Voćari i tokom zime imaju pune ruke posla

Braničevo

Poljoprivreda

Voćari i tokom zime imaju pune ruke posla

Foto: E.B., arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Pravo je vreme za setvu sertifikovanog semena u semeništu, ili pak u rastilu za proizvodnju podloga.

Kalemari se pripremaju za „kalemljenje iz ruke“, odnosno sobno kalemljenje sa već pripremljenim kalem grančicama koje su čuvane u frižideru. Polako treba da krenu sa pripremom režućeg alata, a na većim površinama može se početi sa rezidbom na zrelo, pogotovo u starijim zasadima šljiva, gde se vrši transformacija uzgojnog oblika i sanacija bolesnih delova ukoliko za tim ima potrebe, uz obavezno premazivanje preseka kalemarskim voskom uz dodatak zaštitnih sredstava.

Ne treba zaboraviti ni trapove sa sadnim materijalom, građeni ili na otvorenom polju, pri kontoli treba obratiti pažnju na eventualne propuste tokom trapljenja ili mogućnost pojave bolesti i štetočina.

Vreme je  i za zimsku zaštitu voćaka, pogotovo starijih zasada šljiva, plavim ili žutim mineralnim uljima, zbog suzbijanja prezimljavajućih oblika bolesti i štetočina. Može se uraditi i prekalemljivanje starih zasada, kao i premeštanje starijih voćnih stabala, kojima treba najpre modifikovati krunu i svesti je na najmanju moguću meru. Sve navedeno radi se ukoliko nam temperatura i vlaga to dozvoljavaju.

„Ovo vreme je pogodno i za pripremanje sadnih mesta za nove sadnice, ukoliko to nije jesenas urađeno. Dosadašnja iskustva pokazuju da se najbolji rezultati dobijaju jesenjom sadnjom. Ukoliko je sadnja planirana sada, treba je obaviti najkasnije do kraja marta, zato i treba da izvršimo blagovremenu pripremu sadnih mesta. Za podizanje višegodišnjih zasada preporučuje se sadnja sadnica prve klase, uz odgovarajuće sertifikate koji garantuju zdravstveno stanje, poreklo i kvalitet sadnog materijala. Takve sadnice karakteriše dobro razvijen korenov sistem, dobro sraslo i vidljivo spojno mesto, odustvo bilo kakvog oboljenja. Jedino takve sadnice mogu obezbediti redovnu rodnost i profitabilnost podignutih voćaka. Prilikom sadnje sadnice saditi na istu dubinu na kojoj je bila u rastilu. Na to nam ukazuje spojno mesto. Sadnice okalemljene na vegetativnim podlogama obično mogu da se sade i tri do četiri centimetara dublje zbog boljeg ukorenjavanja, odnosno ožiljavanja. Po završetku sadnje, oko svake biljke treba napraviti levkasto udubljenje u koje se dodaje voda osam do deset litara po sadnom mestu, što obezbeđuje sigurniji prijem i napredovanje biljke u narednom periodu“, rekla je Vesna Jović, profesor voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi „Sonja Marinković“ u Požarevcu.

 

Vesna Jović profesor voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika Sonja Marinković u Požarevcu 

Pored navedenog, najviše pažnje trebalo bi obratiti na zaštitu zasada od bolesti i štetočina. U zasadima gde je rezidba obavljena jesenas zimska zaštita je već obavljena.

„Ranijih godina se zimska zaštita obavljala preparatima na bazi denoka, poznati kreozan, koji je pružao potpunu zaštitu od bolesti štetočina, te su voćari mogli da naprave pauzu tokom zimskih meseci. Preparat je delovao na gljive, bakterije i insekte. Zabranjen je pre više od 15 godina. Zimsko prskanje sada se izvodi preparatima koji se nanose pred samo kretanje vegetacije. Radi se o preparatima na bazi bakra i mineralnih ulja, koji ne pružaju dovoljno efikasnu zaštitu, posebno što se zna da mnogi oblici bolesti i štetočina opstaju tokom zimskog perioda, a kasnije tokom vegetacije veoma je teško suzbiti ih“, rekla Jović.

Blage zime, kao i zapušteni stari voćnjaci, koji se neredovno tretiraju ili se izbegava primena agrotehničkih mera koje se propisuju u voćarkoj proizvodnji, naročito u malim amaterskim voćnjacima na okućnicama, po njenim rečima, znatno utiču na zdravstveno stanje voćaka, pogotovo ukoliko se nalaze u blizini većih voćarskih plantaža.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top