Žagubica manifestacijama čuva tradiciju i privlači turiste (FOTO)

Žagubica

Turizam

Žagubica manifestacijama čuva tradiciju i privlači turiste (FOTO)

Foto: A.M.

How Good Of A Friend Are You Really?

Žagubičani vole da se druže, a brojnim manifestacijama, koje ima skoro svako selo, uspešno privlače turiste iz raznih krajeva, i trude se da očuvaju tradiciju predaka.

Ove godine na teritoriji opštine Žagubica biće održano četrnaest manifestacija pod okriljem Turističke organizacije. Reklo bi se da ih je poneo trend, ali svaki od sabora u žagubičkim selima ima korene duboko u nasleđu koje se prenosilo s kolena na koleno. Ili su jednostavno u tom mestu gajili određena znanja dovoljno dugo, pa je došlo vreme da se pohvale pred drugima i da ih zainteresuju da se iznova vraćaju u ovaj kraj.

Spasovdanski susreti

„Spasovdanski susreti“ održavaju se svake godine prvog vikenda posle Spasovdana. Devetnaesti put u Krepoljinu i ove godine okupile su se folklorne grupe iz opštine Žagubica, iz Srbije ali i Hrvatske, Rumunije i Republike Srpske. Tom prilikom Kulturno-umetničko društvo „Mladost“ iz Krepoljina proslavilo je 60 godina postojanja. Susrete po tradiciji otvara defile učesnika koji se završava bratskim kolom.


Spasovdanski susreti -  Otvaranje

Prilikom otvaranja ovogodišnjih „Spasovdanskih susreta“ predsednica Skupšitne opštine Žagubica, Olivera Pauljeskić, istakla je da je folklor jedinstvena esencija našeg identiteta.

 „Narodni duh, običaji, nošnja i ritam ovog kraja Srbije utkani su u folklorni ansambl. Folklor nije samo stvaralaštvo prošlih epoha, već umetnost koja rekonstruiše kulturnu prošlost jednog naroda.“

Sabor frulaša i dudučara „Homoljska frula“

Već osam godina, svakog poslednjeg vikenda u maju, Homolje okuplja one koji još uvek znaju da sviraju u frulu i duduk, ali i one koji žele da nauče.

Festival „Homoljska frula“ važan je za revitalizaciju muzike koja je gotovo izumrla, a jedan je od glavnih obeležja Srbije. Održava se u Osanici.


Dok ima daha biće i frulaša

Učesnici su različitih dobi, od najmlađih do onih koji se bliže stotoj. Neke od frula najstarijih učesnika stare su gotovo koliko i oni. Ohrabrujuće je da ima znatno više mladih koji se interesuju za frulu. A prošle godine, u sviranju duduka prvi put su se nadmetale i dve devojke.

Na skupu se mogu čuti melodije iz različitih krajeva Srbije, koje posvećeno uho i te kako može razlikovati, a pre svega važno je sačuvati svaki pojedinačno. To je i jedan od ciljeva ove manifestacije. Čobanski instrument sačuvati u pastirskom kraju.

Laicima i duduk može ličiti na frulu, ali to nije u isti instrument, iako na turskom „duduk“ znači „čobanska frula“.

Marina Marić, koja je bila među najboljima na prošloodišnjem saboru, tvrdi da je znatno lakše svirati duduk, iako pojedini izvođači strepe od njega.

Kada sviraš duduk, ne moraš da kontrolišeš vazduh, samo iskoristiš svu energiju i pun kapacitet pluća. Dok za frulu moraš mnogo više da kontrolišeš disanje“, objašnjava Marina.

U Osanici škola frule doprinela je da se poveća broj dece koja sviraju ovaj instrument. Nakon toga, i osnovna škola je oživela, tvrde u opštinskoj upravi.

Ova muzička manifestacija je istovremeno i predtakmičenje za Sabor frulaša u Žabarima, a posebno kao uvod u Sabor frulaša u Prislonici.

Sabor „Vrela Homolja“

Sabor „Vrela Homolja“ najstarija je i najveća manifestacija u Žagubici. Održava se svake godine u junu, na vrelu Mlave.

Na ovom skupu meštani pred brojnu publiku izlože sva blaga, umešnost, potencijal i znanje koje čuvaju u Homolju, i koja često samo u Homolju mogu i nastati.

Ovo jeste tradicionalni događaj, ali ima i privedni, turistički, kulturni, sportski i gastronomski karakter.

Tokom trajanja „Vrela Homolja“ možete posetiti izložbu meda i drugih prirodnih proizvoda, nekoliko izložbi slika, skulptura i fotografija, probati hranu koju spremaju najbolje domaćice u Istočnoj Srbiji i uživati u ostalim tvorevinama veštih ruku i dobrih ideja ljudi iz ovog kraja. Sve to naravno uz igru i pesmu, petnaest godina.

Mnogim uspešnim preduzetnicima iz opštine Žagubica,ova manifestacija dala je „vetar u leđa“. Ovde su se osmelili da prvi put prikažu svoje proizvode.

Jedna od njih je i dizajnerka Milica Bainović iz Krepoljina, čije modele izrađuju žene vešte u ručnom radu. Nakon izlaganja na „Vrelu Homolja“ prethodnih godina, na ovogodišnjim Spasovdanskim susretima održala je i reviju. Tom prilikom i pozornicu je dekorisala sama, što je bila jedinstvena prilika da prikaže svoje talente koje nema priliku često da koristi.


Milica Bainović sa svojim modelima

Kada organizujemo reviju ili izlažemo u našem kraju, to komercijalno ne doprinosi mnogo, ali je za mene od velikog značaja, imam i veću tremu nego za reviju u Milanu, jer me tu svi znaju.“, istakla je mlada dizajnerka.

Sada njeni modeli stižu do svih delova sveta.

Milisavu Grozdić „Vrela Homolja“ osnažila su da pokrene udruženje žena i da registruje svoje poljoprivredno domaćinstvo. Sada proizvodi najraznovrsniju hranu koju savremene domaćice retko spremaju, a svoje proizvode izlaže na sajmovima hrane po celoj zemlji.

Znači mi mnogo. Prvo druženje, prodaju se proizvodi i rukotvorine, razmenjujemo recepte, učimo, komuniciramo, upoznajemo nove ljude. Promovišemo naše vrednosti kupcima sa strane, vidimo gde smo pogrešili i šta možemo da unapredimo,“ objasnila je ova profesionalna i vrsna domaćica.

Milisavi i njenim koleginicama iz udruženja posebno je drago što njihove proizvode najčešće poslužuju važnim gostima opštine Žagubica.


Ruke žena iz Homolja najvredniji su kapital

Pred šesnaesti Sabor „Vrela Homolja“, uveliko pripremaju sirup od zove i slatko od trešanja, dudinja i šumskih jagoda.

„Homoljska saksofonijada“

Kada pomislimo na saksofon, čak i u Srbiji, uvek je prva asocijacija džez muzika. Međutim, u naselju Suvi Do, svakog jula ori se zvuk saksofona kroz melodiju dominantne vlaške muzike.


Ideja da se saksofon koristi u narodnoj muzici potekla je iz Homolja

„Homoljska saksofonijada“ posvećena je čuvenom saksofonisti Jovanu Stanojeviću, koji je uveo saksofon u narodnu muziku. Svoj prvi saksofon kupio je, kažu, tako što je prodao dva vola, i niko nije verovao da će moći da preživi od toga, a kamoli da postane izvrstan saksofonista i promeni pravila.

Saksofonijada uvek počinje Jovanovim kolom, koje je on i komponovao. Uz to,  komponovao je i snimio veliki broj vlaških i srpskih kola i sva se čuvaju kao trajni snimci u Radio Beogradu. Stručnjaci kažu da je kvalitet njegovih kompozicija što su zasnovane na izvornim i autentičnim narodnim motivima.

„Homoljska saksofonijada“ je oda ovom velikanu koji je uspeo da živahnost Homolja ukroti saksofonom, i zato se svake godine vešti svirači nadmeću u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, slaveći ime svog kolege iz Suvog Dola.

„Dani dijaspore“

U naselju Krupaja, svakog avgusta, održava se kulturna manifestacija - susreti radnika u dijaspori. Folklorni i muzički sadržaji  propraćeni narodnim veseljem do duboko u noć, glavni su sadržaj ovog događaja.

Čak trećina stanovnika opštine Žagubica je rasuta po dijaspori. Zato oni imaju i poseban dan za okupljanje.

Srbijanka Milenković je iz Milatovca, ali sa porodicom živi u Trstu. Ona voli da odlazi na sabore u Žagubici, mada teško stiže to da uklopi sa ostalim obavezama.

Znači mi da vidim ljude koje poznajem, da slušam našu muziku. Kada sam tamo, zaboravim na ubrzan život i stres. Malo se opustimo i prošetamo sa ljudima koje znamo od rođenja,“kaže ona.

Srbijanka Milenković i njena porodica vole da posećuju manifestacije u svom rodnom kraju

Dragiša Bogdanović iz Turističke organizacije Žagubica kaže da mnogi od njih dovedu i svoje komšije Italijane, Nemce, Francuze koji ostanu opčinjeni homoljskim gostoprimstvom i prirodnim bogatstvima.

 „Uvek su odavde odlazili sa snažnim utiskom, jer smo divlja sredina, a i naš narod neguje to prostodušno i čisto gostoprimstvo. Nemci pogotovo ne mogu da veruju kada dobiju besplatan ručak“, priča Bogdanović.

„Dani proje i sira“

Trećeg vikenda u avgustu u naselju Medveđica, održava se ova tradicionalna gastronomska i sportska manifestacija. Jedinstvena je po tome što se takmičari nadmeću u spremanju proje na tradicionalan način. Ocenjuju se samo sirevi koji su završili fazu vrenja i koji su spremljeni bez dodataka.


U Homolju brašno za proju melje na vodenici, a mleko za sir je od krava koje pasu lekovite biljke

Dok domaćice kuvaju, mese i peku, muški deo gostiju se nadmeće u više disciplina narodnih seoskih igara, kao što je nadvlačenje konopca, bacanje kamena s ramena, najbrža muška pivopija...

Medveđica je najmanje selo u opštini, pa čak i ono ima manifestaciju koja traje više od deset godina. Prema poslednjem popisu, u ovom zelenom mestašcu ispesecanom potocima živi samo 33 stanovnika. Izgleda da su svi dobri domaćini, kada mogu da ugoste nekoliko stotina ljudi.

U ovdašnjoj Turističkoj organizaciji tvrde da manifestacije znatno povećavaju broj turista. Samo Sabor „Vrela Homolja“ okupi između 10 i 20 hiljada gostiju.

 „Naši turisti prvi put najčešće dođu na neku od manifestacija. Najviše se oduševe hranom, na to najviše i troše novac. Nemci kupuju rakiju, Austrijanci sir i jagnjeće pečenje, odevne predmete. Ljudi iz Bavarske oblasti često kupuju narodnu nošnju. I redovno se vraćaju,“ ističe Dragiša Bogdanović.

„Noć u Gornjaku“

Prvog vikenda u septembru, u porti manastira Gornjak održava se kulturna i književna manifestacija posvećena knezu Lazaru i Đuri Jakšiću.Osim recitatorskog i dramskog sadržaja, događaj je obogaćen folklornim nastupom i celodnevnom likovnom kolonijom.

Umetnici su česti gosti u Homolju, tako da ovo nije jedina kolonija. Najveća je „Homolje ART“ koju organizuje Uduženje likovnih umetnika „Homolje“ sa Zavičajnim muzejem. Na taj način već trinaest godina opština stvara legat. Do sada je inspiraciju u Homolju našlo više od 150 učesnika iz zemlje i inostranstva.

Vladan Todorović iz Zavičajnog muzeja ih smatra ambasadorima kulture.

 „Oni stvaraju pod utiskom Homolja. Sve to izlažemo i na taj način pričamo o vremenu u kojem živimo,“ priča on i dodaje da je slikarima koji dođu najveća inspiracija priroda, ljudi i ambijent Homolja sa mistikom i magijom.

„Dani gljiva i bilja“

Da u Žagubici znaju da privuku turiste jedinstvenim manifestacijama dokazuju „Dani gljiva i bilja“.

Ovaj gastronomski skup održava se trećeg vikenda u oktobru u naselju Krepoljin i traje dva dana. Posetioci nisu samo nemi posmatrači i oni koji se dive bogatstvu Homolja. Ovde  ljubitelji prirode i njenih darova moraju da zađu u šumu kako bi ubrali plodove od kojih se sutradan sprema ručak za sve. Jestive plodove selekcionišu stručnjaci. Sve prati folklorno-zabavni program i brojne stručne edukacije o bilju i plodovima prirode.

Starci” (Koledari”)

Homoljski Vlasi najčešće su pravoslavci, posvećeni crkvi. U isto vreme, podjednako čvrsto, drže se i svih obreda i običaja koji vuku korene iz predhrišćanskog, paganskog peroda.

O tome svedoče i “Koledari”, koji se održavaju na Božić ili na pravoslavnu novu godinu u naselju Vukovac. 

Tu se meštani okupljaju maskirani (najčešće muškarci), pevaju se pesme o ispraćaju zime i najavljuje se nova sunčeva godina. Mole se suncu da domaćinima, mladima i svim ostalima, godina bude rodna, puna zdravlja i veselja. Maskirani mladići prete tojagama onima koji neće da se vesele, pevaju, piju kuvano vino i rakiju, simbolizujući proterivanje zime, zlovolje i “nečasnih” iz naselja.


Ko nije veseo, može da dobije tojagom po glavi

Priveg”

Istočna Srbija i Homolje verovatno su najtajanstveniji krajevi Srbije. Život i smrt su ovde tesno povezani, a između živih i mrtvih, koji borave svako u svojim paralelnim svetovima, postoji poseban način komunikacije.


Onima koji su umrli bez sveće, pali se zajednička vatra

Neki od takvih običaja vremenom su prerasli u celodnevne događaje. “Priveg” se održava na mesne poklade u naselju Laznica, gde je zadržao jedinstven oblik. 

Autentičnost ovog običaja leži u paljenju i namenjivanu zajedničke vatre na seoskoj raskrsnici, namenjivanju vode, rajske sveće, hrane i pića, pesme i igre za sve koji su umrli u prethonoj godini bez sveće, kao i za sve druge koji su umrli, a meštani su ovog sela.


Vlasi veruju da je umrlom potrebno isto koliko i živom, čak i muzika i kolo

Dragiša Bogdanović iz žagubičke Turističke organizacije smatra da bogatstvo po sadržaju i po jedinstvenosti svrstava ovaj običaj u najarhaičniji i najkompleksniji iz kulta mrtvih na tlu Evrope.

Tradicionalno verovanje da umrlima treba prineti sve što je lepo i dragoceno na ovom svetu, izazvalo je dopunjavanje ove manifestacije sadržajima poput izlaganja narodnih rukotvorina i nošnji, izvođenja radnji i veština koje su umrli voleli, kao što su razni zanati, folklorne igre i opšta seoska igranka u kojoj prevashodno učestvuju mladi,”priča ovaj turistički radnik.

„Uskršnja tucijada“

U Žagubici i od najmanje prilike umeju da naprave slavlje i opšte narodno veselje. Na Uskrs jaja se tucaju svuda, ali ovde se organizuje nadmetanje za najjače uskšnje jaje po sportskim pravilima. Bira se i najlepše uskršnje jaje i najlepša uskršnja korpa. Pošto je događaj delom verskog karaktera, održava se u porti crkve Svete Trojice. Posetioci najviše vole Uskršnju tucijadu, jer okuplja veliki broj mladih, najviše dece. Kao i sve drugo u ovom kraju, pobeda se slavi uz igru i pesmu.


Tucijada je omiljena manifestacija dece i mladih

„Markovdanske igre“

Zavetine su posebna vrsta praznika koje obeležava celo selo. Tog dana ide  litija, moli se bog da padne kiša kada je to potrebno i da useve sačuva od nepogoda. Obilaze se zapisi, osveštano drveće, najčešće hrast, koje se smatra svetim mestom.

Jednu takvu, meštani Bliznaka pretvorili su u nadmetanje u starim, seoskim, zaboravljnim igrama. Svuda, osim u Homolju, izgleda. Možda se još samo ovde možete oprobati u nadvlačenju štapa, kotrljanju bureta, da budete proglašeni za najbolju prelju ili najspretnijeg vodonošu.


Ukoliko niste odrasli sa babom i dedom na selu, ovde možete nadoknaditi sve detinjarije iz prirode

„Markovdanske igre“ svake godine se održavaju na Markov dan, 8. maja. Drugi naziv za Bliznak je Markov dan.


 Ako želite da naučite da predete, dođite u Bliznak

I još zdravlja, veselja i običaja...

Iako imaju mnogo manifestacija uvrštenih u turističku ponudu opštine, to nije sve. Ima i onih koje nisu na zvaničnom spisku, ali su i te kako posećene i zanimljive, poput „Sabora zetova“ u kući iz Laznice.

U Milanovcu možete posetiti „Pantelejske susrete“. A gde bolje proslavitii 16. oktobar, Svetski Dan zdrave hrane, nego u Homolju. Tu sve što naučite o zdravoj hrani, možete odmah i probati. Opet u Laznici. Što ovo selo dovodi čak do tri manifestacije.

Najveći broj manifestacija u Homolju su znatno mlade. Predsednik opštine Safet Pavlović kaže da je cilj ovih sabora da okupe meštane.


Za koju god manifestaciju da se odlučite, domaća jela su nezaobilazna

 „Želeli smo da istaknemo ono po čemu su sela poznata i u čemu su žitelji tog sela dobri. Iz Suvog dola je prvi saksofonista u narodnoj muzici. Osanica ima školu frule, a Laznica ima najviše zetova u kući. U Medveđici se najviše bave poljoprivredom, pa se zato tamo održavaju „Dani proje i sira,“objašnjava prvi čovek Žagubice.


Pavlović je ponosan na svaku manifestaciju iz ovog kraja

Rezultat ovakve politike je da gotovo svako selo u opštini ima bar jednu manifestaciju. A kada se meštanima učini da ni to nije dovoljno, oni sami organizuju opštenarodno veselje. To se i desilo ove godine na Spasovdan, seosku zavetinu u Jošanici.

Za kraj, čitaocima poklanjamo kalendar manifestacija u žagubičkom kraju, pa sami odlučite koju ćete posetiti:

1.    14. januar, „Starci“ (Koledari), Vukovac, običajna manifestacija

2.    10. februar, „Priveg“, Laznica, običajna manifestacija iz kulta mrtvih

3.    10. april, „Uskršnja tucijada“, Žagubica, Običajna manifestacija

4.    08. maj „Markovdanske igre“, Bliznak,  sportska manifestacija

5.    19, 20. maj, „Spasovdanski susreti“, Krepoljin, kulturna manifestacija

6.    26. maj „Sabor frulaša“, Osanica, kulturna manifestacija

7.    29, 30. jun, „Sabor vrela Homolja“, Žagubica, kulturna, gastronomska,            privredna i sportska manifestacija

8.    18. jul, Homoljska saksofonijada“, Suvi Do, kulturna manifestacija

9.    09. avgust „Pantalejski susreti“, Milanovac, kulturna manifestacija

10.  15. avgust „Dani dijaspore“, Krupaja, kulturna manifestacija

11.  11. avgust, „Dani proje i sira“, Medveđica, gastronomska i sportska manifestacija

12.  08. septembar, „Noć u Gornjaku“, porta manastira Gornjak, kulturno književna  manifestacija

13.  16. oktobar, „Dan zdrave hrane“, Laznica, gastronomska manifestacija

14.  20, 21. oktobar, „Dani gljiva i bilja“, Krepoljin, gastronomska manifestacija

* Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Žagubica – biser Homolja”po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018.godini.
-  Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top