Aleksa Maćešić iz Smedereva ima samo 14 godina a već je napisao dve knjige. Prvu, „Tajna pod drvetom“, izdao mu je 2024. Kulturno-istorijski centar Brežane, kada je imao dvanaest godina. Druga knjiga: „Bašta mog detinjstva“, objavljena je u septembru, pa je promocija održana pre nekoliko dana u Centru za kulturu Smederevo.
Razgovor s Aleksom vodila je Višnja R.Mrdaković.
Kako se moglo čuti, za Aleksu je prelomni trenutak da počne da piše bio kada je osetio potrebu da neka svoja osećanja i misli podeli sa čitaocima i da da odgovore na neka pitanja kojih nema u drugim delima, ali i da ih zabavlja svojim pesmama.
Za njega je veoma važna i neophodna vera u sebe kada stvara, jer, kako je rekao, ona je nastavak puta uprkos sumnji.
„ Dobijaćete razne pohvale, ali i dosta kritika. Neki ljudi biće ljubomorni na vaš rad, mnogi će vas saplitati, ali vi morate da nastavite dalje, bez obzira na sve – da verujete“, poručio je Aleksa.
Na pitanje kako je nastala ideja za ovu knjigu, rekao je: „ Spontano, ali i sa namerom da usporim i pronađem mir u ovom prebrzom svetu. Želeo sam da stvorim jedno sigurno mesto, utočište u koje svako može da pobegne kada mu je potreban predah od svakodnevice“.
Objašnjavajući otkud baš bašta u nazivu knjige, rekao je da je to najlepša metafora za ljudsku maštu i dušu, jer bašta ne cveta sama od sebe – zahteva vreme, strpljenje, negu i mnogo ljubavi.
„ Isto je i sa nama. Ako zapostavimo svoje misli i osećanja, u nama će početi da raste korov. Ali, ukoliko sadimo uspomene, lepe trenutke, snove i redovno ih zalivamo, naša unutrašnja bašta će procvetati“, kazao je mladi pisac.
Za njega su ljubav i prijateljstvo, o kojima govori u novoj knjizi, jedina prava sidra koja nas drže u olujama života. Kroz ovu knjigu, kaže, želeo je da podseti ljude da čuvaju te dragocene niti koje nas povezuju, jer su one jedino što na kraju dana zaista vredi.
Odgovarajući na pitanje šta bi voleo da čitalac ponese sa sobom kada zatvori poslednju stranicu njegove knjige, Aleksa kaže da bi to bio topao utisak, smeh, pokoja suza, ali i pitanja na koja će sam morati da potraži odgovore u svojoj bašti, mašte.
„ Moj je cilj da zainteresujem ljude za čitanje i da im u ruke umesto telefona stavim knjige. Paradoks…. Kad god vidim neko dete da čita, a pogotovo moju knjigu, shvatim da nama, kao društvu, još uvek ima nade“, rekao je.
Biljana Tišma, Olga Terzić, Čika-Bata Golić, Tea Vujović, osobe su bez kojih „Bašta mog detinjstva“, po tvrdnji mladog autora, ne bi ovako izgledala.
Košarka, planinarenje, kampovanje, boravak u prirodi, muzika i gluma su Aleksina preokupacija kada ne piše.
Inače, pohađa osmi razred OŠ „Dr Jovan Cvijić“ u Smederevu, gde je rođen 2012.godine. Aleksa je već uspeo da se okiti i nagradama na literarnim konkursima. Najznačajnija je književna nagrada „Mladi Momčilo“, koju dodeljuje list za dečju književnost i književne novine „Svitak“ iz Požege. Pripala mu je za priču „Klupa pod lipom“ koja je proglašena za najuspešnije delo dečjeg stvaralaštva u 2025.
