U selu Poljana, nedaleko od Požarevca, glavna tema ovih dana je jedna lepa priča o retkoj humanosti u današnje vreme. Reč je o porodici koja je rešila da deo svog nasledstva pokloni onima kojima je, kako kažu, potrebnije nego njima.
Dugo se „šuškalo“ po selu o humanoj porodici iz Požarevca koja hoće da pokloni deo svog nasledstva jednoj drugoj porodici koja nema krov nad glavom. Da tamo „ gde ima dima, ima i vatre“ potvrdio je sveštenik Rade koji se na nedeljnoj liturgiji u seoskoj crkvi javno zahvalio Ljubinki Nikolić na humanom gestu.
Ljubinka, vaspitačica u penziji iz Požarevca, nasledila je kuću sa okućnicom i još nešto zemlje u Poljani, od svoje tetke Aleksije Stević, koja nije imala dece. Iako je kuća dosta stara Aleksija je do pre dve godine živela u njoj.
Prvobitna ideja je bila, priča Ljubinka za E-Braničevo, da prodaju kuću koja vredi između tri i pet hiljada evra, i taj novac uplate za lečenje bolesne dece. Međutim, prošlo je izvesno vreme, a kako ozbiljnih kupaca nije bilo došli su na drugu ideju. U dogovoru sa svojom porodicom, ćerkom Natašom, zetom Vladanom i unukom Ninom, Ljubinka je odlučila da deo nasledstva pokloni. Da odluči kome je najpotrebniji krov nad glavom, pomogao je meštanin Vladan Paunović.
„Kada sam čuo da hoće da daju kuću u humanitarne svrhe setio sam se Bojana Markovića, to je mnogo dobar dečko koji ima porodicu, ženu i dete od godinu dana, a nemaju gde da žive. Želeo sam da pomognem i predložio sam da njemu poklone kuću“, ispričao je za E-Braničevo Vladan Paunović iz Poljane.
U celu priču uključio se potom i Perica Novaković, poznatiji u Poljani kao Pera poštar, koji povremeno radi sa Bojanom neke dodatne poslove po selu i za njega ima samo reči hvale. Njegova uloga je bila da spoji Bojana sa Ljubinkinom ćerkom Natašom, koja je bila zadužena da ovu humanu misiju sprovede u delo. Tako je i bilo, a onda su zajedno obišli kuću pokojne Aleksije.
Bojana život nije mazio, iako ima roditelje rano je ostao bukvalno na ulici, bez stalnog posla i stambenog pitanja. Pera je uspeo da mu pronađe smeštaj, trenutno sa porodicom živi u jednoj kući čija je vlasnica u Požarevcu, ne plaća kiriju već održava kuću i okućnicu. Ipak, to je samo privremeno rešenje.
„Upoznala sam se sa Bojanom i njegovom suprugom i otišli smo da pogledaju kuću. Oni su rekli da im odgovara i pitali koliko košta. Samo sam im odgovorila: „Ne košta ništa, to ćemo da vam poklonimo“, ispričala je Nataša.
Bili su zbunjeni i iznenađeni, od snažnih emocija su i zaplakali.
Ugovor o poklonu Ljubinka i Bojan potpisali su u petak, 12. marta. Pored kuće sa okućnicom, Bojan je dobio na poklon i 30 ari pod šumom.
„Država se bori za očuvanje sela, a takvi ljudi koji nemaju gde da žive u selu, tražiće put da odu, i to je bio jedan od razloga što smo hteli da poklonimo kuću. Igrom slučaja smo upoznali tu porodicu koja zaista nema krov nad glavom i bez razmišljanja smo im poklonili kuću. Drago nam je da će u tom dvorištu da se igraju deca posle 100 godina“, priča Ljubinka.
Bojan je neizmerno zahvalan svojim dobročiniteljima i sada samo razmišlja o tome kako što pre da sredi kuću i usele se do zime.
„Nisam očekivao sve ovo što se desilo, presrećni smo. Imamo sina od godinu dana, zove se Nikola, a sada možemo da planiramo i proširenje porodice. Za mlade ljude mnogo je značajno da imaju rešeno stambeno pitanje. Srećan sam što imam podršku ljudi iz sela, oduvek sam voleo selo. Stanovao sam i u Beogradu i Smederevu, ali ovde mi je najlepše, poznajem ljude, tu sam odrastao, školu završio, tu vuče srce“, iskren je Bojan.
Ganut ovakvim gestom, rešio je da u znak zahvalnosti i poštovanja nastavi da slavi Aleksijinu slavu Mitrovdan.
„Sve se desilo spontano. Hvala Nataši i tetka Ljubinki što im od nekoliko hiljada evra više vredi to što će dete da trči po dvorištu, što će slava da živi i sveća da gori. Ta satisfakcija je mnogo veća, a vrednost za Bojanovu porodicu je nemerljiva. To je ovom čoveku promenilo život,“ kaže Perica Novaković.
Dodaje da se njegova misija nije ovde završila već planira da dalje pomaže da se kuća sredi.
„Apelujem na sve ljude dobre volje koji su u mogućnosti da pomognu, tražimo polovne prozore, vrata, stolove, elektromaterijal, vodovodni materijal. Naša misija će biti gotova kada se Bojan zajedno sa porodicom useli“, uporan je Pera.
Veliki broj meštana već pomaže, ko koliko i kako može. Pomozite i vi.
