Na današnjoj konferenciji za medije predstavnika Studentske liste, poručeno je da postoje jasni pokazatelji da odlazeća vlast, ugrožena gubitkom političke moći, odlaže rešavanje problema, ili ih čak svesno i namerno ostavlja nerešenim, kako bi odgovornost prebacila na novu vlast.Njihov odlazak, rečeno je, prate promene u različitim oblastima naše države i privrede, od finansijskog i bankarskog sektora, preko energetskog sistema, pa sve do naftnog i gasnog sektora.
Zato su izneli hitne zahtve baš u ove tri oblasti.
Emir Zildžović, povodom stanja u Alta banci, kazao je da postje indicije da je to posledica izostanka blagovremene reakcije regulatora i rukovodstva Narodne banke Srbije, predvođene guvernerkom Jorgovankom Tabaković, kao i nereagovanja tužilaštva i nezamrzavanja koruptivno stečene imovine.
Zatražio je preduzimanje zakonitih načina da se spreči izazivanje nestabilnosti finansijskog sistema: Pojačano praćenje likvidnosti svih banaka koje posluju u Srbiji, spremnost NBS da obezbedi instrumente likvidnosti svim bankama koje solventno posluju, preduzimanje privremenih mera u bankama za koje se utvrdi da postoji namera da se dovedu u nelikvidnu poziciju, brzu reakcij nadležnih organa i tužilaštva, kako bi se utvrdila individualna odgovornost za zloupotrebe, korupciju i manjak nadzora I blagovremeno obaveštavanje javnosti o preduzetim radnjama.
Po pitanju Alta banke zatražena je detaljna israga poslovanja.
“ Neophodno je utvrditi kako je došlo do pogoršanja finansijskog stanja, da li su finansijski izveštaji verno prikazivali rizike i da li je NBS pravovremeno reagovala”, rekao je Zildžović, dodajući da se zahteva ispitivanje svih većih kredita povezanim licima, datih garancija i mogućnosti naplate potraživanja ili povraćaja nezakonito prenetih sredstava, kako bi se maksimalno zaštitili deponenti i poverioci.
“ Posebno zahtevamo objašnjenje odluke da se naplata računa Elektroprivrede Srbije od jula 2025. prebaci na Alta banku, kao i uslova pod kojima su EPS i druga javna preduzeća poslovala sa Alta grupom”, rekao je on i dodao da ukoliko se utvrde krivična dela, odgovorni moraju biti procesuirani, uz kazne koje za najteže oblike pojedinih zloupotreba dostižu od 10 do 12 godina zatvora.
Stevan Cvetićanin zatražio je potpuno, hitno i transparentno preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije i stanja elektroenergetskog sistema.
Ocenio je da dotrajalost opreme, nedovoljno ulaganje u održavanje i izostanak blagovremenih remonta dovode u pitanje pouzdanost proizvodnih kapaciteta. Kao primer izdvaja termoelektranu Kostolac blok A2 koji nije u funkciji i TENT B2 čiji se kapitalni remont već dve godine odlaže i radi smanjenim kapacitetom.
“ Zato postavljamo sasvim legitimno pitanje: u kakvom su stanju elektrane u Srbiji i zašto se neophodna sredstva ne ulažu prvenstveno u održavanje i modernizaciju postojećih energetskih kapaciteta“, upitao je.
Cvetićanin je rekao da uvoz struje sa sobom nosi ozbiljne finansijske posledice, posebno ukoliko se uvoz obavlja po nepovoljnim tržišnim cenama.
“ Prema informacijama kojima raspolažemo, izvršen je rebalans budžeta kako bi se obezbedila dodatna sredstva za pokrivanje konzuma do kraja godine. Međutim, postavlja se pitanje da li su ta sredstva dovoljna i za koji vremenski period, pitao je on I poručio da aktuelno rukovodstvo mora da preuzme odgovornost i odgovori na nekoliko ključnih pitanja: Zašto je elektroenergetski sistem zapušten? Zašto se javnosti ne saopštavaju potpune i blagovremene informacije o stanju proizvodnih kapaciteta? Da li EPS raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima za stabilno poslovanje i obezbeđivanje potrebnih količina električne energije?
Pozvao je Dubravku Đedović Handanović i rukovodstvo Elektroprivrede Srbije da izađu pred javnost i otvoreno saopšte kakvo je stvarno stanje u ovom preduzeću, sa kakvim se problemima suočava i kakve su projekcije poslovanja i proizvodnje do kraja godine.
Dejan Radivojević govoreći o odluci Vlade o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate za 25 procenata koja nakon isteka 8. movembra,dovodi do toga da će benzin poskupeti za više od 21 dinar, a dizel za preko 22 dinara po litru, rekao je da još uvek aktuelna vlast može da preduzme određene mere.
Ali dugoročni koraci koji potom slede su: izmena Zakona o akcizama i definisanje dugoročnijeg zakonskog rešenja, pokretanje rasprave o fiskalnoj politici i uticaju akciza na građane i privredu, inicijativa preko Privredne komore Srbije, udruženja prevoznika, poljoprivrednih organizacija i drugih relevantnih udruženja.
Ocenio je da kratkoročna produžavanja gasnog aranžmana sa Rusijom ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za državu, privredu i energetski system, ted a cilj treba da bude stabilnije rešenje kroz višegodišnji ugovor uz jasno definisane količine, cene, dinamiku isporuka, fleksibilnost i uslove u slučaju poremećaja snabdevanja.
„Istovremeno, Srbija mora da razvija alternativne pravce i izvore snabdevanja“, rekao je on.
Govoreći o odobrenjima američkog OFAC-a za NIS, MOL, JANAF, rekao je da ne ne predstavljaju ukidanje sankcija.
Podsetio je da je Vlada Srbije je 16. juna 2026. potpisala ugovor sa MOL grupom o budućem upravljanju NIS-om, koji predviđa i povećanje državnog vlasničkog udela za dodatnih pet procentnih poena. Završetak transakcije zavisi od dogovora MOL-a i ruskih vlasnika i potrebnih regulatornih odobrenja.
„Promena vlasništva ne sme da bude jedino merilo uspeha. Potrebno je ugovoriti i zaštititi dugoročne interese Srbije u pogledu: rada i investicija u Rafineriji Pančevo; budućnosti Petrohemije; istraživanja i proizvodnje nafte i gasa; očuvanja stručnog kadra i zaposlenosti; sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta; prava države kao značajnog manjinskog akcionara“, rekao je Radivojević i dodao da Srbija mora imati plan za slučaj da transakcija ne bude završena ili da OFAC ne produži operativnu licencu.
Taj plan treba da obuhvati alternativne pravce uvoza sirove nafte i derivata, državne rezerve, transportnu infrastrukturu, rad rafinerije i mere za očuvanje snabdevanja domaćeg tržišta.
Još detalja OVDE
