Predstavnici modne industrije iz više od 60 zemalja okupili su se u Moskvi na BRICS+ FashionSummit-u, gde su stotine govornika razgovarali o tome kako modni sektor brzorastućih ekonomija može da se razvija u uslovima promena u međunarodnoj trgovini, tehnologiji i potrošačkim navikama.
U fokusu su bili globalni ekonomski trendovi, podrška lokalnim brendovima, promene u tome ko oblikuje modne trendove, očuvanje zanatskog nasleđa, razvoj veštačke inteligencije i mogućnosti izlaska nezavisnih modnih brendova na međunarodna tržišta.
Balkan su na samitu predstavljali predstavnici nedelja mode iz Srbije i Crne Gore, a brojne teme pokazale su se kao posebno značajne za proizvođače odeće, nezavisne dizajnere i zanatlije širom regiona.
Tokom diskusije o makroekonomskim kretanjima u modnoj industriji, učesnici su govorili o geoekonomiji, demografskim promenama i veštačkoj inteligenciji kao ključnim faktorima koji oblikuju budućnost sektora, kao i o reorganizaciji lanaca snabdevanja između zemalja BRICS+ grupe.
XieFangming, potpredsednik Kineskog modnog udruženja, istakao je da se kineski potrošači, među kojima mlađe generacije imaju sve značajniju ulogu, sve više okreću kvalitetnim domaćim brendovima. Istovremeno je pozvao strane modne brendove da iskoriste mogućnosti kineskog tržišta i njegovih digitalnih prodajnih platformi.
O tome ko danas postavlja modne trendove razgovarali su stilisti, urednici i direktori nedelja mode. Jenke Ahmed Tailly, stilista iz Francuske, istakao je da u eri digitalne revolucije granice postaju sve manje izražene, trendovi dobijaju globalni karakter, a potrošači sve više tragaju za autentičnošću i odevnim predmetima koji odražavaju njihove emocije. Prema njegovom mišljenju, konačnu reč o tome šta će biti prihvaćeno imaju sami potrošači.
O tome kako se oblikuje modni ukus novih generacija razgovaralo se tokom diskusije posvećene dečjoj modi. Antonio Alizzi, profesor na Rome Business School u Italiji, na konkretnim primerima pokazao je kako algoritmi društvenih mreža mogu za svega nekoliko nedelja promeniti način na koji tinejdžeri doživljavaju sopstveni stil, dok modni brendovi prepoznaju popularne trendove i uključuju ih u svoju ponudu.
Jedna od centralnih tema samita bila je podrška lokalnim modnim brendovima, od organizacije nedelja mode i predstavljanja kolekcija u showroom prostorima, do finansiranja i širenja izvoza. SusanSabet, članica Upravnog odbora i generalna sekretarka Egipatskog saveta za modu i dizajn, govorila je o tome kako je EgyptianFashionWeek od svojih prvih izdanja uspeo da poveže proizvođače, medije, dizajnere, investitore i trgovce. Ona je preporučila državnim institucijama da bliže sarađuju sa iskusnim dizajnerima i proizvođačima, uz bolje razumevanje izazova sa kojima se suočavaju.
Tema očuvanja zanatskog nasleđa provlačila se kroz brojne diskusije, potvrđujući sve veće interesovanje modne industrije za tradicionalne tehnike i njihovu primenu u savremenom dizajnu.
Nenad Radujević, osnivač i generalni direktor BelgradeFashionWeek-a, podsetio je da Balkan ima bogatu tradiciju ručnog tkanja, veza i obrade kože, a kao jedan od najprepoznatljivijih primera izdvojio je pirotski ćilim. Prema njegovom mišljenju, u vremenu veštačke inteligencije i masovne proizvodnje, jedinstvenost ručno izrađenog predmeta može postati nova definicija luksuza.
VahanKhachatryan, predsednik Modne komore Jermenije i YerevanFashionWeek-a, izrazio je uverenje da nasleđe opstaje sve dok zadržava svoju relevantnost. Zbog toga je, kako je istakao, važno da dizajneri sarađuju sa zanatlijama i tradicionalne tehnike interpretiraju kroz savremeni modni izraz.
Marina Banović, potpredsednica Montenegro FashionWeek-a, koja je učestvovala u diskusiji posvećenoj kulturnim kodovima, istakla je značaj promocije tradicionalnih zanatskih veština Balkana izvan granica regiona, posebno među međunarodnim medijima i kupcima.
„Ovo iskustvo direktno je inspirisalo inicijative za predstavljanje tradicionalnih balkanskih tehnika veza (srmoveza) i filigranske izrade na širim međunarodnim platformama, čime se otvaraju nove mogućnosti za afirmaciju naših regionalnih zanatskih radionica na svetskoj sceni“, istakla je Banović.
YaninaHancharova, kreativna direktorka i osnivačicaBelarusFashionWeek-a, govorila je o širenju modnih brendova na srodne kategorije proizvoda. Prema njenom iskustvu, takav korak je prirodniji za velike proizvođače, dok bi nezavisni dizajneri i male radionice trebalo da mu pristupaju pažljivo i selektivno, budući da nema mnogo primera dugoročno uspešnog poslovanja zasnovanog na takvoj strategiji.
BRICS+ FashionSummit iz sezone u sezonu okuplja sve veći broj zemalja i modnih zajednica, stvarajući prilike za upoznavanje, razmenu iskustava i uspostavljanje novih oblika saradnje.
„Učešće na samitu dodatno je učvrstilo moje uverenje da je moda zaista multipolarna zajednica. Razmena iskustava sa profesionalcima iz različitih tržišta, od onih u razvoju do već oformljenih lidera industrije, bila je posebno dragocena. Pokazala je da između geografski udaljenih regiona postoje značajne veze, često zasnovane na bogatom kulturnom i zanatskom nasleđu. Ono što je najvažnije jeste da samit u Moskvi pomaže da se te zajedničke vrednosti pretoče u snažnije i bolje organizovane odnose između dizajnera, institucija i međunarodnih platformi“, zaključio je Antonio Alizzi.
