U selima opštine Veliko Gradište nekada nije postojalo domaćinstvo koje na svojim njivama nije uzgajalo nadaleko poznati pasulj. Domaćice koje ga kuvaju kažu da se ukrčka očas posla i da je mek kao duša.
Njegovo ime, “Gradištanac” otkriva mu poreklo. Potiče iz Velikog Gradišta, braničevskog gradića smeštenog na obalama Dunava.
Nekada je ovo mahunasto zrno bilo zaštitni znak ovog kraja, a peščana zemlja koju imaju okolna sela, savršeno mu je odgovarala. Danas je gotovo istrebljen, jer je zbog mašinskog branja kukuruza sve manje onih koji ga seju, pa je gotovo napustio polja pored Dunava na kojima je nastao.
“Pružao se stabiljkom kukuruza u njivama, ali nekada smo kopali ručno kukuruz, pa smo onda brali pasulj, a potom i kukuruz. Danas se sve prska i mašinama bere, zato pasulja gotovo i da nema”, kaže baka Milica Lukić iz Kisiljeva kod Velikog Gradišta.
Ova autohtona sorta poznata je po svojoj otpornosti, hranljivim vrednostima i specifičnom ukusu, koji je veoma cenjen u srpskoj kuhinji.
“Bio je to najslađi pasulj koji ste mogli da pojedete, nijedan mu nije bio ravan”, dodaje ona.
Na pitanje da li danas u selu ima njiva na kojoj se može videti ova sorta, Milica kaže da u njihovom nema, ali i da ostali sve više kupuju pasulj.
“Nema više ni ko da poseje, sve je manje mladih u selima, a i ovo što se trenutno radi na njivama, sve se prska i mašinski obrađuje. Pasulj mora ručno da se bere, pa ga zbog toga i ne seju više”, zaključuje ova sedamdesetogodišnjakinja.
Gradištanac se ističe svojim krupnim zrnom i svetlom bojom. Zrna su bela, čvrsta i pomalo ovalnog oblika, što ga čini jedinstvenim u odnosu na druge sorte pasulja. Veoma je prilagodljiv na različitim vrstama zemljišta i klimatskim uslovima, zbog čega je pogodan za setvu i uzgoj u različitim delovima zemlje.
“Nije zahtevao neka posebna tretiranja, a davao je lep i obilan prinos. Sejao se i za prodaju i za upotrebu u domaćinstvu. Kupci su nekada tražili isključivo gradištanac pasulj, pa se u velikim količinima brzo razgrabi. Kupovali su po pet kilograma i više, da imaju do sledeće berbe”, priseća se Milica.
Dodaje da je gotovo svaka kuća u selu u njivama sa kukuruzom imala i “Gradištanac” pasulj.
Seje se u rano proleće, kada prođe opasnost od mrazeva. Voli veoma sunčanu poziciju i dobro drenirano tlo koje obiluje organskom materijom. Tokom vegetacije potrebno mu je redovno zalivanje, ali ne podnosi preteranu vlagu u zemljištu. Bere se u kasno leto ili ranu jesen, kada mu zrno sasvim sazri.
Pasulj „gradištanac“ je bogat izvor proteina, vlakana, vitamina i minerala, što redovnom upotrebom može doprineti poboljšanju probave, smanjenju holesterola i regulaciji nivoa šećera u krvi. Zbog visokog sadržaja antioksidanata, ovaj pasulj može doprineti očuvanju zdravlja srca i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, smatraju zdravstveni radnici. Njegove karakteristike i hranljive vrednosti čine ga odličnim izborom za sve ljubitelje zdrave i ukusne hrane.
„Gradištanac“ nije samo deo kulinarske tradicije Srbije, već i važan deo baštine i identiteta regiona Velikog Gradišta. Kako bi povratili sjaj i ugled čuvenom “gradištancu”, čelni ljudi opštine Veliko Gradište pre par godina napravili su plan i strategiju za opstanak ove sorte nadaleko poznate mahune. Plan je bio da se daju podsticaji proizvođačima i da se pasulj brendira i kroz turističku ponudu predstavi posetiocima koji obilaze opštinu. Zamisao je bila da u jutanim vrećicama bude upakovan kao suvenir u ponudi Turističke organizacije.
Ovaj plan ostao je samo plan, a razloge ćemo istražiti u našem serijalu tekstova o ovom pasulju.
Inače, „gradištanac“ je bio povod za nastajanje, sada već punoletne manifestacije „Pasuljijada“. Ovo, upravo završeno kulinarsko takmičenje, svake godine okuplja veliki broj ljubitelja dobrog pasulja i provoda. Tako je bilo i ove.
Međutim, prvobitni cilj – da se promoviše autohtona sorta sa ovih prostora, polako odlazi u drugi plan, pre svega jer nema dovoljno „gradištanca“.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Pasulj gradištanac – između brenda i nestajanja“ po osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Veliko Gradište u 2024. godini.
– Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Veliko Gradište.
