Vlaška tradicija opstaje i uz izvorne igre i pesme (FOTO)

Braničevo

Kultura

Vlaška tradicija opstaje i uz izvorne igre i pesme (FOTO)

Foto: E.M., lična arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Kulturno - umetnička društva širom Braničeva, izvornom pesmom i igrom čuvaju tradiciju Vlaha u skoro svakom selu gde ova manjina živi, a žene su i u tome najaktivnije.

Osim udruženja žena vlaške nacionalnosti, rasprostranjenih širom Braničevskog okruga, gotovo u svakom vlaškom selu, uporedo postoje i rade brojna kulturno – umetnička društva koja neguju tradicionalnu kulturu Vlaha, kroz izvornu pesmu i igru. Osim folklora, neguju se i drugi oblici kulturnih aktivnosti, a ujedno članovi ovih KUD-ova verni su čuvari tradicije Vlaha, nastupajući u nošnji koju su nekada nosili njihovi preci.I u njima su žene, uglavnom, u većini.

Jasminka Golubović, pedesetčetvorogodišnja Vlahinja iz sela Porodin kod Žabara, u svet folklora, kako nam priča, ušla je zahvaljujući svojoj deci. Sve je počelo pre trinaest godina kada je njena srednja ćerka pokazala interesovanje za folklor i počela da igra u seoskom kulturno – umetničkom društvu „Mladost“.

Jasminka Golubović (desno) sa Snežanom Gržobić Pavlović iz NSV

Jasminka je, kao i svaka majka, počela da prati ono što radi ćerka, odlazila na probe, priredbe, pa i manifestacije na kojima je KUD nastupao.Od njene troje dece, dvoje aktivno igra u folkloru od svojih sedam godina.Aktivnost njenih najmilijih i ljubav prema igri, probudili su i u majci želju da se posveti očuvanju vlaške tradicije, pre svega kroz rad KUD-a i negovanje izvorne vlaške pesme i igre.

„U selu nemamo drugih aktivnosti osim folklora. Imala sam želju da nastavim da negujem tradiciju i da je prenosim na mlađe generacije, čime bih ih usmerila ka zdravijem životu, bez uličnih poroka, ali lično nisam aktivna u igranju“, priča nam Jasminka Golubović.

To što ne igra, nije je sprečilo da počne da se aktivnije zalaže u radu KUD –a. Nakon nekoliko godina postala je i član uprave, a danas je predsednica Upravnog odbora „Mladosti“ iz Porodina. Njen glavni zadatak je, kaže, da motiviše i okuplja mlade iz sela i okoline i da ih usmerava ka pravim vrednostima, među kojima je negovanje kulture i tradicije sopstvenog naroda.


„Izvor“ okuplja mlade koji žele da neguju tradiciju Vlaha

Jasminka Golubović je rođena Porodinka,a i danas tu živi sa roditeljima, suprugom i troje dece.  Domaćica je i bavi se i poljoprivredom, uz sve aktivnosti u KUD-u, koje nisu male.

KUD “Mladost” Porodin osnovan je 1950. godine i za cilj ima očuvanje srpske i vlaške narodne tradicije. Od osnivanja do danas kroz ovo društvo je prošlo mnogo igrača, a danas u njemu ima oko 50 aktivnih igrača, starosti od 7 do 30 godina.


KUD postoji duže od šest decenija

Oni su podeljeni u dve grupe, a svake godine se vrši i upis novih igrača.

„ U nasem KUD- u su najzastupljenije vlaške igre, a pored njih neguju se i igre iz Centralne Srbije, iz Šumadije, kao i igre iz okoline Leskovca i Niša. Naša najvernija publika je iz Porodina, kao i iz okolnih sela koja cene naš rad“, objašnjava  Jasminka.

KUD „Mladost“ aktivno radi i učestvuje  na svim opštinskim, regionalnim i republičkim takmičenjima. Bio je učesnik mnogih poznatih manifestacija, smotri folklora i sabora narodnih stvaralaštva kao što su „Homoljski motivi“, emisija Radio-Televizije Srbije „Čaša vode sa izvora“, „Kreni kolom da krenemo“, „Selo gradu u pohode“, „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“, „Znanje-Imanje“, „Selo veselo“, „SFAS“, „Omoljanca“, kao i redovan učesnik u manifestaciji takmičenja sela opštine Žabari i Braničevskog regiona.


Nagrade stižu sa svih strana

Za svoj rad KUD Mladost je nagrađen mnogom proznanjima, diplomama i zahvalnicama na brojnim manifestacijama.

„S obzirom na to da smo aktivni svih ovih godina i pošto smo vlaško selo, glavni cilj nam je očuvanje vlašle kulture i tradicije. Nažalost, mi u selu nemamo adekvatne uslove za rad. Probe održavamo u malim prostorijama. Sve nam zavisi od vremenskih uslova. Manifestacije nemamo gde  da održavamo osim na otvorenom prostoru, odnosno na terenu za male sportove, ukoliko nam to vremenski uslovi dozvole. Zbog toga su nam onemogućene priredbe koje se održavaju za božićne praznike i Đurđevdan. Nažalost, moram da kažem da je Dom kulture u Porodinu u veoma lošem stanju, odnosno van upotrebe je. Krenulo se sa renoviranjem i stalo. Zbog čega, zaista ne znam, ali znam da kada se osvrnem i pogledam po drugim selima u našoj opštini,  domovi su renovirani i koriste se, čak i u onim selima koja nemaju kulturna društva“, navodi Jasminka Golubović.


Još ima mladih koji cene tradicionalne vrednosti predaka

Ova činjenica predsednicu porodinskog folklornog društva još više čudi ako se zna da KUD „Mladost“ ima tradiciju dugu 67 godina, koju danas, uz vredan rad opravdavaju deca, kao najmlađi igrači. 

 „Iako je možda u neka davna vremena postojalo veće interesovanje za tradiciju, jer su ta vremena i bliskija toj prošlosti, u našem selu i danas ima dosta mladih koji su zainteresovani za očuvanje vlaške kulturne baštine i narodne tradicije.To se upravo vidi kroz naše kulturno – umetničko društvo,da mlađe generacije, bez obzira na današnju razvijenu tehnologiju, još uvek interesuje očuvanje onoga što su nasledili od svojih predaka“, ponosna je Jasminka.

Nošnja ovog kraja je veoma raznovrsna i lepa. Prepoznatljiva je svuda i koristi se u raznim prilikama, poput svadbi, krštenja i drugih svečarskih prilika.

„Većina komada naše nošnje sačuvani su od naših predaka, a ostatak je šiven kasnije. Motivi vlaške kulture su prepoznatljivi kroz našu nošnju, običaje, kao i kroz igru koja prikazuje život i osećanja Vlaha“, kaže Jasminka Golubović.


Mlada Vlahinja u narodnoj nošnji, pa još i sa peharom

Žene, Vlahinje, stubovi su i prenosioci tradicije svog naroda, smatra i Jasminka. One, tvrdi naša sagovornica, u ovoj sredini imaju veliku ulogu u promociji običaja i kulture Vlaha,pre svega kroz tradicionalnu hranu, nacionalnu nošnju koju izrađuju ili nasleđuju od svojih baka.Uprkos tome,u Porodinu, niti u drugim selima opštine Žabari, ne postoji ni jedno udruženje žena vlaške nacionalnosti.

 Mlađe generacije žena u Porodinu, jesu zainteresovane, ali ne u istoj meri kao njihove pretkinje.

KUD „Mladost“ iz Porodina često gostuje u okolnim selima i Istočnoj Srbiji, a nastupali su i u Rumuniji i Makedoniji. Pored toga što nastupaju na brojnim manifestacijama u Braničevskom okrugu i šire, organizatori su mnogih humanirarnih manifestacija.


Na manifestaciji „Igraj, pevaj, Srbijo“

Rad folklornog ansambla najviše pomažu sami meštani sela Porodin, a li tu su i Nacionalni savet Vlaha, Mesna zajednica Porodin, Opštinska uprava Žabari, Centar za kulturu „Vojislav Ilić-Mladji“, kao i sami članovi sa roditeljima.

Osim folklora, u selu se praktikuju i vlaški običaji vezani za Božić i Uskrs, kao i za svadbe i druge događaje.

Jasminka Golubović smatra da u Braničevskom okrugu ima dosta vlaških manifestacija, ali bi trebalo da ih bude i više. Jer, one su način da se prezentuje sve ono što brojna udruženja žena i kulturno – umetnička društva rade tokom godine na očuvanju tradicije vlaške manjine u Srbiji.

A šta KUD „Mladost“ planira u budućnosti?

„Dalji planovi  su povećanje broja gostovanja i nastupa. Želja nam je da pored jedne manifestacije koja se održava 4.avgusta, organizujemo jos jednu do dve manifestacije, pre svega  kako bismo uzvratili posetu svim društvima kod kojih mi gostujemo“, kaže predsednica Jasminka Golubović.


U planu je nova vlaška manifestacija u Porodinu

U kučevačkom kraju aktivno je Kulturno – umetničko društvo „Stara Vlajna iz Neresnice.Ono je osnovano 1960.godine. Danas je aktivno i ima oko 50 članova.

KUD“Stara Vlajna“

U istaživanjima etnomuzikologa, posebno mesto zauzima kolo „Stara Vlajna“ i „Neresničko kolo“ koja uz duple korake igraju neresničanski folkloristi u izvornom izvođenju starom dva veka. Predsednik KUD-a „Stara Vlajna“ je Ljubiša Ljubomirović.

U selu Laznica, koje smo u prethodnom tekstu naveli kao vlašku sredinu poznatu po radu dva udruženja žena, postoji i radi i KUD „Izvor.


KUD „Izvor

 Ovo društvo je osnovano  2004. godine. Ima oko 80 članova, raspoređenih u četiri sekcije igrača: najmlađa folklorna grupa, srednja , omladinska grupa i veterani. U okviru društva rade i pevačka i orkestarska sekcija.

 „Neguju se uglavnom vlaške  izvorne igre i pesme iz Homoljskog kraja i jedno je od najaktivnijih društava u opštini Žagubica. Nošnja koju članovi društva koriste na nastupima je tradicionalna nošnja Homoljskog kraja, koja postoji  u dve varijante: letnja i zimska ili svečana nošnja“, priča za E-Braničevo Slobodanka Dervišević koja je punih šest godina bila na čelu KUD-a, od 2010. pa do kraja 2016. godine ,a od samog osnivanja bila je umetnički rukovodilac.


KUD „Izvor na Homoljskim susretima dijaspore

 Od nastanka do danas KUD „Izvor“ je  propratilo sva značajna dešavanja u žagubičkom kraju, ali i šire. Učestvovali su na manifestacijama kao što su:  „Vrela Homolja“ u Žagubici, „Homoljski motivi“ u Kučevu, „Smederevska jesen“ u Smederevu, „Oplenačka berba“ u Topoli, „Župska berba“ u Aleksandovcu, „Etno festival“ u Kladovu, kao i festivali u Rumuniji, Austriji, Italiji, Bugarskoj...

Naglasiću da je društvo od samog osnivanja imalo veliku podršku roditelja, posebno majki članova, u pripremanju nošnje, nastupa i organizaciji manifestacija u samoj Laznici“, objašnjava Slobodanka Dervišević koja je i sama dugi niz godina učestvovala u pripremi članova folklora za nastup.

Osim toga, ova Vlahinja je dugo bila autor izložbe domaće radinosti povodom tradicionalne manifestacije „Vrela Homolja“ u Žagubici.


Članovi KUD-a neguju izvornu vlašku igru i pesmu

Da podsetimo, u Laznici postoji Udruženje žena „Nezaborav“ koje godinama predstavlja stožer u okupljanju lazničkih Vlaha zainteresovanih za očuvanje tradicije od zaborava. Pre nekoliko meseci nastalo je još jedno udruženje žena vlaške nacionalnosti „Eto dame“, koje kažu da kroz sopstvenih ruku dela žele da ukažu da vlaška tradicija nije, niti će izumreti u ovom kraju.

 Nedavno je u Beogradu održan još jedan sajam nacionalnih manjina pod nazivom

 "Složni mozaik Srbije"a povodom Međunarodnog dana ljudskih prava. Na sajmu su brojne manjinske grupe goste upoznavale sa svojom tradicijom.


Sajam nacionalnih manjina u Beogradu – „ Složni mozaik Srbije“

Na sajmu je učestvovao i Nacionalni savet Vlaha Srbije, čije sedište je u Petrovcu na Mlavi. Naravno, da predstave deo tradicije svog naroda izabrane su žene. Na jednom od najposećenijih štandova vlašku manjimu su predstavili: Udruženje žena “Zlatne ruke Kladurova”, Udruženje “Gergina” Negotin i KUD “Florićika” iz Jabukovca.


UŽ „Zlatne ruke Kladurova“ (Braničevski okrug) predstavljale vlašku manjinu

 Sajmu su prisustvovali predsednik Nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević, sekretar  Bojan Modrlanović i član Saveta dr Siniša Čelojević.

Dragojević je rekao da je sajam jedinstvena prilika da manjine pokažu ono što ih čini specifičnim i po čemu se razlikuju od drugih manjina i od većinskog naroda.

Predstavnici Vlaha Srbije

“Ono po čemu se mi Vlasi prepoznajemo je upravo naš jezik, naš govor i naša kultura. Kada se radi o životinm pitanjima oni su zajednički, delimo sudbinu većinskog naroda u Srbiji. Neki naši problemi su specifični u ostvarivanju prava, za šta mi snosimo odgovornost jer nismo uspeli da dostignemo određeni stepen. Naš osnovni problem je što su Vlasi manjina koja nema svoju matičnu državu, tačnije smatraju Srbiju za svoju matičnu zemlju, ali nas ona kao takve ne prepoznaje i ne pruža nam podršku i pomoć kao što manjine imaju od svojih matičnih država. Verujem da će u narednom periodu na tom polju biti pomaka” rekao je Radiša Dragojević.


Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha Srbije

Sajam je svečano otvorio ministar odbrane Aleksandar Vulin .On je, međutim, istakao da Srbija u ophođenju prema svojim nacionalnim manjinama primenjuje standarde koji su daleko viši od evropskih.

“ Ne radimo mi to zato što to neko od nas traži, ili zato što mislimo da je to dobro za naš evropski put, već zato što je naše da pokažemo poštovanje prema svojim građanima, da pokažemo da je Srbija jedna od retkih zemalja, pa i u našem okruženju, koja ne želi niti podržava bilo kakvu asimilaciju. Mi volimo naše različitosti, mi želimo da naše različitosti postoje i hoćemo da ih unapređujemo, jer smatramo da su one naša velika prednost. Svi predstavnici nacionalnih zajednica u Srbiji su most za saradnju sa našim okruženjem. Svaka nacionalna zajednica ima izuzetno pozitivnu ulogu kada je u pitanju naše okruženje. I mi se trudimo da tako i ostane. Republika Srbija podjednako voli sve svoje građane, a svaku različitost ceni i prihvata, i želi da sačuva jer ona jeste naše blago,rekao je Vulin.

Kladurovke, primer različitosti i autentičnosti

Žene, Vlahinje, bile su na ovoj tradicionalnoj manifestaciji, pravi primer različitosti, kako i sam naziv"Složni mozaik Srbije", govori. One su mozaik tradicije svog naroda predstavile mnoštvom ručnih radova izrađenih vrednim rukama Vlahinja, predivnim specijalitetima stare vlaške kuhinje, vlaškim motivima na nošnji koje su uspele da sačuvaju od predaka i otrgnu od zaborava ili da same izrade koristeći autentične ili materijale slične onima koji su nekada davno bili u upotrebi.

Vlahinje su imale štand za primer

Ukratko, pokazale su da su udružene, složne i uvek zajedno u misiji očuvanja tradicije vlaškog naroda.

 Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Žene – čuvari vlaške tradicije u Braničevu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u  2017 .godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top