izbegavaju da suše veš na terasi ili u dvorišu.
Složenost ovog višedecenijskog probelema ogleda se u velikom broju zagađivača, poput železare, saobraćaja, sistema grejanja, iz čega proizilazi i složenost njegovog rešavanja. Građansko izbegavanje izloženosti ovom problemu ipak nije dugoročno rešenje i odgovarajuća zaštita, zbog čega smo sproveli anketu, u cilju da saznamo kako razmišljaju kao i njihove predloge za poboljšanje kvaliteta vazduha i načine na koje bi mogli da doprinesu rešenju.
Odgovori su bili različiti, pa dok jedni uopšte nisu prepoznali zagađenje kao problem od suštinske važnosti, drugi pak smatraju da su određene mere neophodne, te da se što pre moraju preduzeti određene akcije. Stavovi građana razlikovali su se i po tome šta vide kao glavne izvore zagađenja, u kom delu Smedereva žive i ko je odgovoran za rešavanje ovog problema.
„U Smederevu zimi ne možemo da dišemo. Različite organizacije i udruženja godinama već pokušavaju da reše ovaj problem, ali pomaka nema. Vlast priča o tome da nešto preduzima, ali to nije dovoljno vidljivo. Podržavam zamenu kotlarnica po školama, što se već dešava, ali to je samo početak, jer je ovaj problem stvarno star više decenija. Zato ne mislim da može sve da se reši danas za sutra, ali pitam se zašto grad i država do sada nisu preduzeli još više koraka“, kaže L.P.(57), građanka koja živi u centru Smedereva.
Ima i onih koji smatraju da su glavni uzročnici zagađenja upravo građani svojim ponašanjem i navikama, uz konstataciju da svako mora prvo da promeni sebe. Stav B.M.( 43.) je i da menjanjem stila života građani mogu uticati na kvalitet vazduha i životne sredine.
„Kada bismo svi prestali da koristimo automobile, išli biciklom na posao, više šetali, možda bi bilo bolje. Železara nije jedni zagađivač, već doprinose i sami stanovnici. Iskreno, grad i država su donosioci odluka i različitih mera, ali dok se građani ne probude neće biti ni rešenja“, smatra ovaj Smederevac.
Njegov sugrađanin S. T. ( 58) pak smatra da je Srbija daleko od razvijenih zemalja, te da se ne može očekivati da građni biciklom zamene auto. Potrebno je, naglašava on, da se građani više informišu o uzrocima, posledicama i rešavanju problema, te da bi to trebalo da bude prvi korak.
„Kada bi imali bolje organizovan autobuski prevoz u samom gradu, ja bih prvi išao autobusom na posao. To je prvi način kako možemo da rešimo saobraćaj, koji je jedan od zagađivača. Moramo zajedno da delujemo – i građani, i grad i država“, rekao je on.
Mnogi komentari odnose se i na to da ovaj problem uopšte nije rešiv. Pojedini građani smatraju da je tome trebalo da se pristupi još pre više godina, da je sada kasno, neverujući pritom u predstavnike vlasti koji su sada ili pre više godina bili za to nadležni.
Ipak, pojedni građani dali su i konkretne predloge rešenja.
„Kada bismo svi prestali da koristimo automobile, išli biciklom na posao, više šetali, možda bi bilo bolje. Železara nije jedni zagađivač, već doprinose i sami stanovnici. Iskreno, grad i država su donosioci odluka i različitih mera, ali dok se građani ne probude neće biti ni rešenja“, smatra ovaj Smederevac.
Nekoliko predloga odnosilo se i na ozelenjavanje, koje će, po rečima pojedinih Smederevaca, doprineti kvalitetu vazduha, pogotovo u budućnosti.
Većina onih sa kojima smo razgovarali nije bila upoznata sa Planom kvaliteta vazduha i merama koje grad sprovodi, ali su predložili individualna rešenja koja iziskuju dosta novca.
„Ja sam kupio prečišćivač vazduha za oko 40.000 dinara. Mislim da je to dobra investicija s obzirom na to u kakvom gradu živimo. Ipak znam da nemaju svi građani novca da izdvoje za ovako nešto, pa predlažem da koliko god mogu zaštite sebe ne izlazeći iz kuće u najkritičnijim delovima dana“, navodi V.J. ( 53) iz centra grada.
O kvalitetu vazduha, kako su nam rekli, uglavnom se informišu na semaforu u centru grada, koji pokazuje stepen zagađenja, a oni mlađi to čine preko različitih aplikacija.
Anketa je takođe pokazala da su upoznati sa ovim problemom, ali ne i o planovima lokalne samouprave kako da utiče na njihovo rešavanje.
Ovu inicijativu koju organizacije Pro.Tok21 podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru projekta Zajedno za životnu sredinu“, koji sprovodi Beogradska otvorenaškola (BOŠ) u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), Mladim istraživačima Srbije (MIS), međunarodnom organizacijom The Nature Conservancy (TNC), udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham).
