Dok se vreli avgustovski vazduh mešao sa mirisom paljevine, vetar je podizao oblake sitnog peska koji je grebao oči i uvlačio se pod kožu. U tom nepreglednom, surovom pejzažu Deliblatske peščare, grupa ljudi stajala je licem u lice sa vatrenom stihijom.
“ Uslovi su bili ekstremno teški. Radilo se uglavnom noću, bilo je puno prašine, a svaki novi pokret buldožera stvarao je dodatne oblake prašine”, tako Bojan Živković, rukovalac buldožerom, opisuje dugotrajnu i iscrpljujuću borbu sa požarom u Deliblatskoj peščari.
“ To je smanjivalo vidljivost i usporavalo rad. Mašine su radile po 12 sati u kontinuitetu, što je zahtevalo da i održavanje bude pojačano na maksimum. I naše kolege mehaničari bili sa nama na terenu, a popravke su obavljali na licu mesta. Trebalo je osposobiti buldožere za povratak na teren u kratkom roku, osigurati njihov rad i ispuniti sve što se od nas očekuje”, kaže Živković.
Nenad Duić, šef Službe motornih vozila u Sektoru pomoćne mehanizacije koji je bio deo tima koji je učestvovao u gašenju velikog požara, ističe da su mašine radile neprestano do krajnjih granica izdržljivosti, baš kao i ljudi.
“ Posebno je bio težak rad noću, kada je vidljivost bila smanjena na minimum. Hvala kolegama na velikoj izdržljivosti. Ozbiljno su shvatile važnost ovog poduhvata, prekidale odmore ako je trebalo da se uključe i nisu se nijednom požalili ili odbili bilo koje radno zaduženje”, rekao je Duić.
Četiri buldožera neprekidno su bila u akciji od početka avgusta do septembra. Njihov zadatak je bio krčenje zelenila, šuma i drugog rastinja kako bi sprečili dalje širenje vatrene stihije.
“ Šuma je bila izrazito gusta, a teren nepoznat. To je zahtevalo angažovanje oko 60 ljudi, jer su naše mašine morale da rade neprestano. Bio je to i svojevrsni maraton u trajanju od mesec dana. Ljudi su davali više od svog maksimuma na terenu, jer su smene trajale po 12 sati. Bili smo svesni značaja ovog poduhvata, spremni na izazove koje nosi vatrena stihija i ohrabreni jer smo znali da štitimo veliki broj okolnih naselja”, rekao je Duić.
U surovim vremenskim uslovima dodatni problem predstavljala su i brojna podzemna žarišta koja su dugo ostajala aktivna.
“ Peskovit teren Deliblatske peščare predstavljao je dodatni problem jer naši buldožeri nisu predviđeni za takav rad. Zato su naši mehaničari i električari svakodnevno otklanjali kvarove na mašinama. Radili su požrtvovano i rešavali sve u kratkom vremenskom roku, iako su radili van svojih radionica u teškim uslovima”, naglašava Duić.
Formiran je Krizni štab koji je koordinirao aktivnostima, uz prisustvo Sektora za vanredne situacije i JP „Vojvodinašuma“. Svi su timski radili na uspostavljanju kontrole na terenu.
“ Naši ljudi su imali sve što su zatražili, komunikacija je bila brza i efikasna. Sve što nam je bilo potrebno za rad bilo je i obezbeđeno. Buldožeri su radili do granice usijanja, kolege iz održavanja su radile bez predaha, a treba se zahvaliti i kolegama iz RB „Kolubara“, jer su nam pozajmljivali rezervne delove koji su nam tokom rada zatrebali”, rekao je Uroš Stanković, šef Službe za tešku mehanizaciju u Sektoru pomoćne mehanizacije.
“Prostranstvo Deliblatske peščare predstavljalo je dodatnu teškoću, jer je i sam transport ljudi do mesta rada dugo trajao. Stalno smo se pomerali i upoznavali nove terene jer Deliblatska peščara zauzima područje veće od 350 kvadratnih kilometara”, ističe buldožerista Božidar Đalović.
U do sada nezabeleženom poduhvatu pokazalo se kako se u važnim i odlučujućim trenucima dolazi do jedinstva i velike solidarnosti.
“Snaga tima nema granice, naročito u kriznim situacijama. Bilo je naporno ali smo postigli ono najvažnije, uspeli smo da sprečimo širenje požara i zaštitimo okolna naselja”, zaključuje Nenad Stojićević, rukovalac buldožerom.
