Zaštita reproduktivnog zdravlja mladih - činimo li dovoljno kao društvo? (2. deo)

Braničevo

Zdravlje

Zaštita reproduktivnog zdravlja mladih - činimo li dovoljno kao društvo? (2. deo)

Foto: E.M. Jazas, Ilustracije

How Good Of A Friend Are You Really?

Porodica, mediji i lokalne samouprave označeni kao najvažniji saradnici stručnjaka na radu sa mladima u zaštiti njihovog reproduktivnog zdravlja. Bez njih, efekti su ograničeni.

Pre dvadeset godina širom Srbije su potekle brojne inicijative društvenog aktivizma, a edukacije mladih i prevencija su stavljeni u prvi plan, nastajala su brojna udruženja, osnivani različiti koordinacioni centri, savetovališta, kancelarije za mlade…

Poslednjih godina mnogo toga je utihnulo, ostali su samo oni najistrajniji akteri te, nekada sveobuhvatne društvene inicijative. Danas, ma koliko bile predane, nevladine organizacije, kao ni medicinska struka, ne mogu da rade bez podrške ostalih ključnih učesnika u tom procesu.

Otuda, odgovor na pitanje koliko kao društvo generalno činimo da mladima objasnimo kakve su opasnosti i rizici po njihovo reproduktivno zdravlje, pogotovo u savremenom dobu, neminovno vodi ka lokalnim samoupravama čija je spremnost da podrže takve projekte možda i najvažnija za delovanje ostalih aktera po ovom pitanju u budućnosti.

Grad Požarevac je, prema rečima Vesne Pejić, članice Gradskog veća za obrazovanje i  zdravstvo, pitanje zaštite reproduktivnog zdravlja, kao i promocije zdravih stilova života uopšte, prepoznao kao veoma važno. Između ostalog, po drugi put je finansijski podržan ciklus edukacija na ovu temu, koje je realizovala omladina Jazas. Na pitanje da li se dovoljno u našem društvu čini kako bismo mlade zaštitili od izazova modernog doba i njihove sopstvene neupućenosti u to šta sve čini reproduktivno zdravlje, Pejić kaže:     

Ne samo da nije dovoljno, već to mora da bude mnogo zastupljenija tema. Ali, država i škola treba da budu na drugom mestu, a pordica treba da bude prva i najznačajnija u tom lancu, da bude osnova, da se roditelji zauzmu za to da svojoj deci objasne šta to sve donosi pubertetski period, šta ih čeka i kako da se zaštiti, koje su posledice. Stiče se utisak, bar sam ja kao prosvetni radnik iz svog iskustva to primetila, da je sada, ta granica spuštena i deca već od četvrtog razreda ulaze u pubertet. Takođe, jasnije se vidi i da porodica nije odradila ono osnovno, na primer, neko treba da objasni devojčicama kakve ih sve promene očekuju. To ne sme da bude tabu! Porodica je ta koja mora da bude dovoljno spremna da prevaziđe sve zablude i tabue kako bi to dete izraslo u zdravu osobu, koja može da se snađe u zajednici u kojoj živi. Škola takođe može da bude dobar oslonac u zaštiti reproduktivnog obrazovanja, ali samo kao dodatna pomoć za one stvari gde roditelji jednostavno nisu imali dovoljno znanja da deci objasne sve. I grad mora da da svu podršku porodici, školama, mladima…   Takođe, rekla bih da nam treba poseban predmet, možda zdravstvena zaštita, i po mom mišljenju bilo bi najbolje da se sa tim krene od petog razreda, jer se granica polne zrelosti kod dece spušta, ali mislim da bi taj predmet naravno, trebalo da se bavi zdravljem uopšte, pa samim tim i reproduktivnim zdravljem – zaključuje Vesna Pejić, članica Gradskog veća grada Požarevca.


Vesna Pejić, član Gradskog veća

Dobar deo aktivnosti na ovom polju, realizovale su kancelarije za mlade, organizujući obuke, edukacije, tribune i predavanja na brojne, pa i temu zaštite reporduktivnog zdravlja. Međutim, iako pre desetak godina, masovno formirane, na preporuku Vlade Srbije, vremenom su ili ugašene, ili pripojene nekim drugim sektorima ili postoje samo na papiru. I požarevačka Kancelarija za mlade je doživela sličnu sudbinu, ali ima najava da će ipak biti obnovljena.

Akcionim planom za mlade koji je doneo Grad Požarevac, a koji se odnosi na period do 2020. između ostalog, planirano je upravo obnavljanje rada Kancelarije za mlade u ovom gradu. Još uvek se radi na tome pa ćemo detalje saopštiti javnosti kada sve bude izvesno, ali je činjenica da se o tome razmišlja  - kaže Ana Miljanić, član Gradskog veća Požarevca, zadužena za sport i omladinu.


Ana Miljanić

To je, bar za mlade u Požarevcu dobra vest, ali na žalost, većina drugih kancelarija za mlade u Braničevskom okrugu deli sudbinu ove organizacije iz Velikog Gradišta – formalno postoje, na internetu se mogu pronaći podaci, čak i brojevi telefona koordinatora, koji su, međutim, kako će se ispostaviti od pre više godina, pa niti su ti ljudi više angažovani, niti ih iko menja, niti same kancelarije imaju bilo kakve aktivnosti.

Imali smo, ali to je bilo pre par godina, više radionica posvećenih reproduktivnom zdravlju. Nije ih bilo odavno, ali mora se napomenuti i da tada, kada ih je bilo, sve je rađeno isključivo uz pomoć Jazas-a, dakle, onda kada su oni nešto kod nas realizovali. Samoinicijativno, naša Kancelarija za mlade, nikada nije bila u prilici da nešto samostalno organizuje – objašnjavaju iz Odeljenja za ekonomski razvoj opštine Veliko Gradište.  

Najveći problem su zapravo finansije – koordinatori kancelarija su osobe na platnom spisku lokalnih samouprava, pa je zbog toga napravljen model da se na ta mesta, zbog ušteda, postavljaju oni koji već rade nešto drugo. Sa druge strane, u Petrovcu na Mlavi, postoji možda i najaktvniji oblik kancelarije za mlade - formalno pod tim nazivom, ali zapravo mnogo više od toga, jer je reč o posebnoj ustanovi, Direkciji omladine i sporta. 

Prvih godina, kada smo počeli sa edukacijama, prioritet nam je bila upravo zaštita reproduktivnog zdravlja i najveći deo sredstava koji smo imali na raspolaganju ulagali smo u organizovanje tribina i radionica upravo na tu temu. I imalo je efekta, naročito kada smo se obraćali osnovcima. To je možda i najbolji period za ovakav tip rada, oni zaista pažljivo slušaju u usvajaju savete koje im dajete. Sa srednjoškolcima je druga priča, oni su u specifičnom uzrastu, znate već, imaju otpor prema bilo kakvim sugestijama od strane starijih. A uz to, za veliki deo njih, to o čemu smo mi njima preventivno pričali, više uopšte nije bilo nepoznanica, oni su to već probali pa je svaka prevencija tada već kasno stigla. Međutim, kako su godine prolazile, postajali su izraženi i neki drugi problemi, pre svega vršnjačko, a zatim i navijačko nasilje, pa smo se usmerili i ka tome. Kako su sredstva ograničena, reproduktivno zdravlje je u poslednje vreme malo zanemareno, jer prosto nema mogućnosti da se takav rad organizuje na sve teme. Ne može se svake godine raditi sve, naravno, ako hoćete da radite kvalitetno, potrebna su sredstva, ali i ljudi stručni da to realizuju. Uz to se bavimo i organizovanjem sportskih dešavanja, promocije zdravog života i fizičkih aktivnosti. Takođe, moram da napomenem da smo, kada je o zaštiti reproduktivnog zdravlja reč, za partnere neretko imali i Savetovalište Doma zdravlja u Petrovcu – kaže Ivan Sokolović, iz Direkcije omladine i sporta u Petrovcu na Mlavi.


Sa jedne od edukacija u petrovačkim školama

Savetovalište za mlade u petrovačkom Domu zdravlja, postoji od 2006. i to zahvaljući Međunarodnoj agenciji za razvoj USAID, koja je obezbedila i svu opremu potrebnu za rad. Jedini uslov je bio da Savetovalište radi tri godine, što je ispunjeno, pa ono radi i dan danas.

Stručni tim, u vreme osnivanja, činila su dva pedijatra, po jedan ginekolog i psiholog i četiri medicinske sestre. Danas je struktura nešto izmenjenija, tim koji je sada angažovan mora da bude obučen za ovu vrstu posla, pa su pohađali seminare i dobili sertifikat za rad. Polagali su i završne ispite tako da su ti ljudi sada eduktaori koji mogu druge da obučavaju. Tema zaštite reporduktivnog zdravlja je jako važna, i svakako da je među onima koje su obrađivane u proteklom periodu, uz planiranje porodice, trudnoće, polno prenosive bolesti, rizično ponašanje, partnerske odnose… Prošle godine, od februara do maja su održane dve radionice, odziv je bio sjajan. Grupe su činila školska deca, od 10 do 15 njih u svakoj. Generalni utisak je da bi više pažnje trebalo posvetiti edukacijama mladih na ovu temu jer oni nemaju baš mnogo razvijenu svest o tome koliko je reproduktivno zdravlje važno i šta ono sve obuhvata. Na prevenciji se uopšteno govoreći malo radi, pa je to slučaj i sa ovom temom i ovom ciljnom grupom – kaže  Nikoleta Ristić, socijalni radnik i PR Doma zdravlja u Petrovcu na Mlavi.


Savetovalište za mlade u petrovačkom Domu zdravlja

Na pitanje da li mladi dolaze u Savetovalište kada imaju neku dilemu, naša sagovornica kaže da se to ne dešava često i da mladi najverovatnije nisu u potpunosti upoznati sa tim šta sve Savetovalište može da im pruži. Zato, ispred individualnog, uvek postavlja kolektivni rad koji se kako napominje, odlično pokazao. Ali, i ovde je problem isti – radionice su dobrodošle, ali nema kapaciteta da ih bude više i češće.        

Nije jednostavno, to zahteva mnogo toga, prva teškoća je kadar. Svi članovi tima imaju svoja primarna radna mesta, ostaje malo vremena i mogućnosti da se posvete samo radu Savetovališta. Broj pedijatara je konkretno problem u petrovačkom Domu zdravlja, pa godišnje realizujemo četiri do pet radionica, ne više od toga. Radionice su sveobuhvatne i traju po pet sati, osmišljene da budu interaktvine. Nastojimo da budu male grupe jer se na taj način može svakome posvetiti pažnja. Škole jesu zainteresovane i može se reći da se samo u školama i vidi želja da se takve edukacije organizuju, ali za veće efekte treba nam saradnja sa više aktera. Pre svega mislim da bi lokalana samouprava i mediji bili najvažniji saradnici struke na ovom planu, to je nešto čemu treba težiti ubuduće, kako bi rad sa decom umesto sporadičnog i povremenog, mogao da postane kontinuiran. Bez toga, efekti su ograničeni – napominje Ristić i ujedno možda pruža i najbolji odgovor na pitanje koliko činimo kao društvo i ko bi mogao da bude malo aktivniji u tom lancu društveno odgovornih.  

Mladi ne shvataju ozbiljno zaštitu sopstvenog zdravlja

Grad Požarevac i Savet za rodnu ravnopravnost ove godine su organizovali tribinu “Vodim ljubav, vodim računa” kojoj je prethodila ulična akcija, sa ciljem da animira što veći broj mladih Požarevljana da na tribinu dođu.  

„Smatrali smo da je neophodno da im objasnimo najvažnije, mladi misle da sve znaju, a to je daleko od istine. Nisu se, ni toj tribini odazvali u dovoljnom broju, uglavnom su tu bile devojčice. Imale su priliku da postavljaju pitanja i tada sam shvatila koliko oni zapravo ne znaju. Jedna devojčica je na priču o polno prenosivim bolestima rekla da ako se njen mladić razboli, ona više neće biti sa njim. I ona misli da je tako rešila sve, objašnjava Jelena Nikolić, predsednica Saveta za raodnu ravnopravnost Skupštine grada Požarevca i poručuje da će u narednoj godini zdravlje mladih biti okupacija Saveta.


Učesnice akcije Vodim ljubav, vodim računa

Entuzijazam je moćan, ali ima vek trajanja

Ranije je volonterski rad bio mnogo izraženiji. Bilo da pričamo o lekarima, socijalnim radnicima, psiholozima, svi su želeli da učestvuju. Imali smo, pre dvadesetak godina projekat “Požarevac zdravo mesto”, dr Miću Jokića, kliničkog psihologa i svi smo krenuli da radimo zajedno, u oba okruga, neprekidno smo išli svuda. I dalje imamo stručan kadar, ali entuzijazam se valjda potrošio, svelo se na one dane kada nešto mora da se obeleži i to je to. Nema ni neke razvijene saradnje svih koji rade na tom polju – smatraju u Resurs centru omladine JAZAS.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Od tebe zavisi” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017. godini.
 

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top