Otvaranje rudnika zlata „Potaj Čuka – Tisnica“ metodom luženja cijanidom podigao je na noge ne samo stanovnike Homolja, već i brojne ekološke organizacije širom Srbije. To je bio povod za razgovor sa profesorkom dr Snežanom Šerbulom.
Šerbula je šefica Кatedre za zaštitu životne sredine na Tehničkom fakultetu u Boru, Univerziteta u Beogradu. Njena naučna i terenska stručna delatnost koncentrisana je u oblasti zaštite životne sredine, kao i hemijskog i tehnološkog inženjerstva.
Objavila je tri udžbenika, 19 poglavlja u istaknutim monografijama međunarodnog značaja, 130 recenziranih radova, od toga 25 u međunarodnim i 18 u domaćim časopisima, 48 radova na međunarodnim i 39 na nacionalnim simpozijumima, učestvovala je u 21 projektu ili studiji.
Recite nam konkretno kakva je to metoda luženja cijanidom kojoj ste kao stručnjak glasno rekli ne?
Rekla sam ne zato što su cijanidi jedni od najpoznatijih otrova. Kada se iskopa ruda zlata stavlja se na određenu podlogu, a iznad nje se cevima dovodi rastvor sa cijanidima i prska se ruda. Otrov se tom prilikom sliva u neki prihvatni kanal, međutim, pošto se to uglavnom radi na otvorenom, vrlo lako zbog vetra i kiše cijanidi mogu da dospeju u životnu sredinu. To može da zahvati veoma široko područje i zagadi vodu, vazduh i zemlju.
U slučaju da dođe do otvaranja tog rudnika, šta će to konkretno značiti za okolinu i meštane tog kraja?
Jedna strana firma planirala je da otvori rudnik zlata u Severnoj Makedoniji na planini Kožuf, na granici sa Grčkom, gde bi trošila oko 3.000 tona cijanida godišnje za luženje zlata. Međutim, Makedonci su imali referendum na kome su glasali protiv i tako su sprečili otvaranje rudnika. Ako znamo da je Hitler sa 10 tona cijanida tokom Drugog svetskog rata ubio sedam miliona zatvorenika, to nam dovoljno govori koliko je cijanid opasan i kakve nam sve posledice prete. Ako cijanidi dospeju u vodotokove razliće se po zemljištu i uništiće ceo ekosistem. To znači da će svi koji piju vodu sa cijanidom biti otrovani.
Hoćete reći da nema života pored jednog takvog procesa rudarenja i da bi bila ugrožena budućnost homoljskog kraja?
Bor je već mnogo zagađen i biće strašno ako se uništi i prirodna lepota Homolja, postaćemo rudarska kolonija. Ako dođe do otvaranja rudnika Homolje će izgledati kao da ste došli na neku drugu planetu na kojoj nema života i sigurno će biti ugrožena budućnost tog kraja Srbije.
Pominje se ekonomski efekat, da bi prema nekim procenama Srbija za sedam godina zaradila 43 miliona evra od rudne rente. Vidite li Vi u ovom slučaju isplativost osim za one koji bi eksploatisali zlato?
Mislim da je za stanovnike Homolja veoma mala isplativost, jer tamo nema mnogo radno sposobnog stanovništva. U narednih sedam godina, koliko je kanadska firma otkupila pravo na rudarenje, ceo region biće zatrovan i neće moći da se za nekoliko generacija očisti. Cijanidi dugoročno ostaju u prirodi, 200 a možda i više godina. Nikakav ekonommski momenat ne može da preteže u odnosu na život i zdravlje ljudi. Smatram da strane kompanije mogu da rade nešto drugo u Homolju, na primer da grade vetropark jer je ruža vetrova povoljna, a ne rudarenje koje nas vraća u srednji vek i robovlasništvo.
Da li postoji neki drugi način iskopavanja zlata koji ne bi bio tako štetan i ako postoji koji je to način? Zašto se to ne primeni u Homolju?
Postoji metoda luženja živom, ali ne mogu da vam kažem šta je manje otrovno – živa ili cijanidi. To su jeftine i efikasne metode, ali su opasne za životnu sredinu. Postoje savremenije elektrolitičke metode koje su jako skupe. Kompanija Dandi dolazi u Srbiju ne da ulaže mnogo para da bi dobila zlato, nego da dobije zlato po najnižoj ceni, jer onda je profit najveći. Zato se to ne primenjuje.
Živite i radite u Boru, jednom od najzagađenijih srpskih gradova. Nedavno ste u Laznici rekli da je istraživanje „ Batuta“ pokazalo da je životni vek stanovnika Bora i okolnih mesta kraći za deset godina. Šta su sve uzroci?
Svetska zdravstvena organizacija ustanovila je da je Srbija prva u Evropi po smrtnosti od aerozagađenja ,da je Bor najzagađeniji grad i da koncentracija sumpordioksida, arsena, olova i kadmijuma, koji se mere u suspendovanim česticama, utiče na zdravlje ljudi. Tu su i podaci koje bolnica i dom zdravlja šalju „Batutu“o broju obolelih i umrlih od tumora. Iz SZO su ustanovili da je životni vek u Boru kraći za 10 godina. To se odnosi na period od 2015. do 2018. godine, dok još nije došao ZiĐin u Bor, a sada je sigurno još i gore jer su oni krenuli ekspanziju rudarstva – povećali su otkopavanje rude za 300 odsto, planiraju povećanje topionice za 250 odsto, i povećavaju flotaciju za 230 procenata. To znači da će biti 250 puta veća koncentracija arsena na dnevnom nivou u vazduhu, a samim tim očekujemo da će dva i po puta biti kraći životni vek u Boru.
I reka Pek je u poslednjem periodu bila na neki način „ ugrožena“ zbog proizvodnje u rudniku bakra u Majdanpeku. Da li je, prema vašim saznanjima, sada rešen problem otpadnih voda, kako to iz Zi Đina tvrde?
Pokušavali smo to da rešimo još dok je bio nekadašnji RTB. Savetovala sam im da otpadne vode iz rudnika iz severnog revira prebace u južni revir, a iz južnog revira u Valja Fundatu, to je akumulacija za industrijsku vodu i za odflotaciju. Ako su to uradili Kinezi, onda je to u redu. Znam da su oni povremeno ispuštali rudničku vodu iz severnog i južnog revira u Mali Pek, naročito preko noći, a on se potom uliva u Pek. Pošto je trenutno ekspanzija rudarstva u Boru i u Majdanpeku, mislim da oni tu vodu pokušavaju da zatvore i da vrate u flotaciju i verovatno će na neki način malo da smanje zatrovanost Malog Peka.
Zaštita životne sredine je vaša uža specijalnost i jedan ste od najglasnijih boraca u toj oblasti. Da li ste zbog toga nekada ispaštali u poslovnom i privatnom planu?
Za sada ne, ali pokušavaju da vrše pritisak na mene i da me ucene, plašili su me da će me tužiti i moram da priznam da mi nije bilo lako. Nikada u svom životu se nisam vukla po sudovima. Raspitala sam se kod kolega iz Beograda koji su uključeni u neke druge akcije i rekli su mi da naučno mišljenje ne podleže zakonu i sudovima. Dakle, ni jedan naučnik koji iznosi naučne činjenice ne može da bude sudski gonjen i to me je umirilo. Za sada nisu pokrenuli ni jednu tužbu, videćemo šta će dalje biti.
Koliko su generalno stručnjaci danas spremni da javno iznesu svoje mišljenje i čvrsto stanu iza njega, ukoliko se ono ne uklapa u državne projekte?
Ja jesam, mada u Boru baš ne vidim da je još neko od stručnjaka spreman, svakako malo ih je. Neko se boji svog direktora, neko da neće ponovo biti zaposlen na fakultetu, neko da će ostati bez plate. Nažalost, mnoge porodice su uključene u tu ucenu Zi Đina.
Koliko je po vašem mišljenju razvijena ekološka svest građana Srbije i da li poslednjih godina ima pomaka?
Ima pomaka. Meštani u okolini Bora, koji su strašno ugroženi, u početku kada sam im pričala o arsenu nisu ništa znali, dok vidim sada da se i oni edukuju. Građani su mislili da će sa Kinezima doći i nekakav boljitak i nisu se protivili, a sada se bore jer su im ugrožene porodice, zemlja, voda i vazduh. Dogorelo je do nokata građanima u Boru, Beogradu, na Staroj planini, u Laznici. Dakle, meštani se bude ali uglavnom onda kada su i sami ugroženi, do tada teško.
Homolje nije jedini kraj u Srbiji gde se vode borbe za zaštitu reka, planina i zdrave sredine. Konkretno, mislite li da je poslednja odluka Vlade Srbije kraj za Rio Tinto u Srbiji ?
Ne znači da je kraj. Moje kolege su ustanovile da Rio Tinto i dalje non stop radi, da uvozi skupe mašine iz Austrije i Nemačke koje će biti korišćene za otvaranje rudnika u Zapadnoj Srbiji. Isto će biti i sa rudnikom u Homolju, ako ne dođe do promena, sve što je najavljeno u naredne četiri godine biće realizovano.
