U Požarevcu je organizovana tribina „Od štrajka u prosveti do boljeg sistema obrazovanja“. Na tribini su govorili: Nataša Berić, profesorka engleskog jezika, predsednica sindikalne organizacije Požarevačke gimnazije, Vladan Gojković, nastavnik srpskog jezika, predsednik sindikalne organizacije OŠ ,,Dositej Obradović” u Požarevcu i Nemanja Stanimirović, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu i bivši đak Požarevačke gimnazije, član organizacije Marks21.
Govoreći o aktuelnoj situaciji u državi, sa akcentom na studentski bunt koji je nastao nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, Stanimirović je rekao da su studenti mladi ljudi koji se najčešće sada, po prvi put, sudaraju sa realnošću života, odnosno sa tim da ih je sistem izneverio. Ona je, po njegovim rečima, veoma različita od obećanja za bolji život i lakšu svakodnevicu.
„Jedno su obećanja, a realnost je da danas više od dve trećine diplomiranih mladih ne može da nađe posao u struci, ili rade posao za koji su prekvalifikovani. Razlog tome je taj što je Srbija na periferiji procesa proizvodnje. Drugim rečima, u zemljama trećeg sveta poput Srbije ili Bangladeša, jedino što transnacionalne kompanije traže jeste niskokfalifikovanu radnu snagu. Jedino što od nje traže jeste da je jeftina i poslušna, a decenije politike u Srbiji sve što rade je da privlače strane investicije preko grbače radničke klase ovde“, rekao je Stanimirović.
Istakao je da tako postoje radna mesta o kojima niko nije maštao kada je upisivao fakultet, koji bi trebalo da bude nekakav iskorak u društvu ka bolje plaćenom poslu i lakšoj svakodnevici. Tome je dodao činjenicu da većina studenata paralelno radi upravo takve poslove kako bi završila studije, te zaključio da nije ni čudno da su se danas pobunili protiv celokupnog sistema.
„Ne žele takvu budućnost i više ne veruju u nekakva obećanja. Studenti su se pobunili, razdrmali celo ovo naše društvo, probudili ga i dali izraz jednom širem nezadovoljstvu koje svi osećaju već duže vreme. Izborili su nekakve neverovatne ustupke od strane vlasti – nešto što je bilo nezamislivo pre novembra da bilo koji ministar podnese ostavku, a skoro smo imali da je pala cela vlada. Studenti ipak imaju ograničeni uticaj na društvene promene. Hipotetički možemo da zamislimo da 10 godina fakulteti budu blokirani, a opet će ekonomija manje-više isto funkcionisati. Blokada fakulteta nije isto kao štrajk na radnom mestu, jer kad bi radnici stali, stala bi i ekonomija i drastično bi se promenili odnosi. Suština je da je vlast svesna toga i želi da umiri studente, kako bi se njihov bunt ne bi prelio ka drugim granama društva“, naglasio je on.
Po njegovim rečima, do sada je postojala delimična podrška radničke klase, ali prvi koji su stali uz studente jesu radnici u prosveti, i to iz više razloga. Jedan od najkonkretnijijh, kako kaže, je taj da je obezvređena prosveta i obrazovanje u celom sistemu, da je škola svedena na obdanište, a profesori,nastavnici i učitelji su tu samo da pričuvaju decu dok su roditelji na poslu.
„Režim je prepoznao prosvetu kao kariku koja bi mogla da bude most preko kojeg bi studentski bunt mogao da se prelije na ostatak društva i pokrene borbu celokupne radničke klase. Zato su spremni na svakake pregovore, odjednom ima novca za svako povećanje koje su tražili godinama, ali to je došlo prekasno i nedovoljno“, rekao je on.
Vladan Gojković, nastavnik srpskog jezika, koji јe dao ostavku na mesto predsednika sindikalne organizacije OŠ ,,Dositej Obradović” u Požarevcu, podsetio je na protokol koji je potpisan 2023. godine i istakao da se ni tada nije slagao sa onim što je vrh sindikata potpisao sa vladom, jer sve te tačke, kaže, nisu razrađene onako kako su želeli, odnosno sve se svelo na to koliko će im povećati platu, procente…
„Ono što je mene i veći deo mojih kolega interesovalo jeste kako će se razraditi zakonski propisi koji će vratiti dostojanstvo nastavnika u prosveti i na koji način će ta akta biti formulisana. Međutim, taj protokol nije ni ispunjen, jer da jeste mi bismo ostali mirni, a ništa se pozitivno ne bi promenilo“, rekao je Gojković.
Između ostalog naveo je i da vrh sindikata ne sluša lokal i da nije siguran da li imaju predstavu o tome kako jedan običan prosvetni radnik razmišlja. Oni, kako kaže, imaju ideje koje traže da se sprovedu ne razmišljajući kako će na to reagovati jedna mala, zatvorena sredina ili neki drugi gradovi. Istakao je da ne mogu uniformno da reaguju na sve.
Nataša Berić naglasila je da je reakcija na potpisivanje protokola 2023. godine u Požarevačkoj gimnaziji bila bes.
„Setite se da su se pucnjave u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, desile tog maja, a mi na jesen potpisujemo protokol taman kada smo se spremali da uđemo u jedan ozbiljan štrajk i protest. Ljudi su bili besni zato što su znali da taj protokol nije potpisan da bi bio ispoštovan, nego da bi se umirila Srbija. I kad jednom shvatite da kao član sindikata niste ni pitani da li pristajete na tako nešto, već je neko to uradio u vaše ime, a sindikat je koliko se sećam dobrovoljna organizacija i ako sa ministarstvom nemamo dvosmernu komunikaciju, onda bi bar sa sindikatom trebalo, onda je jasno da je ova školska godina na samom početku i pre nadstrešnice delovala da će biti burna. Do 1. novembra mi smo imali dve potpune obustave, dva protesta u Beogradu u septembru i okrobru. Treća je bila 1. novembra na dan pada nadstrešnice“, podsetila je ona.
Bilo je između ostalog i reči o poverenju u reprezentativne sindikate, Ministarstvo prosvete, neophodnoj promeni Zakona o štrajku, poboljšanju materijalne situacije u sindikatima čime bi se nadoknadili troškovi u toku štrajka, statusu prosvetnih radnika…
Pojedini članovi publike, koja je bila aktivni učesnik u ovoj tribini, izneli su niz predloga, koji su se između ostalog odnosili na poboljšanje trenutne situacije, komentarišući aktuelna dešavanja na ličnom primeru. Predlagali su između ostalog cirkularni štrajk obustave nastave, postojanje jednog sindikata koji može da se organizuje u asocijacije škola, ali i povezivanju te buduće asocijacije sa neformalnim radnim telima na drugim radnim mestima.
Događaj je organizovao aktivistički informator Kontranapad, kao jednu u nizu tribina širom Srbije o jačanju organizovanja radničke klase u Srbiji.
