Vlada Republike Srbije održala je danas tematsku sednicu o pitanjima od strateškog značaja za Srbiju, kojoj su na poziv predsednika Vlade prof. dr Đura Macuta, prisustvovali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.
Sednici su prisustvovali i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, predstavnici Vojske Srbije na čelu sa načelnikom Generalštaba generalom Milanom Mojsilovićem, kao i direktori javnih preduzeća.
Na sednici su bila razmatrana ključna pitanja od strateškog značaja za Republiku Srbiju, sa posebnim osvrtom na ukupne političke i ekonomske prilike u zemlji i svetu, kao i na realizaciju razvojnih i infrastrukturnih projekata od nacionalnog značaja, među kojima je i projekat Ekspo.
Premijer Macut izjavio je da postoji dosta stvari u kojima članovi vlade moraju da ubrzaju rad i dodao da je dosta toga u prethodnom periodu urađeno u Srbiji.
Energetika i legalizacija objekata
Macut je kada je reč o energetici, naveo da su članovi vlade doneli odluku da se napravi analiza energetske situacije sa akcentom na nuklearnu energiju i dodao da je potrebna politička odluka kako bi se krenulo u izgradnju malih nuklearnih elektrana. Prema njegovim rečima, to pitanje se može rešiti u par godina i naglasio da je tu verovatno potrebno da dođe do izmena zakonskih rešenja.
Premijer je govoreći o legalizaciji objekata, rekao da je broj prijava neverovatno veliki i da bi trebalo produžiti rok.
Zdravstvo i poljoprivreda
Macut je kada je reč o zdravstvu, naveo da je potrebno dodatno raditi u tom sektoru, ali da je urađeno puno toga do sada, kao i da će razgovarati sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom o daljem radu. Premijer je dodao da će obaviti dodatne razgovore o pitanju liste lekova i njihovom pojeftinjenju.
On je kada je reč o poljoprivredi, naveo da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potrošilo najveći broj subvencija koje su do sada predviđene za raspodelu.
„To jeste dobar znak, ali sigurno da ima dosta nerešenih stvari, pre svega u veterinarskom delu. Znači mi tu imamo jednu veliku oblast koju treba sigurno mnogo unaprediti“, rekao je on.
Premijer je dodao da su se u prethodnih par nedelja vlada i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dosta posvetili rešavanju stvari u oblasti veterine.
EXPO 2027
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su do sada 132 zemlje potvrdile učešće na Ekspo 2027 i da će 15. maja početi prodaja karata u Srbiji i u svetu.
„U narednom periodu imaćemo tri važna datuma za Ekspo. Prvi je 29. januar kada ćemo građanima Srbije da otkrijemo imena maskota, a 15. maja krećemo sa prodajom karata u Srbiji i u svetu. Na proleće kreće velika volonterska kampanja, trebaće nam ukupno 20.000 volontera“, rekao je Mali.
Mali je istakao da će specijalizovana izložba u Beogradu imati najveći broj zemalja učesnica i dodao da je potpisan ugovor sa 41 zemljom, da je još 16 ugovora spremno za potpisivanje, kao i da će do 1. aprila biti potpisani ugovori sa ostalim učesnicama.
Prvi potpredsednik Vlade je istakao je da radovi teku dobro, da je potrebno da se svi uključe i zamolio predsednika Srbije za pomoć i podršku da se ovaj projekat realizuje.
On je naveo da će u zoni A, koja je osnovna zona, biti paviljoni svih učesnika izložbe, u zoni B tematski paviljoni, u zoni E paviljoni najboljih praksi, a da će kompleks obuhvatiti Nacionalni stadion, hotel sa 400 soba, Ekspo selo sa 1.500 novih stanova, novi hangar koji je vezan za leteće taksije i novu toplanu.
„Rokovi su nam takvi da ključeve svih paviljona damo učesnicima Ekspa do 1. decembra ove godine, mi to hoćemo da uradimo ranije, već u oktobru mesecu. Treba da završimo i zonu tematskih paviljona do kraja prvog kvartala 2027. godine, gradimo paviljone koji su vezani za zonu najbolje prakse. Kompleks sa 1.500 stanova biće završen već ove godine, Nacionalni stadion imaće 52.000 mesta“, rekao je on.
Mali je dodao da je reč o ogromnim infrastrukturnim projektima u kratkom vremenskom periodu i naveo da na gradilištu radi više od 100 domaćih kompanija koji su podizvođači, da 3.000 radnika radi svakodnevno i da je angažovano više od 500 komada mehanizacije na gradilištu.
Prvi potpredsednik vlade je istakao da je, što se organizacije tiče, dosta urađeno, osnovano je novo preduzeće Ekspo 2027, gde je 181 čovek zaposlen.
„Ekspo je najveća razvojna šansa cele Srbije i mi smo ga predstavili kao deo projekta Skok u budućnost, velike platforme sa 323 projekta koja radimo širom Srbije kako bismo unapredili infrastrukturu, kvalitet života, podigli penzije i plate, minimalne zarade. Ekspo je samo lokomotiva toga i moja poruka je da od 2028. godine nakon završetka Ekspa Srbija uđe u fazu još ubrzanijeg rasta i razvoja“, rekao je prvi potpredsednik vlade.
On je dodao da će se vrlo brzo, kao što je predsednik republike i najavio, izaći sa predlogom i programom „Srbija od 2028. do 2035. godine“.
Vodovodna mreža
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić naveo je da se tokom rada na terenu i razgovora sa ljudima širom Srbije njegov tim najčešće susreće sa problemima oko pijaće vode i naveo da je prošle godine investirano 1,4 milijardi dinara u rešavanje tog pitanja.
„Završili smo vodovode u Ljuboviji, Malom Zvorniku i Mionici. Trenutno se izvode radovi u Lučanima, Ljigu, Vršcu, Užicu i Kosjeriću, a potpisali smo ugovor ili se pripremamo da potpišemo i da ih krenemo čim vreme dozvoli u više jedinica lokalnih samouprava, između ostalog i u Ćupriji i Žabarima“, rekao je Glišić.
Ministar je naglasio da su potpisani ugovori o izgradnji vodovoda i u selu Vlaškom Dolu, kao i u opštinama Žagubica, Rača, Lajkovac, Sremska Mitrovica i Knić.
„Pripremamo se za Obrenovac, Apatin, Boljevac, Kragujevac, Belu Palanku, Bečej, Vladičin Han, Vranje, Kulu, Lapovo, Prokuplje i Trstenik“, najavio je ministar i dodao da se u Malom Zvorniku nastavlja posao u izgradnji vodovoda za šta je izdvojeno blizu 5,5 milijardi dinara.
Istovremeno, Glišić je ukazao na to da se u razgovoru sa građanima širom Srbije došlo do saznanja da su instalacije vodovodne mreže stare po 50 do 60 godina, kao i da su gubici od 50 do 80 odsto vode u vodosnabdevanju. On je rekao da je u petak bio u Užicu i da je oko petina zamene mreže započeto u tom gradu.
„Nekih 4,8 kilometara od ukupno 25 kilometara, koliko treba da se uradi“, dodao je on.
Zdravstvo i prosveta
Glišić je govoreći o ulaganjima u zdravstvu, naveo da je u toku projektovanje porodilišta Narodni front i Bežanijska kosa, a da je u toku izvođenje radova u Višegradskoj.
„Spremamo se i nadam se da ćemo ubrzo da raspišemo i tender za porodilište u Nišu“, ukazao je Glišić.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ocenio je da su posle najveće obrazovne krize u Srbiji potrebne reforme u obrazovanju, i to u dva aspekta – u normativnom i praktičnom.
„Jedan je normativni, dakle promena zakonskog okvira, a drugi je praktični, znači način izvođenja nastave i sadržaj i ishodi onoga što se uči. Ako govorimo o normativnom aspektu, mi već imamo pripremljena četiri zakona. Jedan je o osnovama obrazovanja i vaspitanja, zatim promena zakona o predškolskom obrazovanju, promena zakona o osnovnom obrazovanju i promena zakona o srednjoškolskom obrazovanju“, rekao je Stanković.
Ministar prosvete je ukazao da su ti zakoni u proceduri i da pretpostavlja da će politička odluka biti doneta da oni budu vrlo brzo na dnevnom redu u skupštini.
On je rekao da što se tiče zakona o univerzitetu, resorno ministarstvo ima ideju koja bi išla u dva pravca.
„Jedna je promena strukture upravljanja visokoobrazovnim ustanovama, gde je moje mišljenje, ovo kažem kao neko ko je proveo vreme na visokoškolskim ustanovama i kao građanin Srbije, a negde i koresorni ministar na kraju, da osnivač i glavni finansijer visokoškolskih ustanova mora da ima veće uticaje na njihovo funkcionisanje i upravljanje“, istakao je on.
Stanković je dodao i da potpuno podržava ideju predsednika Srbije o povećanju konkurencije na tržištu usluga visokoškolskih ustanova.
„U tom smislu naš pilot projekat, neki budući zakon o visokom obrazovanju je podrazumevao transnacionalno obrazovanje“, objasnio je Stanković.
Ministar prosvete je rekao da je to mogućnost da strani fakulteti otvore svoje franšize u Srbiji prema standardima akreditacije koje važe u Srbiji, a jednako tako i mogućnost da srpski fakulteti otvaraju svoje franšize u drugim zemljama.
Takođe, on je naveo da Ministarstvo prosvete priprema i reformu obrazovnih sadržaja, odnosno reformu planova i programa, različitog načina izvođenja nastave.
„Spremamo za februar jednu regionalnu konferenciju koja bi na naučan način ispitala mogućnosti skraćivanja časova i optimalnijeg korišćenja vremena u nastavi, zatim promenu sadržaja nastavnih planova i programa, približavanje potrebama društva, odnosno potrebama tržišta s jedne strane i s druge strane usvajanja novih tehnoloških inovacija u obrazovanju i šire“, rekao je on.
Stanković je istakao da bi trebalo da se vrati vaspitna uloga škole.
„Mislim da ćemo to uspeti da uradimo tako što ćemo, pored ovih nastavnih sadržaja koji se odnose na sticanje kognitivnih kompetencija i veština, vratiti zainteresovanost dece za sport i umetnost i na taj način negde ih sačuvati od velikog iskušenja da provode vreme u virtualnom svetu ili da provode vreme na ulici“, poručio je Stanković.
O unutrašnjoj i spoljnoj politici
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da svet ide ka daljem fragmentiranju i sukobima i da to nije više podela na Zapad i ostatak sveta, već dolazi do značajne fragmentacije unutar Zapada.
To je stalni proces i trajni proces, rekao je Vučić i dodao da svet u 2026. godini neće biti mirniji, već će biti mnogo problematičnije mesto za život nego što je bio 2025. godine.
Vučić je naveo, da bi se obezbedio i garantovao mir, sigurnost i bezbednost građanima u tim uslovima, potreban je angažman svih državnih organa na onome što je ustanovljeno kao najviši prioritet – očuvanje mira i stabilnosti zemlje.
„To znači puni angažman svih delova države, pre svega vlade, predsednika Republike, kao i svih ostalih“, dodao je Vučić.
On je predložio da se formira operativni tim i ojačaju kapaciteti da bi Srbija brže napredovala na evropskom putu i da bi se stvari tamo gde je moguće uradile mnogo brže nego do sada.
Vučić je za predsednika tog operativnog tima predložio šefa Misije Srbije pri EU u Briselu Danijela Apostolovića.
„Molio bih vas da formirate manje operativno telo koje će da se bavi time na dnevnom nivou. I u tom operativnom timu predlažem da na čelu u njemu mora da bude ministar za evropske integracije Nemanja Starović, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali i ministar pravde Nenad Vujić. Predložio bih da timom rukovodi Danijel Apostolović, naš ambasador iz Brisela“, rekao je Vučić.
Više o tome OVDE.
