Sudija Dragan Vučićević iz Požarevca je već 36 godina u pravosuđu. Karijeru je počeo u tadašnjem Opštinskom sudu, potom je dugi niz godina bio sudija ovdašnjeg Okružnog suda koji reformom pravosuđa 2010.postaje Viši sud u Požarevcu. Od tada do danas je na njegovom čelu. Za 16 godina kao predsednik, nije se previše eksponirao u medijima, ali negira našu konstataciju da mu je ovo prvi klasičan intervju. Kaže, bilo ih je, između ostalog i prilikom obeležavanja 190, a potom i 200 godina od osnivanja Prvog Nahijskog suda u Srbiji u Požarevcu.
U startu se otvara pitanje otvorenosti suda prema lokalnim medijima i javnosti, za koji i Vučićević smatra da bi trebalo da bude otvoreniji, ali ocenjuje da je taj proces dvosmeran i da mora postojati i veća zainteresovanost za rad Višeg suda u Požarevcu.
Kaže da je svojevremeno kao sudija Okružnog suda svakodnevno bio u kontaktu sa medijima, najviše povodom pojedinih krivičnih postupaka.
„ Jednom prilikom kada sam na konferenciji za medije ukazao da bi novinari trebalo da pokažu veće interesovanje za rad i rezultate suda, koji su uvek bili u vrhu srpskog pravosuđa, dobio sam odgovor da je to tema koja nije interesantna za čitaoce i slušaoce“, priseća se Vučićević.
Razgovor počinjemo upravo sa problemima koji muče pravosuđe u Braničevskom okrugu, odnosno Viši sud u Požarevcu u čijoj su nadležnosti i Osnovni sud u Požarevcu sa Sudskom jedinicom u Kučevu, Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi sa Sudskom jedinicom u Žagubici i Osnovni sud u Velikom Gradištu.
Šta je trenutno najveći problem: broj predmeta, nedostatak sudija i zaposlenih, složenost postupaka ili nešto drugo?
Najveći problem koji se javlja u radu, kako Višeg suda u Požarevcu tako i osnovnih sudova, nije ni broj predmeta ni složenost postupaka, već hronični nedostatak broja sudija i zaposlenih. Naime, poslednjih godina je došlo do velike smene generacija u čitavom pravosuđu Srbije, pa i kod nas. Postupak izbora sudija i prijema novih radnika je veoma spor i komplikovan, što dovodi do brojnih problema u funkcionisanju. Tako u Višem sudu u Požarevcu poslednjih godinu dana nedostaje troje sudija, što svakako ima uticaja na efikasnost suda, mada su preostale sudije svojim velikim zalaganjem i požrtvovanim radom pokušale da posledice tog nedostatka umanje i da se strankama obezbedi efikasna i kontinuirana zaštita njihovih prava.
Kako biste ocenili efikasnost Višeg suda u Požarevcu danas – da li građani na odluke čekaju duže nego što bi trebalo, gde u tom slučaju vidite najveći prostor za ubrzanje postupaka i šta konkretno preduzimate da se oni rešavaju brže?
Viši sud u Požarevcu, ranije Okružni sud, je oduvek po svojim rezultatima i po efikasnosti bio u samom vrhu srpskog pravosuđa. Tako i danas, stranke u drugostepenom postupku na odluku čekaju najviše mesec dana, osim ako je reč o predmetima gde treba da se otvara ročište ili novi pretres.
Molim za komentar konkretnog slučaja – trajanje i odlaganje postupka protiv A. S., optuženog za izazivanje saobraćajne nezgode u kojoj su 18. maja 2024. godine poginuli Jovana Cvijović i Filip Vukolić?
Reč je o veoma složenom predmetu koji zahteva i duži vremenski period za njegovo rešavanje. Zakazuje se svakog meseca, međutim, zbog brojnih veštačenja koja moraju da se obave i koja se zbog složenosti samog predmeta vrše od strane institucija koje su opterećene i drugim brojnim predmetima iz cele Srbije (i kojima za ovu vrstu predmeta treba duže vreme radi vršenja kompletnog veštačenja), svakako dovodi i do dužeg trajanja postupka. I same stranke prilikom korišćenja svojih zakonskih prava dovode do dužeg trajanja postupka. Tako stanke nakon obavljanja pojedinih složenih veštačenja i dostavljanja nalaza i mišljenja tih institucija Višem sudu, radi izvođenja istih kao dokaza, imaju pravo da traže i neposredno saslušanje veštaka, kao i da radi provere zaključaka iz dostavljenog nalaza sa mišljenjem te institucije, traže i super veštačenja, kako bi se utvrdila prava istina. Upravo zbog svega toga laiku koji posmatra taj postupak sa strane izgleda da dugo traje i da se nepotrebno odlaže. Međutim, to svakako nije tačno, jer brzina postupka nikada ne sme da bude na štetu istine i pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja u nekom sudskom postupku.
Ako pođemo od toga da građanima nije važno samo brzo pustupanje, već i kvalitet sudskih odluka i neselektivnost pravde, šta u tom smislu pokazuje sudska praksa Višeg suda Požarevac–koliki procenat presuda bude potvrđen na Apelacionom sudu?
Prema šestomesečnom izveštaju za ovu godinu, u žalbenom postupku pred Apelacionim sudom u Kragujevcu, u krivičnom sektoru nije bilo ukinutih odluka, a u parničnom sektoru bilo ih je oko 10% , s tim što je procenat ukinutih drugostepenih odluka bio svega 2,44%. Iz toga proizilazi da građani iz Višeg suda u Požarevcu dobijaju kvalitetne sudske odluke. Drugi deo pitanja koji se odnosi na tzv „selektivnu pravdu“, smatram da je bespredmetno, jer pravda nema ni stranu ni boju, ona je jedna jedina i nepristrasna.
Imate li povratne informacije koliko građani veruju Višem sudu u Požarevcu, da li ste zadovoljni tim poverenjem, kako prihvatate kritike i šta činite da ono bude veće?
Prema informacijama kojima ja lično raspolažem, to poverenje je na zadovoljavajućem nivou. Svakako postoje i kritike na rad suda, međutim, te kritike su često upućene od strane lica koja su izgubila sudski spor i koja su zbog toga nezadovoljna radom suda. Međutim, u sudskom postupku uvek postoje dve strane od kojih je jedna u pravu, a druga, nakon izgubljenog sudskog spora svakako ne može da bude zadovoljna. U svakom slučaju, prihvatam svaku pozitivnu kritiku koja je osnovana i čijim uvažavanjem može da se doprinese boljem radu suda.
Da li je danas moguće biti potpuno nezavisan sudija i koliko su sudije kojima ste nadređeni, prema vašim saznanjima, izložene pritiscima javnosti i politike? Da li je moguće u današnjoj Srbiji da sudija ostane imun na takve pritiske ili zaista postoje politički motivisane odluke?
U svakodnevnom radu sudija Višeg suda u Požarevcu, kao i celokupnom pravosuđu Srbije, sudije su izložene pritiscima javnosti i preko medija, političkim pritiscima. Međutim, smatram da i u takvim uslovima sudija može da ostane nezavistan i da mora da bude imun i otporan na sve takve pritiske. Da bi neko bio sudija, prema mom ličnom mišljenju, ta osoba mora da bude jakog i čvrstog karaktera, da bude odlučan, principijelan i potpuno nezavistan i neutralan u odnosu na sve vrste pritisaka i dešavanja u društvu. Sudija koji u svom radu pokaže takve kvalitete, sigurno neće biti u situaciji da neko pokuša u odnosu na njega da vrši bilo kakav politički pritisak.
Da li ste u karijeri lično imali neki vid političkog pritiska, pogotovo kao predsednik suda u vrlo turbulentnom periodu?Kako ste postupili?
Za ovih 36 godina rada mogu da kažem da nikada i niko nije pokušao na mene da izvrši neki politički pritisak, a u cilju donošenja neke nezakonite odluke. U svakom slučaju, kada bih bio u situaciji da to neko i pokuša, sigurno bih se suprotstavio, bez obzira na posledice.
Koliko predstavnici vlasti svojim izjavama u javnosti mogu da utiču na percepciju sudskih postupaka? Da li ste se Vi lično ikada našli u situaciji da morate da reagujete na nešto slično?
Smatram da takve izjave ne bi smele da utiču na sudiju i na ishod bilo kog sudskog postupka. Da sam u pravu pokazalo se više puta u prethodnom postupku, kada su predstavnici vlasti u svojim izjavama unapred „presuđivali i osuđivali“, pojedina osumnjičena lica, koja su nakon sprovedenih postupaka suprotno izjavama predstavnika političke vlasti, bili oslobođeni od svih optužbi.
Poslednjim izmenama Zakona o sudijama dodatno se menja način na koji se uređuje izbor sudija. Da li smatrate da novi sistem povećava ili smanjuje nezavisnost sudija išta je njegova najveća slabost?
Izmenama Zakona o sudijama je u međuvremenu, u cilju što veće nezavisnosti sudija, izmenjen i način izbora sudija. Usaglasili smo se sa evropskim standardima da u izborima sudija ne smeju da učestvuju predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, već da sudije moraju da budu birane od strane potpuno nezavisnog tela. U konkretnom slučaju sada sudije i predsednike sudova bira Visoki savet sudstva, koji je najviši organ u oblasti pravosuđa. Bio sam u prilici da budem biran i po starom zakonu, odnosno da me za sudiju, a kasnije i predsednika suda bira Narodna skupština Republike Srbije. Samtram da je moj izbor od strane Narodne skupštine, sa stanovišta javnosti imao mnogo veću težinu nego kasniji izbor od strane Visokog saveta sudstva. Kada za vas glasa 250 narodnih poslanika, i ukoliko vas većinom glasova izaberu, onda imate osećaj mnogo veće težine. Međutim, ovo je moje lično mišljenje i obzirom da su evropski standardi kojima težimo i koje usvajamo na putu ka Evropskog uniji, da sudije i predsednike sudova bira nezavistan organ u kojem nema predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti,to svakako ova vrsta izbora doprinosi većem nivou nezavisnosti u radu pravosuđa. Slabost današnjeg sistema izbora sudija jedino je njegova složenost i sporost koja dovodi do toga da se sudije ne biraju duži vremenski period. Međutim, ove početne slabosti se u hodu otklanjaju, tako da današnji saziv Visokog saveta sudstva preduzima sve mere kako bi se izbor sudija za sudove u kojima postoji nedostatak sudija, sproveo što brže i efikasnije.
Vaša koleginica, sudija Gordana Vidojković, pretrpela je nedavno i pretnje zbog javnog neslaganja sa zakonskim izmenama. Kako to komentarišete? Da li ste pokrenuli neki mehanizam zaštite kao njen neposredni rukovodilac? Imate li uopšte tu nadležnost?
Poslednjih godina u pravosuđu često dolazi do donošenja novih i izmene starih zakona,a prilikom organizovanja javnih rasprava tim povodom, dolazi do pozitivnih ali i negativnih reakcija učesnika. Međutim, sudije su zbog posla koji obavljaju, navikle i na negativne reakcije i na neprimereno ponašanje, kako pojedinih učesnika u sudskim postupcima, tako i u postupcima javne rasprave, zbog čega i sudija Gordana Vidojković, prilikom neprimerene reakcije predlagača zakona, nije posebno reagovala.
Što se tiče mogućnosti zaštite sudija u slučaju ugrožavanja njihove eventualne bezbednosti u postupcima i zaštite od pritisaka javnosti i medija, ja kao rukovodilac nemam poseban mehanizam zaštite, osim da o tome obavestim nadležne organe kao i Visoki savet sudstva, kako bi eventualno oni preduzeli neke mere zaštite, tj. kako bi javno reagovali na nečije neprimereno ponašanje. Meni se u konkretnom slučaju sudija Gordana Vidojković nije obraćala radi zaštite kao svom neposrednom rukovodiocu, verovatno zato što i neprimerenu i negativnu reakciju predlagača zakona nije shvatila kao ozbiljnu pretnju, koja može da je ugrozi.
Pojedini mediji i političari su proizveli podele u društvu koje se odnose na mnoga zanimanja, pa tako imamo i „ ćaci sudije“ i „sudije blokadere“. Kako to komentarišete?
Ovakve podele nisu novina niti posledica zbivanja poslednjih godina. Prve podele u pravosuđu su nastale još u vreme katastrofalne reforme pravosuđa 2010. godine, čije posledice su, i pored pokušaja države da ih otkloni i maksimalno ublaži, dugo ostale podele na takozvane izabrane i neizabrane sudije. Međutim, i pored pokušaja medija i političara da izvrše podelu u pravosuđu na sudije sa etiketama pripadništva različitim opcijama, sudije i u tim teškim situacijama moraju da ostanu nezavisne i nepristrasne, kako bi se građanima mogla u svakom trenutku obezbediti nepristrasna i adekvatna pravna zaštita, bez obzira kom delu društva pripadaju, odnosno za koju su se opciju nekog društvenog zbivanja opredelili.
Da imate bezuslovnu mogućnost da već sutra promenite samo jednu stvar uradu Višeg suda u Požarevcu, šta bi to bilo?
To bi svakako bilo ubrzanje postupka izbora sudija i prijema radnika u radni odnos, obzirom da je to trenutno najveći problem u funkcionisanju rada, ne samo Višeg suda nego i svih osnovnih sudova.
Šta Vas najviše brine kada razmišljate o budućnosti sudstva?
Najviše me brine nezainteresovanost mladih generacija za ovu profesiju, zbog sve lošijeg statusnog i materijalnog položaja sudija. Sve je manje i onih koji se prijavljuju da rade kao volonteri i pripravnici u sudovima, već odlaze u druge, mnogo isplativije profesije. Najbolji pokazatelj te činjenice jeste to što je nekada u Opštinskom sudu u Požarevcu, sada Osnovnom sudu, bilo 18 volontera i pripravnika koji su čekali da budu primljeni u radni odnos, dok je u Okružnom, a sada Višem sudu, taj broj bio nešto manji, oko 3 do 4 volontera ili pripravnika. Danas u Osnovnom sudu ima svega par pripravnika, a u Višem sudu u Požarevcu već godinama nemamo nijednog , a što je još gore nema ni zainteresovanih za ta radna mesta. Zbog toga je neophodno da se što pre poboljša položaj, ne samo sudija već i radnika po sudovima, kako ne bismo u budućnosti došli u situaciju da u sudovima nema više ko da radi.
Malo je poznato da ste glavni urednik „Biltena sudske prakse“ Višeg suda u Požarevcu, kao i da ste bili urednik monografije o 200 godina požarevačkog pravosuđa. Da li su uredništvo i istoriografija oblasti koje Vas zanimaju?
Kada govorimo o požarevačkom pravosuđu, svakako treba imati u vidu da je u Požarevcu osnovan Prvi Nahijski sud u Srbiji 7.maja 1821. godine, kao i da smo 2021. godine obeležili 200 godina od njegovog osnivanja. Tom prilikom je izdata prva naučna monografija, i to ne samo prva na području okruga, već je to prva naučna monografija u oblasti pravosuđa Republike Srbije, čiji sam ja bio urednik. Raditi na uređivanju ovakvog kapitalnog projekta je bila ne samo velika čast, već i jedno veliko iskustvo sa kojim čovek nema prilike često u životu da se sretne. Radeći sa istraživačkim timom na prikupljanju materijala za monografiju, imao sam prilike da se susretnem sa mnogim istorijskim podacima, na osnovu kojih sam mogao da zaključim da današnji problemi koji se pojavljuju, kako u društvu, tako i u radu pravosuđa, nisu ništa novo. Oni su postojali i ranije i često rešenje mnogih današnjih problema možemo naći u dokumentima koji se odnose na neki raniji rad pravosuđa. Upravo zbog toga je istoriografija oblast koja me je nakon rada na izdavanju ove monografije potpuno osvojila.
Kako je danas u Srbiji biti Dragan Vučićević?
Kako je danas u Srbiji biti Dragan Vučićević – predsednik Višeg suda u Požarevcu, mogu da kažem da je to i teško i lepo. Lepo je zbog poštovanja i uvažavanja koje svakodnevno doživljavam na ulici u kontaktu sa građanima. Međutim, to poštovanje mora biti prethodno zasluženo ličnim radom i ponašanjem. Kada se nalazite na takvoj poziciji, morate biti svesni da se vaš posao ne završava protekom radnog vremena, već da se 24 časa nalazite pod „lupom“ građana. Upravo to zahteva da u svakom trenutku vodite računa o ponašanju i izjavama, jer težina izgovorene reči, pa makar i neformalno u običnom društvu, je mnogo veća od težine izgovorene reči običnog građanina. Prema tome, nema opuštanja ni van posla, kako bi se zaštitio čast i ugled ne samo predsednika Višeg suda, nego i pravosuđa kao profesije.
Na kraju, želim da Vam se zahvalim što ste, za razliku od mnogih vaših kolega, pokazali interesovanje ne samo za konkretne krivične predmete u vezi kojih se postupci sprovode pred ovim sudom, već i za drugu stranu ovog posla, odnosno za funkcionisanje, rad i rezultate rada Višeg suda u Požarevcu kao institucije.
