Zaštita reproduktivnog zdravlja mladih - činimo li dovoljno kao društvo? (1. deo.)

Braničevo

Zdravlje

Zaštita reproduktivnog zdravlja mladih - činimo li dovoljno kao društvo? (1. deo.)

Foto: E.M. i Jazas

How Good Of A Friend Are You Really?

Tribine, edukacije, predavanja, kampanje, flajeri – sve to obeležilo je prethodnih decenija promociju zaštite reporduktivnog zdravlja među mladima. Da li je to dovoljno?

Neke od najvažnijih društvenih tema, uključujući promociju zaštite reproduktivnog zdravlja mladih, u Srbiji su pokrenula i na njima radila razna udruženja koja promovišu aktivizam i volonterizam, a to su pre svega nevladine organizacije. 

Pionirske korake u edukativnom radu sa mladima u Braničevskom okrugu, pre dve decenije, napravio je Omladinski resurs centar Jazas u Požarevcu. Godinama kasnije i nakon što je početni entuzijazam polako počeo da napušta jednu po jednu, od drugih, nekada veoma aktivnih organizacija, Jazas ostaje prepoznatljiv po svom kontinuiranom delovanju na polju podrške aktivizmu, prevenciji zloupotrebe droga, promociji zaštite zdravlja mladih, kako u sveobuhvatnom, tako i u smislu očuvanja reproduktivnog zdravlja. Otuda je njihovo iskustvo nezaobilazno kada se govori o tome šta mi, generalno posmatrano, kao društvo činimo da mlade upoznamo kako da u ovim novim i nešto drugačijim vremenima, zaštite reporoduktivno zdravlje, što je, kako se ispostavilo i dalje veliki izazov za sve aktere. 

Omladina Jazas Požarevac na prevenciji HIV-a, polno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće, radi punih 20 godina, od 1997. godine. Od tada do danas održane su ukupno dvadeset dve obuke za vršnjačke edukatore koji su kroz petodnevne (celodnevne) edukacije učili o prevenciji i kako to stečeno znanje da prenesu vršnjacima. Edukacije su održavane na celoj teritoriji dva upravna okruga, Braničevskom i Podunavskom, u mestima:Požarevac, Veliko Gradište, Petrovac na Mlavi, Smederevska Palanka, Velika Plana, Smederevo. Obuku za vršnjačke edukatore je pohađalo ukupno 396 mladih muškaraca i žena. Oni su održali preko 2500 interaktivnih radionica, koje je slušalo vise od 15 000 vršnjaka – podseća Zoran Jović. 


Edukacija za promotere zdravlja u okviru projekta “Pogled u sebe – za pravilan rast i razvoj”  

Jednu od takvih edukacija, Jazas je organizovao upravo krajem ove godine. Reč je o projektu “Pogled u sebe – za pravilan rast i razvoj” koji finansira Grad Požarevac u okviru Lokalnog akcionog plana za mlade, i to drugu godinu zaredom. Ohrabruje činjenica da se ovoga puta okupilo dvadesetak budućih promotera zdravlja različitih generacija, od sedmog razreda osnovne do treće godine srednje škole. Svi oni će, u narednom periodu svojim vršnjacima govoriti o zdravim stilovima života, pravilnoj ishrani i zaštiti reproduktivnog zdravlja.

Tačnije, teme su, između ostalog upoznavanje sa reproduktivnim organima, načinima na koji se oni menjaju kod dečaka i devojčica, u kom uzrsatu se to dešava, kome mogu da se obrate kada imaju neke dileme, kako da se zaštite od polno prenosivih bolesti i infekcija. Vršnjačka edukacija se pokazala možda i kao nejdelotvorniji pristup, bar je to moje mišljenje, a ovim se bavim već godinama. Jer, porodica ima uticaj na mladu osobu samo do određenog uzrasta, a kasnije, što je i sasvim razumljivo, mladi se najviše oslanjaju jedni na druge. U tome je značaj i prednost vršnjačke edukacije –  kaže Snežana Zarev iz Timočkog omladinskog centra, koja je nedavno bila trener na pomenutoj edukaciji za mlade Požarevljane. 


Snežana Zarev: “Vršnjačka edukacija je jedan od najboljnih načina prevencije, mladi se rado uključuju u takve akcije”

Zoran Jović napominje da za priču o zaštiti reproduktivnog zdravlja nikada ne može biti rano, ali na žalost, može biti kasno. Jazas je svoj rad bazirao na predavanjima u školama, ali bi, ukoliko bi oni bili u prilici da o nečemu odlučuju, na osnovu dosadašnjeg iskustva preporučili da se s vaspitanjem dece na ovu temu počne još u predškolskom uzrastu. To, za sada, deluje kao daleka budućnost. Koliko se trenutno čini i ko se osim njih, još aktivnije angažuje u promociji zaštite reproduktivnog zdravja među mladima,  koja bi karika u svakoj društvenoj zajednici mogla malo više da se ukljkuči u čitavu problematiku, Jović objašnjava:   

Moram da kažem da uvek imamo punu podršku Zavoda za javno zdravlje, oni su često porška našim akcijama. I sada smo bili u njihovom prostoru koje su nam usptupili za edukacije. Imamo i Savetovalište za mlade pri Domu zdravlja, sa njima nismo imali neku veću saradnju, koliko znam i oni se trude da budu prisutni u školama. Da li je dovoljno ovo što sada činimo? Videćemo. Moramo svi zajedno da sednemo i vidimo ima li prostora za još više, možemo li da sarađujemo malo sistematičnije. Jer, tačno je da ima problema, da mladi sve češće u ranom uzrastu stupaju u seksualne odnose, da imamo veliki broj abortusa koji nije registrovan jer se rade na privatnim klinikama pa je nemoguć uvid u to. Naravno, uvek može više, ali to zahteva i više angažovanja svih. Nismo među onima koji ne žele da rade ukoliko ne mogu da dopru do većeg broja mladih, nismo od onih koji misle da malo ne znači ništa. Naš pristup je da će sve što se učini imati kakav – takav efekat. Mi nemamo kapacitete da obuhvatimo sve škole, sve razrede. Mi radimo sa grupom od 30 đaka i eventualno možemo da pokrijemo jednu generaciju. Nemoguće je na taj način dopreti do svih, ali ako to ima rezultat makar za nekoliko mladih u svakoj grupi, onda na rad nije uzalud. I smatram da je svaka inicijativa ostalih i više nego dobrodošla – kaže Jović.


“Za priču o reproduktivnom zdravlju nikada nije rano”, smatra Zoran Jović, koordinator JAZAS-a Požarevac  

Mladi su, pokazuje iskustvo Jazas-a i te kako raspoloženi da čuju sve što predavači ili vršnjački edukatori imaju da im saopšte i nikada manjak njihovog interesovanja nikada nije bio problem, zaključuje Jović. 

Sa tom ocenom se slaže i dr Vera Joković Kostić, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu, koja je takođe dugi niz godina uključena u sve akcije i kampanje koje Zavod, prateći Svetski kalendar zdravlja, realizuje samostalno ili u saradnji sa Jazas-om.

Edukacija, edukacija i samo edukacija. Znači, obrazovno – vaspitni rad, i uz to je najvažnije da zdravstvene ustanove budu dostupne, bez toga je sve uzalud. Jer, kad mi sporvedemo edukaciju, ona nema svrhe ukoliko posle toga mladi nemaju kome da se obrate. Znači, ne može to što se dešava u našim ustanovama- “sada radimo, pa sad ne radimo, pa imamo zakazano ili nemamo...” Nije u celoj Srbiji kao u velikim gradovima, naprotiv, mnoštvo našeg stanovništva živi u ruralnim sredinama, neki nemaju ni fiksni telefon, a kamoli internet. Zato mora lokalna zdravstvena služba da bude uvek dostupna. Ne uvažavam stav da su nam deca sada drugačija, ovakva ili onakva...Deca su nam onakva kavi smo mi i kako smo ih mi vaspitali, koliko smo im pažnje posvetili. Treba im prići, što je više moguće i sa njima „rame uz rame“ raditi i pričati, kao sa sebi ravnima. Možda bi rešenje bilo u formiranju nekih mobilnih timova koji bi mogli samo tome da se posvete – kaže dr Joković Kostić iz Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu.


Dr Vera Joković Kostić, načelnik epidemiološke službe ZZJZ Požarevac često je podrška mladim aktivistima 

U vreme kada je promocija zdravlja mladih postavljena kao jedan od prioriteta, osnivanje savetovališta za mlade pri domovima zdravlja takođe je prepoznato kao ključno. Međutim, priča o savetovalištima neretko počinje komentarima da je šteta što dobra zamisao, u većini sredina nije uspela da zaživi jer je glavna prepreka nedostatak sredstava i mali broj zaposlenih. Otuda, naši lekari u savetovalištima često idu u učionice, ali nisu u prilici da škole posećuju onoliko koliko smatraju da za tim ima realne potrebe.  

Meni smeta to što nemamo evaluaciju, povratnu informaciju o tome šta su od svega što im je rečeno ti mladi shvatili, koja je naša pouka doprla do njih. Mi bi posle tih predavanja mogli da izvučemo neku statistiku, to bi bilo dragoceno za dalji rad, da znamo na šta posebno obratiti pažnju, ali nemamo sredstva za tako nešto. Najmanje jednom mesečno sam u nekoj školi, često to bude i više predavanja tokom meseca. Čitav tim čini naše Savetovalište, kao i za taj rad na terenu, tu su, osim mene i psiholog, pedijatar, ginekolog, socijalni radnik – kaže psihijatar dr Jasmina Medurić iz Savetovališta za mlade u Požarevcu.


Tim stručnjaka različitih specijalnosti na raspolaganju za sva pitanja u Savetovalištu za mlade u požarevačkom Domu zdravlja 

S druge strane, načelnica Savetovališta ukazuje na još jedno iskustvo. Dešava se da mladi mnogo radije dolaze samostalno ili u manjim grupama u njihovu službu, jer predavanja za veliki broj dece često nisu pogodna da oni pitaju sve što ih zaista interesuje. 

Individualni rad se pokazao kao dobra praksa i čini mi se da mladi najradnije na taj način govore o nekim svojim nedoumicama. Koliko sam primetila, žele da razgovaraju, imaju dosta pitanja i generalno mogu reći da je naše iskustvo u radu Savetovališta sa mladima veoma lepo, smatram da i te kako ima svrhe – kaže dr Željana Stanković, načelnica Savetovališta za mlade u Domu zdravlja Požarevac.   

Svakodnevno upućena u rad sa srednjškolcima, pretežno devojakama, jer predaje u Medicinskoj školi u Požarevcu, dr Olga Popović iz požarevačke Opšte bolnice, je među onima koji ipak prednost daju edukaciji u školama jer to stvara mogućnosti da se dopre do više mladih, ali kako kaže, interesovanje za takve aktivnosti je sporadično – nema kontinuiteta, što je slučaj i sa svakom drugom aktivnošću koja se ne smatra obaveznom.

Potrebno je intenzivnije organizovati predvanja ginekologa u školama, ranije ih je bilo, ima ih i sada, ali ni izbliza onoliko koliko je potrebno. Baš nedavno sam imala dva ili tri poziva da održim neko od takvih predavanja namenjenih zaštiti reproduktivnog zdravlja, ali to se sve okončalo na nivou zamisli, postojala je volja i ideja, ali na kraju nije realizovano.Mada, kada govorimo o tome ko ima presudnu ulogu u društvu, smatram da sve potiče iz porodice. Roditelji su ti koji moraju malo više pažnje da obrate na svoju decu, jer osnove svakog, pa i vaspitanja u ovoj oblasti, deca stiču u porodici. Treba ih vratiti na pravi sistem vrednosti i emocionalnih odnosa. Ljubav se ne iskazuje samo intimnim odnosima, kako to danas mladi uglavnom misle. Takođe, na duže staze, mislim da bi bilo dobro kada bi se razmotrilo uvođenje dodatnih lekcija o reporoduktivnom zdravlju ili još bolje nekog novog predmeta u vidu seksualnog vaspitanja ili zdravstvene zaštite – kaže ginekolog, dr Olga Popović.


Sa jednog od JAZAS-ovih predavanja o reproduktivnom zdravlju i HIV-u

Interesantno je da upravo ovako nešto, što bi podrazumevalo ozbiljne promene sistema na nivou čitavog društva i obrazovanja, očekuju i oni o kojima se radi. Naime, kako smo tokom anketa i razgovora sa srednjoškolcima imali prilike da čujemo, mladi smatraju da bi ova pitanja, tako važna za njihovo zdravlje u budućnosti, trebalo da se nađu u redovnom nastavnom planu.

Ako je to mnogo komplikovano sada i nema uslova, ne mora to da bude kroz uvođenje nekog konkretnog, posebnog predmeta, pomak bi bio i da se makar povremeno, čas kroz biologije nešto o tome kaže, mnogo bi značilo. Da neko stručan, adoslescentima na konkretnim primerima objasni šta sve može da se dogodi, koji su rizici. Jer, većina mladih o tome na može da razgovara sa svojim roditeljima, to ostaje neprijatna tema koja se izbegava – kazale su nam Aleksandra, Nevena i Katarina, srednjoškolke iz Požarevca. 


Vršnjački edukatori u jednoj od požarevačkih škola

Neočekivani obrt: Sada je teže zainteresovati roditelje nego decu

Posle 20 godina rada na terenu, Jazas iz Požarevca ima različita iskustva, a na pitanje gde je bilo najteže raditi, objašnjavaju da  su manje sredine uvek zatvorenije:

 Prošle godine smo imali iskustvo da nisu hteli da nas puste da radimo edukaciju u jednoj školi. To je bio stav Saveta roditelja, nije bio stav škole, tamo idemo godinama unazad, ali eto, ovoga puta je problem bio sa roditeljima. Poenta priče je bila da smo ranije imali problem da dođemo do mladih. Prosvetni radnici su oberučke prihvatali sve inicijative, menjale su se generacije prosvetara, ja sam mislio da to znači da će biti još bolje, jer su sada i prosvetari i neki roditelji zapravo one generacije koje su prve slušale naša predavanja. Ali ne, sasvim je obrnuto. To smo doživeli kao potpuni debakl. Ima roditelja koji ne žele ni da čuju ništa na tu temu, a kamoli da aktivnije doprinesu. Sada je apsurdna situacija, sada nam je problem da dođemo do roditelja, sa decom nemamo problema, oni nas rado slušaju – kaže Zonan Jović iz požarevačkog JAZAS-a. 

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Od tebe zavisi” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017. godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top