Vodeći se time da je cela istočna Srbija bogata turističkim potencijalima, 2006. godine u Velikom Gradištu nastala je ideja da jedinstveni pasulj, prepoznatljivog imena „Gradištanac“, treba iskoristiti i na jednom mestu okupiti ljubitelje nacionalne kuhinje i vrsne kulinare iz cele Srbije. Tako je nastala „Pasuljijada“.
Od tada je prošlo osamnaest godina i ova manifestacija i dalje privlači ljubitelje pasulja, gastronome i turiste iz zemlje i inostranstva, nudeći im jedinstvenu priliku da uživaju u raznovrsnim ukusima ovog jela, tradicionalnoj muzici i kulturnim događajima.
„Pasuljijada“ je zapravo nastala na ideji da bi autohtonu sortu pasulja koji se mogao naći samo na njivama u ovoj opštini, mogli iskoristiti i u turističke svrhe. Jer, ne može se baš svaka opština podičiti time da se neki proizvod zove po geografskom poreklu i kao takav postane brend.
To je pošlo za ruku “Gradištancu” i tadašnji čelni ljudi opštine dobro su osmislili plan da tu prednost iskoriste uz pomoć manifestacije. Osnivači su želeli da očuvaju identitet “Gradištanca” ali i da kroz kulinarsku ponudu promovišu Veliko Gradište kao destinaciju vrednu obilaska.
Jedan od osnivača ove manifestacije, nekadašnji direktor Kulturnog centra u Velikom Gradištu Nenad Mihajlović, kaže da postoji veliki broj „Pasuljijada“, ali da je jedna jedina vezana za „Gradištanac“.
„Gradištanac je nastao ovde u Velikom Gradištu, on je brend koji je toliko značajan da se o njemu čulo mnogo dalje od Srbije“, smatra Mihajlović.
Manifestacija je osmišljena kao takmičarska. Učesnici se nadmeću u pripremi najboljeg pasulja, a stručni žiri ocenjuje ukus, kreativnost i prezentaciju jela, ali i miris, aromu začina i teksturu pasulja, njegov izgled i boju. Kuvari koriste razne recepte i tehnike, ali se kod svih pasulj krčka u velikim kotlićima na otvorenoj vatri. Najbolji osvajaju pehar i novčanu nagradu.
U prvoj deceniji održavanja manifestacije, u kotlićima se kuvao isključivo „Gradištanac“. Vremenom, ova sorta počela je polako da nestaje sa gradištanskih njiva. Prskanje kukuruza zamenilo je tradicionalno okopavanje i to je bio prvi korak ka zatiranju „Gradištanca“. Kasnije su niske cene otkupa, nesigurno tržište i nedovoljni podsticaji uzeli danak i sasvim „satrli“ ovu autohtonu sortu pasulja. Danas ga ima vrlo retko, na prstima jedne ruke mogu se nabrojati njige gde se uzgaja, ali uglavnom za lične potrebe tih porodica.
Tako se polako došlo i do toga da „Gradištanac“ skoro sasvim nestane i iz kotlića na tradicionalnoj manifestaciji. Zamenio ga je kineski pasulj i druge uvozne sorte. Danas učesnici „Pasuljijade“ nemaju mnogo izbora iako i sami priznaju da „Gradištancu“ nema ravnog.
Nije pomogao ni trud lokalnih vlasti da subvencijama podstaknu obnavljanje proizvodnje. Kao da to nije bilo dovoljno, ideja nije sasvim zaživela, baš kao ni čuveni pasulj.
Nije, nažalost, zaživela ni ideja da „Gradištanac“ postane suvenir. Najavljivalo se svojevremeno i njegovo brendiranje pakovanjem u jutane vrećice koje bi se nudile turistima, ali to je bilo kratkog daha upravo zbog nestajanja ove sorte.
Ipak, svi ovi problemi nisu zaustavili „Pasuljijadu“. Ona je ove godine postala punoletna a organizatori su puni entuzijazma za njenu budućnost, iako priznaju da bi uz „Gradištanac“ sve bilo autentičnije.
Direktorka Turističke organizacije Veliko Gradište, Dajana Stojanović, kaže da se godinama radilo na proširenju manifestacije.
„Od početka do današnjeg dana uvek smo se trudili da jepovećamo i proširimo sa nekim novim događajima i atrakcijama. Čak se i broj učesnika iz godine u godinu povaćavao“, kaže ona.
Osim učesnika, sve je više i posetilaca.
„Pasuljijada postaje tradicionalna u Velikom Gradištu, ali to je manifestacija po kojoj je Gradište postalo prepoznatljivo ne samo na području Braničevskog okruga, već čitave Srbije, što praktično znači da je izrasla u jedan ozbiljan turistički brend“, smatra Vladimir Štrbac, predsednik lokalnog parlamenta.
Ta manifestacija ima značajan uticaj na promociju lokalne kulture, gastronomije i turizma. Doprinosi očuvanju tradicionalnih recepata i običaja, podstiče razvoj ruralnog turizma i jača ekonomski potencijal zajednice. Takođe, pruža priliku lokalnim proizvođačima da predstave svoje proizvode široj publici i povežu se sa potencijalnim kupcima.
A sudbina „Gradištanca“, kako smatra većina poljoprivrednika, u rukama je države jer lokalna samouprava i pored velikog truda, nema dovoljno kapaciteta da značajno izmeni agrarnu politiku.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Pasulj gradištanac – između brenda i nestajanja“ po osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštineVeliko Gradište u 2024. godini.
– Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav OpštineVelikoGradište.
