Međunarodni praznik rada, 1. maj, obeležava se danas u znak sećanja na 1886. godinu kada je stotine hiljada radnika u Čikagu stupilo u štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme.
Oni su izašli na ulice 1. maja, a 3. maja je došlo do sukoba između radnika. U sukobe se umešala i policija, ubijena su četiri člana sindikata, a mnogo njih je bilo povređeno.
Grupa anarhista je potom organizovala demonstracije, kada je osoba čiji identitet nije utvrđen bacila bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Uhapšeno je i optuženo za ubistvo osam anarhista. Iako njihova krivica nije bila utvrđena, osuđeni su na smrt.
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se 1. maj obeležava u znak sećanja na ovaj događaj, ali i kao vid borbe za radnička prava.
Obeležavanje 1. maja protesnim skupovima i traženjem prava za radnike počelo je u Srbiji 1893. godine.
Inače, u Srbiji se 1. i 2. maj obeležavaju neradno, a tradicionalno u mnogim gradovima u Srbiji – umesto borbe za bolja radnička prava organizuju se uranci.
Prvomajski uranak počinje tako što se tog dana u zoru, pre izlaska sunca, a ponekad i čitav dan ranije, odlazi u prirodu i najčešće uz logorsku vatru, sa jelima iz kotlića ili uz roštilj, dan provodi u druženju.
