Jovo Bakić, sociolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, promovisao je nedavno u Požarevcu svoju knjigu „Evropska krajnja desnica (1945 – 2018)“. To je bila prilika da razgovaramo sa njim o knjizi i aktuelnoj situaciji u Srbiji.
Zbog svojih stavova protiv aktuelne vlasti Bakić je postao jedan od “najozlaglošenijih” univerzitetskih profesora u Srbiji. Smatra da je to razlog što se njegova knjiga širom Srbije ne promoviše u ustanovama kulture, već na alternativnim lokacijama, kao što je, na primer, Klub KB u Požarevcu, gde je i predstavio svoju knjigu.
Najpre kratko da upoznamo naše čitaoce sa sadržajem vaše nove knjige. Šta je njena tema?
Reč je o starim evropskim oligarhijama, to je centar svetskog kapitalističkog sistema u Evropi, to su najbogatije države na evropskom kontinentu sa izuzetkom Švajcarske koja nije članica EU ali je takođe zastupljena u ovoj knjizi, jer je Švajcarska narodna partija vrlo uspešna, najjača politička stranka u ovoj zemlji i to radikalno desničarska. Dakle, sva najbogatija društva su tu i jasno se vidi kako kapitalizam proizvodi različite vrste zla, a jedno od najvećih zala je krajnja desnica.
Vaša knjiga u najvećem delu ne govori o domaćoj politici, već o politici EU, ali ipak vlast ne ostavlja ravnodušnom. Šta ovde smeta?
Mislim da smeta ličnost pisca knjige. Autoritativne vlasti su često takve da zapravo prave reklamu protivnicima. Ova knjiga nije mogla poželeti bolju reklamu od poziva njenom autoru u Ministarstvo unutrašnjih poslova da da izjavu. Nekako se to vremenski poklopilo i zapravo je dalo vetar u leđa autoru i knjizi.
Pojedini smatraju da se vlast možda prepoznaje u vašem istorijatu ekstremne desnice u Evropi?
S obzirom da, sa izuzetkom predsednika stranke, tamo gotovo niko ništa ne čita, ne verujem da je to uticalo. Predsednik je skoro sigruno tu knjigu nabavio i čita je u trenucima nesanice koji su česti.
Javno kritikujete vlast i zato slobodno možemo reći da spadate u red najozloglašenijih univerzitetskih profesora, makar u delu javnog mnjenja. Kako se na to navikava čovek?
Izuzetno je zabavno. Ovih nekoliko godina tokom kojih me tabloidi povremeno razvlače, pa onda predsednik republike me pomene, a ja nisam uopšte čak ni član neke stranke, i zaslužim da me predsednik svrsta u svoje protivnike, onda se osećam jako srećnim. Znate, kada vas neki čestit čovek napadne onda treba da se zamislite, ali kada vas napadaju ljudi koje nikad niste cenili, onda morate biti zadovoljni sobom.
Da li nekad pomislite- “Šta mi je sve ovo trebalo” ili biste opet sve isto ispočetka?
Apsolutno bih sve isto uradio.
Kako i zašto je reč fašizam postala neizostavna u našem svakodnevnom životu?
Ne možete težu uvredu uputiti političkom protivniku nego da je fašista, zato što je fašizam od svih ideologija naneo najviše zla ljudima i onda kada nekoga nazovete fašistom to je mnogo grđe nego da ste mu opsovali svu familiju.
Osećate li se prozvanim kada se proziva srpska elita?
Ne osećam se prozvanim, u mom slučaju reč je o čoveku iz naroda. Nikada sebe nisam smatrao pripadnikom elite, za mene su svi ljudi jednaki. To što sam ja obrazovan je zato što sam odrastao u porodici koja pripada srednjim slojevima, što je dedina biblioteka imala više od pet hiljada knjiga i od detinjstva sam imao prilike da čitam i slušam pametne odrasle ljude. To je bio moj slučaj, imao sam sreće. Da sam se rodio u nekoj kolibi veliko je pitanje šta bi sa mnom bilo.
Sa određenim brojem ljudi, mahom iz protesta “ 1 od 5 miliona” okupili ste se u neformalnoj grupi „Samoodbrana“ – da li naziv asocira isključivo na samoodbranu od aktuelne vlasti ili možda ima i sire značenje, mislim na samoodbranu i od neistomišljenika u opoziciji?
Prvenstveno je reč o organizovanju ostvarenih ljudi u svojim profesijama koji su se izuzetno zabrinuli šta će sa svima nama biti, ne mislim samo na nas 12 koji činimo “Samoodbranu”, nego mislim na celo društvo. Mi idemo u pogrešnom smeru, promašili smo voz i to može imati fatalne posledice za celo društvo i za svakog pojedinca u tom društvu koji ne pripada mafiji. U tom smislu mi smo se povezali sa idejom da će mišljenje nas dvanaestoro biti jače nego mišljenje bilo koga od nas pojedinačno, a želimo da utičemo na javnost da se probudi, da shvate građani da je njihovo pravo i obaveza da ustanu za sopstveno dostojanstvo i u odbranu države koja nam je oteta.
Imate li neke konkretne političke planove?
“Samoodbrana” je uglavnom protiv izlaska na izbore, ali moje mišljenje je nešto drugačije. Smatram da bojkot izbora ima smisla isključivo pod jednim uslovom, a to je da broj svesnih građana koji bi se organizovali i koji bi jasno rekli da su izbori besmisleni mora da bude jako veliki, u suprotnom je vrlo rizično da opoziciono usmereni građani nemaju predstavnika u Skupštini Srbije ma kakva ona bila. Šta god da uradite u autoritativnom sistemu, gde su stranke koje nisu vladajuće samo ikebana, vi se kajete. Ako izađete na izbore dajete legitimitet jedom ovakvom režimu, a ako ne izađete vi zapravo lišavate građane koji ne misle kao vlast jedinog glasa. I jedno i drugo nije dobro, pitanje je šta je manje loše.
Kada smo spomenuli “1 od 5 miliona” nameće se pitanje – iz ove perspektive kako gledate na višemesečne proteste, zašto i čijom krivicom su oni prosto svedeni na ovaj nivo danas?
Protesti su jako važni sa stanovišta buđenja građana, jer u jednom trenutku sve je delovalo kao da smo zombiji koji su potpuno apatični za razmišljanje i delanje, a onda su protesti pokazali da ipak nismo zombiji i da je ostalo građanskog dostojanstva u nama. Protesti su zamrli najviše zbog toga što su političke stranke okupljene u Savezu za Srbiju preotele te proteste koji su izvorno bili građanski. Kada su građani to prepoznali opet su se povukli svojim kućama.
Osim što ste kritičar vlasti, do sada niste bili zvanično u političkom angažmanu. Imate li nameru da učestvujete u političkoj utakmici i mislite li da će izbori doneti neke promene u Srbiji?
Mislim da u ovom trenutku još to nije dovoljno zrelo. Zapad drži Vučića kao malo vode na dlanu, on je potreban da rešava kosovsko pitanje i zbog toga sa nama može da radi šta god želi. Ono što mi ne smemo jeste da mu dopistimo da to zaista i radi, drugim rečima ako se suprotstavimo onda će mu biti teže, a ako se ne suprotstavljamo onda je isto kao da podstičemo nasilnika da tuče.
U ime svih u Srbiji kojima sada nije dobro – kada će biti bolje?
Mi smo temeljno propali nezavisno od ovog režima i mafije koja je povezana sa tim režimom. Mi smo propali i ranije, i razlog zašto je on uopšte izabran jeste to opšte rasulo u kojem se društvo nalazi. Prvo mora politički sistem do temelja da se uništi da bi se ponovo izgradio na potpuno drugačijim osnovama, a drugo jeste promena društveno-ekonomskog sistema kapitalističkog odnosa. Mi smo na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, a sa periferije se dugo i mukotrpno putuje do poluperiferije.
I za kraj možda jedno sociološko pitanje – Da li je baš sve do vlasti ili je mnogo toga i do naroda, nas samih? Kakvi smo mi Srbi generalno, po vašem mišljenju?
Podmitljivi smo i to nije samo u toku vladavine ovog režima nego je to starija pojava. Stranke kupuju glasove za kilogram brašna ili litar ulja, a o stranačkom zapošljavanju neću ni da govorim. Postoji jedna moralna iskvarenost u društvu. Ipak, nisam sklon ni osudi, jer je lakše jednom profesoru univerziteta da se suprotstavi nego nekom seljaku ili radniku koji može biti ucenjivan, koji može biti otpušten sa posla. U tom smislu veća je odgovornost akademske zajednice.
Promovišete knjige po Srbiji, ima li vas u lokalnim medijima? Da li su oni slika i prilika medijske slike u državi generalno ili je vaš utisak drugačiji?
Retko me ima u lokalnim medijima, na prstima jedne ruke možete nabrojati sredstva masovnog opštenja i to u svim gradovima u Srbiji zajedno. To je jako tužna slika i prilika Srbije jer, kao što rekosmo na početku, knjiga se uopšte ne bavi okolnostima u Srbiji. Požarevac, zajedno sa Novim Sadom, spada u intelektualno najpodsticajnije predstavljanje knjige koje sam do sada imao. Pozitivno sam iznenađen odzivom građana koji su izuteno zaiteresovani za temu i koji javno pokazuju da su slobodnomisleći, što je takođe veoma važno.