Jedan od najvećih zagađivača vazduha u Smederevu su kotlarnice. Ukupno ih je 14, a čak 11 je na mazut, a tek tri su relativno skoro konvertovane na prirodni gas. Pritom se misli samo na one koje su u sistemu JP „ Grejanje“, tzv.gradske kotlarnice, dok u gradu ima dosta škola i drugih ustanova koje su veći potrošači i greju se na mazut.
Grad radi na konverziji uz pomoć resornog ministarstva, ali to se ne može rešiti odjednom i brzo, jer je neophodan veliki novac koji prevazilazi lokalne mogućnosti.
Od kada sam ja prvo kao predsednik privremenog organa, a potom gradonačelnica, četiri škole na teritoriji grada Smedereva smo prebacili sa mazuta na gas, a to su Ekonomska, Tehnička, Gimnazija i OŠ „Branislav Nušić“. Sad se trenutno radi projekat za osnovne škole „Dositejej Obradović“ i „Sveti Sava“. Dobili smo novce od Ministarstva rudarstva i energetike za vrtić „Hajdi“, gde osim energetske efikasnosti – stolarije, krova i fasade, imamo i promenu kotlarnice na mazut, koja je zaista baš bila problematična. Imamo izvođača radova, ugovor je potpisan. Sad smo i dobili novac od Ministarstva zaštite životne sredine za kotlarnicu u Lipama koja je na ugalj, a prelazi na pelet, jer tamo još uvek nismo sigurni kada će proći gas, kaže gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović.
Ona navodi da se dugo bavila rešavanjem problema vlasništva nad kotlarnicama.
Mi smo grdnu muku imali da dokažemo čije su one, to su bile neke firme u stečaju, pa dok smo došli do tih ljudi, dok smo dokazali da je vlasništvo grada. Sada radimo projekte, tvrdi Vojinovićeva.
Vladimir Kulagić, direktor JP „ Grejanje“ Smederevo, podsećajući se na istorijat grejanja u tom gradu, kaže da je većina kotlarnica sedamdesetih godina bila na ugalj kao osnovni energent. Osamdesetih godina je, kako navodi, naišao talas uvođenja lož ulja, mazuta, a za škole i ustanove nafte kojom se do skoro grejalo po nekim školama. Kulagić smatra da to osim što zagađuje životnu sredinu, izuzetno je skupo. Devedesetih godina je, nastavlja on, išla gasifikacija uglavnom po Vojvodini, nažalost, da bi se krenulo sa energetskom efikasnošću, obnovljivim izvorima energije, prilično stidljivo i skromno. Kulagić kaže da su dugo sve gradske kotlarnice bile na mazut, u međuvremenu je izgrađena kotlarnica Majdan, pa je 2018. i ona prešla na gas. Prošle grejne sezone konačno je kotlarnica Senjak prešla na gas i kotlarnica u Jovana Krajišnika je 2009. krenula da koristi gas kao gorivo.
Naravno, aplicirali smo u ovoj sad poslednjoj fazi, od kako je Vlada Republike Srbije donela uredbu da se izvrši naknadno sagledavanje mogućnosti konverzije svih kotlarnica i ložišta ispod 50 megavata na prirodni gas ili neki obnovljivi izvor energije. U tom smislu smo zahvaljujući gradu prikupili ponude, izabrali projektante i dobili dva projekta – konverzija kotlarnica na Papazovcu i naselju Miloja Đaka , zajedno sa mernoregulacionim stanicama i priključnim gasovodima. U startu je bilo opredeljeno pre godinu i po dana kada su projekti bili u završnoj fazi, oko 65 do 70 miliona, a sada su po projektantskoj proceni već oko 90 do 100 miliona. Cene idu gore. Očekujemo sredstva, to je nešto o čemu se razgovara i sa ministarstvima. To je iznos koji je popriličan i za gradski budžet. Pretpostavljam da će biti subvencija i iz državnog budžeta. Jako je važna investicija i time se znatno smanjuje ona vrsta zagađenja koju proizvode ove kotlarnice, kaže Kulagić.
Kada je u pitanju monitoring aerozagađenja od kotlarnica, on navodi da one ne proizvode visoke koncentracije PM čestica jer emituju vrlo malo praškastog otpada iz lož ulja.
Imamo sumpornih oksida, ali i to je sada manje jer smo u obavezi od pre dve godine da koristimo niskosuporni mazut, koji jeste skuplji jer ima ispod 1 odsno sumpora. Ti sumporni oksidi jesu nešto iznad graničnih vrednosti emisije, ali su značajno manjii u odnosu na neki raniji period, kaže direktor JP Grejanje Smederevo.
Smatra da su individualne kotlarnice, možda i veći problem jer ih ima znatno više. Ima puno i ložišta gde se sagoreva ugalj, i to je pitanje kog kvaliteta, te da je grejanje na drva malo manje štetno.
Najvljuje zajedno sa gradonačelnicom i promene u oblasti grejanja koje će dovesti do pozitivnih efekata po zagađenje vazduha.
Reč je novoj kotlarnici na Sportskom centru, koja bi se gradila na sadašnjem parkingu, zajedno sa mernoregulacionom stanicom. Već je ishodovana građevinska dozvola za Srbijagas, ali bi se izgradila i jedna mini toplana, 27 megavata, čijim bi završetkom ugasili pet aktivnih kotlarnica na mazut. Skoro 50 odsto konzuma bi prešlo na prirodni gas. To je prilično zahtevan i skup zahvat, ali i tu očekujemo pomoć države. Radimo projektnu dokumentaciju, dobili smo lokacijske uslove. Nije to samo tek priča, tvrdi Kulagić.
Građani su na drugoj strani nezadovoljni tempom konverzije u Smederevu. Neke procene su da je uz dosadašnji tempo potrebno više decenija da dođe do potpunog konverovanja kotlarnica sa mazuta na gas. Planom kvaliteta vazduha propisano je da od 2018. do 2022. godine treba prebaciti četiri, a u tom roku je prebačena samo jedna kotlarnica. Inače treba reći da je za konverziju jedne kotlarnice potrebno oko 300.000 evra.
Sada ostaje da se sačeka šta će doneti novi plan o izgradnji toplane, kojim se najavljuje gašenje mnogih izvora zagađenja.
Ovu inicijativu koju organizacije Pro.Tok21 podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru projekta Zajedno za životnu sredinu“, koji sprovodi Beogradska otvorenaškola (BOŠ) u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), Mladim istraživačima Srbije (MIS), međunarodnom organizacijom The Nature Conservancy (TNC), udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham).
