Smederevo se ovih dana, usred grejne sezone, suočava sa jednim od svojih najvećih problema koji široko utiču na život građana – aerozagađenjem. Semafor u centru grada najčešće je „ u crvenom“ i pokazuje visoke vrednosti zagađenja vazduha. Građani su bespomoćni. Ne preostaje im ništa drugo, osim da kad god mogu, ne izlaze iz svojih domova. To, međutim, nije i ne može biti rešenje. Ono se mora tražiti kroz sistemski pristup ovom problemu, a to jedino mogu sprovesti nadležni u gradskim institucijama, zajedno sa nadležnim državnim institucijama čija pomoć je zaista neophodna jer problem prevazilazi lokalne mogućnosti.
Ipak, grad je na prvoj „borbenoj liniji“ i od nadležnih se očekuje da nešto učine.
Svi u Smederevu su, međutim, svesni da se zagađenje vazduha ne može rešiti preko noći, da je to proces koji iziskuje mnogo vremena, posvećenosti, znanja i novca, ali i političku volju.
Civilni sektor, poput Crvenih bedževa, insistira upravo na sistemskom pristupu u rešavanju problema zagađenja vazduha. Insistira na strategiji i poštovanju planova.
Uzroci su locirani odavno – među tri ključna izvora aerozagađenja su industrija, saobraćaj i grejanje. Upravo ovaj poslednji zagađivač u vidu kotlarnica na mazut i brojnih kućnih ložišta, predstavlja problem koji se ne može rešiti bez Gradske uprave Smedereva. Zbog svoje složenosti predstavlja i najkopleksiji problem kome se mora pristupiti planski i sistemski.
Od kako je pre godinu dana došla na čelo grada, Jasmina Vojinović često govori da joj je ekologija jedan od prioriteta, te da problemu zagađenja vazduha želi da priđe temeljno. Potencirajući da je otvorena za dijalog sa lokalnim civilnim sektorom, prihvatila je poziv za razgovor koji su joj jesenas uputili predstavnici Crvenih bedževa. Do prvog sastanka je došlo u oktobru prošle godine, a fokus je stavljen na mogućnosti za unapređenje postojećih mera za bolji vazduh, kako bi rešavanje problema bilo efikasnije, kao i na unapređenje dijaloga Gradske uprave i građana na temu ekologije.
Predstavnici Crvenih bedževa su se osvrnuli na regulative i postojeće mere iz važećeg Plana kvaliteta vazduha u Smederevu. Istakli su potrebu da se pitanje vazduha u tom gradu konačno delegira nekom telu ili radnoj grupi, koja bi se problemom bavila sistematski, izveštavala javnost o tome, i bila odgovorna za realizaciju planiranih aktivnosti.
Gradonačelnica Vojinović je najavila nove mere koje su u planu, kao i izradu novog Plana kvaliteta vazduha, ističući da razume ulogu lokalne samouprave u unapređenju strategije za zdravlje i životnu sredinu. Plan kvaliteta vazduha iz 2020. godine, rekla je, ostaje na snazi dok se novi ne donese, te da je već bilo planirano formiranje radne grupe koja će se posvetiti ovim pitanjima. Ujedno je preporučila da grupa bude otvorena za članove civilnog sektora, čime bi se obezbedilo uključivanje širokog spektra znanja i iskustava.
U razgovoru je više puta istaknuto da je problem zagađenja toliko složen i sveobuhvatan, da je za njegovo rešenje pored čvrste ruke koja upravlja planom – potrebno da se u javnosti više otvoreno razgovara i diskutuje o temi i da sve bude transparentno kako bi građani bili upućeni i slobodni da daju konstruktivne predloge.
Moramo graditi i kulturu dijaloga, složile su se obe strane.
Ubrzo potom, na samom izmaku 2024. godine Jasmina Vojinović prisustvovala je i Okruglom stolu u organizacji Crvenih bedževa, upravo na temu zagađenja vazduha.
Istakla je ozbiljne namere svog tima u radu i planiranju, kao i podršku državnih resornih ministarstava da se u periodu koji je pred nama jedan po jedan problem vezan za zastarele i štetne sisteme grejanja reši. Osvrnula se na niz pozitivnih primera koje su nadležni preduzeli u poslednje vreme, a na koje se ona i lično obavezala: konvertovane kotlarnice u javnim zgradama (kao što su škole i vrtići), sve veći broj subvencija za građane, ali naročito – na dalju konverziju gradskih kotlarnica na mazut i širenje sistema gasifikacije za građane.
U prethodnim godinama, kako ocenjuju Crveni bedževi, civilno društvo nije imalo adekvatan odgovor od Gradske uprave, sa nadležnim odeljenjem za ekologijui bio je otežan dijalog, konkretno, njima nisu odgovarali na brojne dopise i mejlove.
Predstavnica Gradske uprave zadužena za poslove iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine, Tanja Krčum, kaže da će do 2026.godine biti izrađen novi Plan kvliteta vazduha, do kada će važiti postojeći iz 2020.godine.
„Novi Plan će obuhvatiti nove mere, naravno i ove, koje sprovodimo uredno i efikasno. Smanjenje aerozagađenja poreklom od individualnih ložišta i toplana, izuzev možda saobraćaja. Što se tiče Plana kvaliteta vazduha, dugoročne mere su zapravo najefikasnije, one koje donose rezultate nakon dugo godina i velikih uloženih sredstava. Možemo očekivati efikasno realizovanu meru nakon određenog broja godina, a to je upravo ono što radimo“, kaže Krčum.
Da je svaki strateški dokument stariji od pet godina potrebno inovirati, smatra Vladimir Kulagić, direktor JP “ Grejanje” Smederevo, navodeći da su dešavanje u vezi zagađenja u Smederevu generacijsko pitanje,a ne pitanje jednog čoveka ili nekoliko ljudi.
„ Smederevo je dobilo železaru 1970. je počela da radi, i neko je tada odlučio da gas dođe samo do nje. Nije ušao u grad. Zašto, ne znam. Kada je došlo vreme da se zidaju te kotlarnice, neko je odlučio da budu blokovske, da ne bude jedna centralna. Mnogi gradovi kad rade konverziju urade je na jednom mestu i reše problem, a mi imamo 12, 14 kotlarnica, to je problem koji se vuče generacijama unazad. Svi bismo zajedno trabalo da radimo na kvalitetu i strategiji, pogotovo kada je vazduh u pitanju jer to je nešto što zajedno svi udišemo. Nije uopšte bitna politika, bitno je da se uđe u rešavanje tog problema i da se reši uspešno. To će valjda biti zalog za neke buduće generacije, “ kaže Kulagić, aludirajuću na sistematski pristup i vreme potrebno za rešavanje ovog višedecenijskog problema.
Upravo na sistemskoj izgradnji procesa rešavanja problema zagađenja vazduhu u Smederevu, uporno insistiraju Crveni bedževi, što bi trebalo da otpočne, kako tvrde, formiranjem radne grupe i delegiranjem preciznih zaduženja.
Gradonačelnica Jasmina Vojinović najavljuje vrlo brzo radnu grupu u koju će biti uključeni i predstavnici civilnog sektora. Najavljuje i svoje učešće u njoj, kao i da će se to telo na dnevnom nivou baviti pitanjima zagađenja vazduha u Smederevu.
„ Ja smatram da je u našem gradu u ovom trenutku sazrelo stanje svesti svih nas, da smo ozbiljno shvatili problem koji imamo i da smo se ozbiljno uhvatili u koštac sa tim. Naravno da je najveća odgovornost na meni i rukovodstvu grada, jer su kod nas resursi mnogo veći nego kod civilnog društva. To je naš život, kvalitet vazduha za našu decu, buduće generacije, i zato imamo obavezu to da uradimo“, poručuje Vojinovićeva.
Upitana da li očekuje da za nekoliko godina na semaforu zagađenja imamo manje vrednosti štetnih čestica, kaže da je više nego sigurna da će građani biti vrlo zadovoljni, a semafor zelen.
Ovu inicijativu koju organizacije Pro.Tok21 podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru projekta Zajedno za životnu sredinu“, koji sprovodi Beogradska otvorenaškola (BOŠ) u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), Mladim istraživačima Srbije (MIS), međunarodnom organizacijom The Nature Conservancy (TNC), udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham).
