Znameniti Gradištanci: Braća Đorđević, velikani svoga doba (FOTO)

Veliko Gradište

Zabava

Znameniti Gradištanci: Braća Đorđević, velikani svoga doba (FOTO)

Foto: EB i drugi

How Good Of A Friend Are You Really?

Među ličnostima koji su proneli glas o gradiću na Dunavu, svakako su i braća Đorđević,velikani svoga doba.

Veliko Gradište se ponosi svojim znamenitim sugrađanima i koliko god su uslovi dozvoljavali, trudi se da očuva sećanje na njih i njihova dela. Među ličnostima koji su proneli glas o gradiću na Dunavu, svakako su i braća Đorđević,velikani svoga doba.

Pavle i Đorđe su najpoznatija gradištanska braća. Od milošte i poštovanja u to vreme zvali su ih „Gosin Pavle i Gosin Đoka“. Ove titule, došle iz naroda, u najvećoj meri govore koliko su Đorđevići bili cenjeni u Velikom Gradištu, pred krag 19.veka, vremenu u kome su živeli i stvarali.

Braća Đorđević: Cenjeni u svom vremenu, pamte se i danas; Foto:Svetinjebraniceva.rs

Ne čudi što je gradištanski pisac - hroničar Žarko Živanović na portalu „Svetinje Braničeva“ za braću Đorđević napisao da su bili „vrlo lepi, neženje, druželjubivi, i kao takvi rado viđeni u svakom gradištanskom domu“.

Braća Đorđević su rođeni u Beogradu. Stariji Pavle je rođen 4. novembra 1894. godine, a Đorđe  23.jula 1897. godine.

Njihova majka Ružica je rođena Gradištanka, ćerka uglednog gradištanskog trgovca Đorđa Pavlovića. Otac Miloš bio ugledni profesor Kragujevačke gimnazije i sreski načelnik u Požarevcu, Smederevu, Čačku i drugim gradovima.

Nažalost, majka se rano razbolela i umrla. Pavla i Đorđa su odgojili tetka i otac. 

Prvi svetski rat su dočekali kao đaci. Pavle, koji je bio na početku studija prava, završava telegrafski kurs i prijavljuje se kao dobrovoljac. Đorđe, kao učenik šestog razreda, takođe se dobrovoljno prijavljuje u vojsku kao bolničar. 

Obojica su preživela povlačenje preko Albanije i Solunski front. 

Prilikom povratka sa Krfa Pavle preživljava pravu „filmsku“ dramu. Naime, italijanski brod na kome su se nalazili srpski vojnici je torpedovan. Pavle je sa grupom ratnih drugova preživeo torpedovanje i spasenje čekao nekoliko sati u hladnom moru dok se nije pojavio engleski brod.


Studirali su na Sorboni ; Foto: Wikipedia

Ratni dani su završeni  i Đorđevići se polako vraćaju svakodnevnom životu i školovanju.Obojica odlaze na studije na Sorbonu u Pariz.

 Pavle je pohađao pravo, dok Đorđe studira ekonomiju. 

Još za vreme studija, na kojima pokazuje izvrsne rezultate, Pavle postaje sekretar Nikole Pašića i konzularni predstavnik Vlade Kraljevine Srbije u Berlinu, Londonu i Parizu, o čemu svedoče brojni dokumenti koji se nalaze u arhivi Narodne biblioteke Veliko Gradište.
 
 Pavle je bio u sastavu državne delegacije na mirovnoj konferenciji u Lozani 1922/1923. za zaključivanje mira sa Turskom. Takođe, Pavle je bio sekretar konzularnog predstavništva u Berlinu 1935. godine kad Adolf Hitler dolazi na vlast i preovladava nacistička ideologija. 

Berlinske dane Pavle je provodio u druženju sa poznatim piscima Ivom Andrićem, Milošem Crnjanskim, Jovanom Dučićem i novinarem Predragom Milivojevićem. 

 Nemačku napušta nakon potpisivanja Trojnog pakta.
U diplomatskoj službi je proveo dvadeset godina.Njegove grudi krasila su brojna domaća i strana odlikovanja.Nosilac je Albanske spomenice, Ordena belog orla, Ordena Svetog Save, Ordena svetog groba, Ordena italijanske krune, Ordena za nemačke zasluge i druge.

 Gradištanci čuvaju Pavlova odlikovanja u Muzeju gradištanske biblioteke.


Arhiva i muzej biblioteke čuvaju tragove prošlih vremena, Foto: Velikogradište.rs

Đorđe se školovao na Višoj političkoj školi u Parizu, na smeru za ekonomiju i finansije.

Još na početku studenskih dana1918.godine Đorđe je izabran za predsednika Udruženja jugoslovenskih studenata u Parizu. U njegovoj nadležnosti bila je i Kooperativna menza u kojoj se hranila većina naših studenata.

U tom gardu susreo se sa poznatim srpskim naučnikom Mihajlom Pupinom.  


Pupin i Đorđe su imali važan susret ; Foto: Srpskoblago.rs

Đorđe je iz francuske štampe saznao da je u Pariz, te 1919. godine, na poziv Jugoslovenske vlade da je zastupa na pregovorima u Versaju oko zaključivanja Mirovnog ugovora, doputovao i Mihajlo Pupin. Tom prilikom Đorđe je predložio da slavnog naučnika pozovu na ručak u njihovu studentsku menzu. Susret studenata i Pupina u menzi bio je srdačan i protekao je u spontanom razgovoru. Tom prilikom naš naučnik se detaljno interesovao za uslove smeštaja i školovanja naših studenata u Parizu.

Dva-tri dana posle ovog susreta Đorđu je stiglo pismo u kome ga Pupin poziva da mu bude gost na doručku u hotelu „Galija“. Na osnovu kazivanja Đorđa Đorđevića može se pretpostaviti nastanak Pupinovog pisma.  

Pismo je Pupin napisao svojeručno, ćirilicom. Napisano je na papiru A-4 formata sa, na desnom uglu, otštampanim memorandumom M.I.Pupin (latiničnim pismom). Bez datuma je. Papir ima vodeni žig-orla raširenih krila i reči “ Coupon Bond“.

Đorđe se sa radošću odazvao ovom pozivu. Srdačnom dvočasovnom razgovoru, kao i razgovoru za vreme ručka u studentskoj menzi, prisustvovao je i Pupinov sekretar Hadži-Pavlović.

“ I ovom prilikom najviše smo razgovarali o situaciji u zemlji, o našim studentima u Parizu. Pored ostalog, Pupin se interesovao šta ja studiram. Kada sam mu odgovorio da studiram prava i Školu političkih nauka-ekonomsko finansijski smer, dodao je: „Bolje da ste izabrali poljoprivredu ili šumarstvo. Srbija iz koje dolazite je poljoprivredna zemlja i njoj su potrebni stručnjaci iz tih grana. Ako hoćete, rado bih Vas poveo sa sobom u Ameriku kao svog štićenika da tamo studirate“ – živo se sećao tog razgovora Đorđe i mnogo decenija kasnije. 


Đorđe se vratio struci i svom gradu; Foto: www.vg.os.sud.rs

Đorđe je odbio ponudu jer se nalazio pri kraju studija, a u Velikom Gradištu su ga željno očekivali otac i tetka, jer mu je majka umrla. Vraća se u Srbiju. Svoju karijeru nastavlja kao sudija u Požarevcu i Velikom Gradištu, gde je bio i predsednik tadašnjeg Trgovačkog suda.   

Razgovor sa Pupinom je potom spontano nastavljen i vraćen na pitanja vezana za studentsku menzu. Saznavši da se menza najčešće nalazi u dugovima, upitao je koliko je potrebno novca da se ta situacija prevaziđe. Odgovor je bio“ „Oko 1500 franaka“. Sutradan je na adresu Đorđa Đorđevića stigao koverat sa 1800 franaka, što je bilo dovoljno da se izmire dugovanja.

U bogatoj arhivskoj građi braće Đorđević u Narodnoj biblioteci u Velikom Gradištu nalazi se i jedno nepoznato pismo našeg slavnog naučnika M.I. Pupina. Nastalo je početkom ovog veka i punih osam decenija čuvano je u ličnoj arhivi, najpre Pavla, a potom njegovog brata, Đorđa Đorđevića, kome je ovo pismo i bilo upućeno.

Zna se da je Pupin, humanista i dobrotvor, ostavio tri testamenta. I ovo novootkriveno pismo govori o još jednom gestu svojstvenom Pupinu. Reč je o novčanoj pomoći koju je naučnik dao 1919. godine našim studentima za studentsku menzu u Parizu.

 
Đorđevići se vratili svom kraju i Dunavu

Nakon što su završili svoje plodne karijere, penzijske dane od 40- tih godina 20. veka Đorđevići  provode u svom Velikom Gradištu.
U svom kraju poznati su i kao ribolovci i  kolekcionari eksponata iz rimskog perioda. 

Bajkovito opisujući svoje Gradište, doprineli su da mnoge poznate ličnosti požele da posete ovaj šarmanti gradić kraj Dunava. Priča se da je zahvaljujući njima Veliko Gradište posetio i čuveni Arčibald Rajs.

 Koliko su voleli Veliko Gradište, dokazuje i činjenica da su gradu testamentom poklonili svu pokretnu i nepokretnu imovinu sa zaostavštinom od oko 1500 muzejskih eksponata, među kojima i dragocenu arheološko-numizmatičku zbirku, uz uslov da se u Velikom Gradištu sagradi narodni muzej.  


Gradištanski muzej 

Gradištanci, barem oni koji su poživeli u vreme njihovog boravka u Gradištu, se i danas rado sećaju braće Đorđević.  

„Oni su bili nešto posebno u gradu. Stalno su bili zajedno“, priča za E-Braničevo Duško Jovanović Zeja, osnivač zadužbine i fondacije Pigoza. 
„Sećam se kada sam bio dete, da smo voleli da u Dunavu sakupljamo rimski novac. Gosin Paja i Gosin Đoka su od nas dece otkupljivali taj rimski novac“,
priseća se Duško Jovanović. 


„Pigoza“ čuva uspomene na Đorđeviće

 Narodni muzej, gradska biblioteka i zadužbina „Pigoza“ čuvaju uspomene na čuvenu braću Đorđević.

 Staro izletište „Đokin bagremar“ i „Đokina vodenica na Peku“ čine da se braća Đorđević nikada ne istisnu iz sećanja Gradištanaca.


Đokina vodenica; Foto: Svetinjebraniceva.rs

„Gosin Paja i gosin Đoka“ ostaće zauvek deo gradištanskog kulturno-istorijskog  nasleđa. 

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Znameniti Gradištanci na vebu” koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017 .godini.

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Izvori:
1)    Živanović Žarko, Braća Pavle i Đorđe Đorđević 
2)     Portal Svetinje Braničeva: www.svetinjebraniceva.rs
3)    Narodna biblioteka Vuk Karadžić, Veliko Gradište www.velikogradiste.rs
4)    Živanović Žarko,Radovanović „Grčki“, Bora, Veliko Gradište, Veliko Gradište 1991.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top