Vlaške manifestacije žive zahvaljujući entuzijazmu i ženama (FOTO)

Braničevo

Kultura

Vlaške manifestacije žive zahvaljujući entuzijazmu i ženama (FOTO)

Foto: EM, Fejsbuk

How Good Of A Friend Are You Really?

U Braničevskom okrugu trenutno ima devet udruženja žena vlaške nacionalnosti i taj broj je u ekspanziji ,što me raduje jer su žene nosioci vlaške tradicije.

 Snežana Gržobić-Pavlović,  glavna je koordinatorka za manifestacije u Nacionalnom savetu Vlaha Srbije.Magistrirala je ekonomiju u Nišu, ali ju je život, kao i činjenica da je po ocu Vlahinja iz Neresnice kod Kučeva,odveo u druge „vode“.Bavi se svojim narodom i njegovim identitetom. Naročito je usmerena na žene vlaške nacionalnosti i njihovu misiju u prezentovanju nematerijalnog baga Vlaha. Kao školovani  organizator programa u oblasti kulture i javnog informisanja, neumorno prati, podržava, osmišljava, planira i pomaže u organizaciji brojnih manifestacija čiji je zadatak očuvanje vlaške kulturne baštine.

Snežana koordinira vlaške manifestacije

Kao osvedočena aktivistkinja u ovoj oblasti, Snežana je danas na čelu srpske filijale Internacionalne asocijacije folklornih ansambala (AIDF)  i predsednica Udruženja „Koreni“ koje realizuje projekte iz oblasti  zaštite životne sredine, etnološkog  istraživanja kulturne tradicije i očuvanja i unapređenja kulturno umetničkog stvaralaštva. Saradnica je OSCE Misije u Srbiji na projektima iz oblasti ljudskih i manjinskih prava i rodne ravnopravnosti, kao  i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

 Sertifikat od Međunarodne asocijacije folklornih ansambala

 Poseduje zavidnu etnografsku zbirku sa stalnom postavkom od 1970.godine. Potomak je srpskog ratnika iz Prvog svetskog rata. Majka je troje dece. Ponosna je na svoje korene i kulturnu istoriju naroda Istočne Srbije.

 U razgovoru za E-Braničevo govori o ulozi Vlahinja u Braničevu u čuvanju tradicije od zaborava, o njihovom udruživanju, ali i probelmima sa kojima se susreću ove žene. Otvoreno govori o predrasudama prema Vlahinjama ili Vlajnama, kako ih ovde zovu,otkriva planove Nacionalnog saveta Vlaha kada su manifestacije u pitanju i mnoga druga pitanja u vezi sa ovom nacionalnom manjinom.

Glavni ste koordinator za manifestacije pri Nacionalnom savetu Vlaha Srbije. Da li u Srbiji ima dovoljno manifestacija koje promovišu vlašku kulturu?   

 U Republici Srbiji, prema popisu iz 2011.g. živi 35 330 Vlaha. Najveći broj u opštini Bor a procentualno su najzastupljeniji u opštinama Boljevac i Kučevo. Oduvek žive u slozi sa pripadnicima drugih naroda u duhu poštovanja i tolerancije. Vlaške igre su deo repertoara skoro svih folklornih ansambala u Srbiji i srpskih folklorista u inostranstvu. Ali, vlaške igre su samo deo vlaškog kulturnog nasleđa. Nedovoljna je afirmacija muzičkog, književnog, pozorišnog, filmskog i likovnog stvaralaštva koja je planirana Nacionalnim akcionim planom. Republika Srbija je 2010.godine potpisala Konvenciju o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa koje se ne definiše na osnovu etničkog principa. Nacionalne države bi trebalo da štite kako nematerijalno nasleđe većinskog stanovništva, tako i nasleđe manjinskih grupa.

Manifestacije uglavnom organizuju kulturno- umetnička društva u saradnji sa svojim mesnim zajednicama i težnja je da svako od njih ima svoju manifestaciju. Najčešće su to festivali vlaških pesama i igara koji imaju lokalni i regionalni karakter. Veći broj manifestacija se organizuje u vreme verskih praznika pa tako dobijaju nazive.


U Nacionalnom savetu Vlaha žene imaju važne uloge, a među njima je i Snežana

Ima li u planu još novih manifestacija u duhu vlaške kulture?

Poslednjih godina se sprovode nove ideje poput pripremanja tradicionalnih jela, izložbi pokućstva, narodnih nošnji i drevnog alata, demonsracija starih zanata i običaja kao i takmičenja u čobanskim igrama. Neretko pozivaju gostujuće ansamble iz drugih krajeva Srbije i inostranstva pa se trude da iznađu načine da gostovanje uzvrate. Redovno me pozivaju na svoje manifestacije i traže smernice i savete za buduće aktivnosti. Kulturno – umetnička društva poseduju dragocenu energiju istrajnih ljudi različitog uzrasta i vape za stručnom i finansijskom pomoći neophodnoj za realizacju kulturnih sadržaja, ali i renoviranju ruiniranih domova kulture kojima upravljaju mesne zajednice. Znatno je u porastu i osnivanje udruženja žena koja daju svoj puni doprinos u organizaciji manifestacija i realizaciji kulturnih sadržaja ( izložbe, folklor, pesma, hrana, običaji...) Učestvuju i na raznim takmičenjima u zemlji i inosranstvu gde nastupaju samostalno i doprinose prezentovanju i razmeni elemenata nacionalne kulture.

Vlaška tradicija i u dijaspori

Rođeni ste i živite u Braničevskom okrugu. Ima li u tom kraju dovoljno manifestacija, shodno broju Vlaha, koje doprinose očuvanju tradicije tog naroda?

U Braničevskom okrugu su Vlasi ozbiljno asimilovani. Primili su hrišćanstvo kao i Srbi i nisu razvijali svoje pismo. Postoji veliki broj mešovitih brakova, međusobno su razmenili kulturnu tradiciju tako da su obredi postali mešavina hrišćanskih i paganskih. Tako je i u folklornom miljeu, podjednako se neguju i vlaške i srpske igre kao i pesme. Nije retkost da se na manifestaciji pojavi vokalni solista srpskog porekla, a da peva vlašku pesmu.

Koje biste manifestacije u Braničevskom okrugu izdvojili kao najznačajnije u pogledu doprinosa razvoja identiteta i kulture Vlaha?


Žmare kuvaju uglavnom muškarci, ali Žumarijada ne može bez žena

Ako primenimo najrigoroznije kriterijume koji podrazumevaju da  manifestacija ima za cilj predstavljanje isključivo vlaškog kulturnog nasleđa, onda je to svakako Omoljanca”, ispred pećine Ceremošnja u opštini Kučevo.  U opštini Perovac na Mlavi izdvojila bih “Žumarijadu” koja se održava u Kladurovu.U Laznici, opština Žagubica, se održava “Priveg”, u vreme mesnih i belih poklada. U Porodinu kod Žabara se organizuje festival folkora “Igraj,pevaj Srbijo”.Tu su i ”Izvorni dani Neresnice”, “Homoljska frula” u Osanici, zatim, Starčevačko poselo, Sabor bačijjara – Bačijada u Stamnici, “Truba Miroslava Matušića”, “Homoljski motivi” u Kučevu kao i “Ranovački letnji susreti-susreti sa dijasporom” i druge manifestacije.

 Da li su manifestacije u ovom vremenu najbolji način za očuvanje tradicije ? Na koje načine Nacionalni savet Vlaha ( NSV) to još čini?

Manifestacije su preživele mnoga vremena zahvaljujući pre svega entuzijazmu ljudi koji u srcima čuvaju svoje korene. Milina je videti mlade ljude koji neguju tradiciju, jer onda znamo da naš narod ima budućnost.

Manuela Bumbešević iz Kučeva, budućnost vlaške kulture

NSV insistira na negovanju izvornosti pa se kao posledica poslednjih godina na manifestacijama mogu čuti i videti davno zaboravljene pesme, igre, običaji, ali i da se stvore nove koreografije i aranžmani inspirisani izvornošću.

Manuela pobednica u pevanju bez muzičke pratnje na 13. Festivalu “ Čuvari vlaških izvornih pesama” u Boru

U cilju očuvanja indetiteta i kulture Vlaha  NSV  je 2012. izradio azbuku kao preduslov razvoja vlaške književnosti, a takođe je osnovao Zavod za kulturu Vlaha koji teži da sistematizacijom i digitalizacijom kulturnog nasleđa Vlaha u Srbiji, realizuje mapiranje – koje bi obuhvatilo identifikaciju brojnih artefakata koji pripadaju kulturnom nasleđu Vlaha, zatim njihovu adekvatnu obradu, zaštitu  i   afirmaciju, koja podrazumeva upotrebu ovog nasleđa putem virtuelnih formi u naučne, istraživačke i promotivne svrhe u najširim okvirima. NSV pruža stručnu i finansijsku potporu manifestacijama, pomaže štampanje knjiga, publikacija i naučnih radova sa vlaškom tematikom a na zahtev mnogih pripadnika naše zajednice, NSV je u skladu sa svojim nadležnostima preveo bogosluženje na vlaški - maternji jezik.

Ni jedna manifestacija ne može bez žena, a najčešće su one i nosioci aktivnosti, organizatori... Da li su žene najbolji čuvari tradicije Vlaha u Braničevu? Da li one uspevaju u toj misiji?  

Članice i funkcionerke Nacionalnog saveta Vlaha neumorne u čuvanju tradicije

Žena je kod Vlaha stub porodice, veoma poštovana i cenjena, što proističe iz njene vekovne uloge. Ona čuva porodično ognjište i običajne vrednosti prenoseći ih na mlađe generacije. Tako se ni manifestacije ne mogu održati bez aktivnosti žena,jer im se misije poklapaju, očuvanje kulturnog nasleđa. Do pre sedam godina, ženska aktivnost je bila podrazumevana, ali nedovoljno vidljiva, marginalna. Preporuka NSV je bila da dobiju kolektivno ime i počelo je sa procesom osnivanja udruženja. U Braničevskom okrugu trenutno ima devet udruženja žena vlaške nacionalnosti i taj broj je u ekspanziji ,što me posebno raduje jer su žene pravi nosioci vlaške tradicije. One prezentuju široj javnosti tadicionalne proizvode i kuhinju svojih predaka, izrađuju razne umotvorine i priređuju modne revije odevnih predmeta koji su inspirisani tradicionalnim motivima, priređuju izložbe etnografskih eksponata, tragaju za starim pesmama i okupljaju pevačke grupe, a često su i na čelu kulturno- umetničkih društava gde podučavaju mlađe generacije nasleđenim igrama i pesmama. “Starčevljanke” i “Zlatne ruke” iz Kladurova su prešle korak dalje i priredile stalne etnografske postavke.



I Starčevljanke i Kladurovke imaju zlatne ruke

Selo je kolevka tradicije, ali čini se da u seoskim serdinama postoji i najveći angažman žena da se vlaška tradicija očuva. Ako smo u pravu, zašto gradske sredine nisu uporišta za tako nešto? Radite li na promeni toga i kako?

Postoji velika razlika u načinu življenja između sela i grada. Razlika je u organizaciji rada, poslovnoj motivaciji, a takođe se razlikuju i kulturni sadržaji koji se u gradu profesionalno realizuju, a u selima su oni plod aktivizma samih meštana. Snagu i kreativizam crpe sa porodičnih ognjišta, gde je leglo kulturnih vrednosti koje su s kolena na koleno prenošene generacijama. Većina gradskog stanovništva se doselilo sa sela i uklopilo u nov način privređivanja, a stare navike ostavili na sigurnom, na izvorištu svoga postojanja. Neretko možemo čuti u žargonu kako su bili u rodnom kraju da “napune baterije”, sećajući se svog detinjstva. U gradu živi potrošačko društvo, a u selima su obnovljivi izvori životne energije koju neumorno promovišu mnogobrojna kulturno- umetnička društva i udruženja. Uvođenjem vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture Vlaha u sistem osnovnog obrazovanja je od posebne vrednosti, jer se mladima ukazuje na značaj čuvanja svojih korena, tradicije, indentiteta. Oni su temelj postojanja jednog naroda i osnov njegovog poštovanja u svetu.

Snezana je uvek podrška u pozadini, naročito mladima

Sa kojim se problemima najčešće susreću udruženja žena vlaške nacionalnosti? Kako ih prevazilaze, kako pomaže NSV?

Najčešći  problem je nedostatak neophodnih finansijskih sredstava. U budžetima lokalnih uprava ne postoje predviđena sredstva za finansiranje rada udruženja žena. Članice svoje aktivnosti finansiraju iz sopstvenih sredstava, a to proizvodi i problem nemogućnosti da se veći broj žena priključi . Činjenica je da udruženja nisu institucionalno povezana iako bi mogla doprineti bogatstvu turističke ponude lokalne uprave. NSV finansijski pomaže udruženja kada su u pitanju dalja putovanja, ali je to neredovno i oskudno jer su finansijska sredstva kojima raspolaže nedovoljna za sve aktivnosti koje ima u nadležnosti. NSV se finansira iz državnog budžeta, a sredstva se opredeljuju  na osnovu  broja izjašnjenih pripadnika vlaške nacionalnosti, što direktno utiče na ograničenje.


Uprkos teškoćama, priznanja stižu u prave ruke…

Čini se da su odvajkada postojale predrsaude prema Vlahinjama .Uglavnom se za njih vezuje vlaška magija, ali ne kao sastavni deo tradicije i folklora Vlaha. kako se sa tim predrasudama borite?

Rekli ste “predrasude”, a predrasude su povezane sa onima koji sude o nečemu što ne znaju ili ne žele da znaju. Vlasi su očuvali paganske obrede iako je zvanično prihvaćeno hrićanstvo i ono što je mitsko integrisali u religiju. Tako je dobijena specifičnost verovanja Vlaha sa karakterom magijskog. Neraskidiva veza sa prirodom i duhom prirode je njegova  karakteristika. Ništa manje ili više od verovanja drugih naroda koji takođe imaju svoje magove i vračeve. Mnogo je legendi ali i šaljivih anegdota na temu vlaških vračara. Kaže se da magija utiče samo na one koji veruju da ona postoji.


Svuda stigne: Snežana u stopu prati učesnike, deo je svih manifestacija

Kod Vlaha se gaji i kult mrtvih kao deo tradicije, uključujući brojne rituale i specifičan odnos prema onom svetu. Čini se da su i tu žene zadužene za dobar deo aktivnosti kako bi opstala riznica tih običaja?

 Vernici mnogih religija veruju da smrt nije kraj i da duša nastavlja da živi zagrobnim životom. Kod Vlaha i danas postoji niz rituala koje tradicionalno izvode žene. Bogatu trpezu kao i čitavu spremu koju je koristio i voleo pokojnik namenjuje mu za dušu, spominjući po imenu davne pretke za koje je čula samo iz ovog rituala. Ovo je jedan od načina čuvanja porodičnih korena koji se održao vekovima, a i danas se primenjuje.

Kučevački kraj izdvaja se po Rusaljama. One spadaju u fenomen. Ko su  te žene, koja je njihova uloga, smisao? Postoje li danas i da li njihovi rituali spadaju u vlašku običajnu istoriju?

Rusalje su jedan od najmisterioznijih rituala o kome se mnogo govorilo i koji je privlačio pažnju, ne samo naučno istraživačke javnosti, već i ljudi izvan nauke. Od osamdesetih godina ovaj ritual zamire. Rusaljke se pominju  još u trinaestom veku i u dubokoj su vezi sa verovanjem u zagrobni život. Prethode im pomeni, odnosno daće mrtvima. U  vlaškim selima Duboka, Ševica i Neresnica  Rusalje se vezuju za Svete Trojice i celu nedelju posle Duhova nazivaju Rusalija. U neke od njih, na taj dan se useljavaju vile, koje ih odvode u svet mrtvih. Kroz te će žene govoriti pokojnici, a kad se osveste ili izađu iz transa, znaće šta će se desiti u budućnosti.  

Kulturno umetničko društvo iz Duboke je ovaj ritual prilagodilo scenskom izvođenju, prezentujući ga kao sastavni deo tradicije i folklora Vlaha, tako da je postao prepoznatljiv u svetu.


Snežanina bogata etnografska zbirka u porodičnoj kući od 1970.godine

Koliko je pozicija na kojoj se nalazite u Nacionalnom savetu Vlaha važna za vlaški narod?

Opšte je poznata činjenica da u odnosu na druge nacionalne zajednice Vlasi imaju najveći broj manifestacija na kojima   je predstavljena bogata kulturna baština. U NSV se javila potreba da se one evidentiraju i sistematizuju, i  u tom cilju je formirana pozicija glavne koordinatorke za manifestacije, na kojoj se nalazim od 2010.godine. Neretko pomažem organizatorima manifestacija u realizaciji projekata, koordinirajući sa raznim udruženjima iz zemlje i inostranstva, lokalnim upravama, resornim ministarstvima i drugim nevladinim organizacijama. U saradnji sa Centrom za razvoj civilnog društva dostavila sam podatke za izradu  Mape aktuelnih vlaških kulturnih manifestacija u Istočnoj Srbiji.

Vernost tradiciji: Prati kulturna dešavanja u 18 opština i u dijaspori

 U cilju izgradnje institucionalnog kulturnog sistema, moj zadatak je da pratim kulturna dešavanja u 18 opština Istočne Srbije i dela Pomoravlja, kao i aktivnosti naše dijaspore, i sprovodim Strategiju razvoja kulture Vlaha koju je usvojio NSV Srbije.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Žene – čuvari vlaške tradicije u Braničevu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u  2017 .godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top