Vlahinje ne daju da tradicija ode u zaborav (FOTO)

Braničevo

Kultura

Vlahinje ne daju da tradicija ode u zaborav (FOTO)

Foto: E.M., lična arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Udruženja žena glavni su čuvari tradicije Vlaha u Braničevu,a u ovom tekstu predstavljamo „Gergine“ iz Kobilja,“Ranovački izvor“ iz Ranovca, „Nezaborav“ i „Etno dame“ iz Laznice.

Laznica kod Žagubice je vlaško selo za koje se može reći da spada među najaktivnijim sredinama koje promovišu kulturu i tradiciju Vlaha u Braničevskom okrugu. U tome prednjače žene sa dva udruženja, od kojih je jedno nastalo nedavno,a najstariji je svakako KUD „Izvor“u kojem Vlahinje takođe imaju značajnu ulogu.


Žene Laznice udružene u zajedničkoj misiji
  
Udruženje žena „Nezaborav“iz Laznice registrovano je 2013.godine, ali kao neformalna grupa postoji od 2002.godine. Ima 15 aktivnih članica i nekoliko počasnih. To su žene iz Laznice ili one koje su živele u tom selu. Najmlađa ima 24, a najstarija 60 godina.

Trenutno, prva među jednakima je profesorka razredne nastave Borica Zrnkarević. Rođena je 1968.godine u selu Vukovcu, udala se i sa porodicom živi u Laznici.

„Od  2002.godine škola u Laznici počela je da organizuje„Dan zdrave hrane“ svakog 16.oktobra. Organizator je bila nastavnica biologije Dobrila Filipović, a ja sam joj pomagala. Polako smo u saradnji sa roditeljima napravile neformalu grupu koja je počela da učestvije na različitim manifestacijama na teritoriji opštine, a i šire. Kada je Dobrila otišla u penziju 2009.godine, ja sam postala predsednica.Kao Udruženje žena „Nezaborav“ registrovale smo se 2013.godine, počele ozbiljnije da se bavimo izradom suvenira, a ne samo pripremanjem hrane. Postale smo ozbiljno udruženje bez koga se ne organizuje ni jedna manifestacija u opštini“, priča nam Borica Zrnkarević,aktuelna predsednica UŽ „Nezaborav“ iz Laznice.  


Vlahinje Laznice neguju tradiciju 

Zadatak udruženja je negovanje kulture, običaja i tradicije Homolja.Vlahinje okupljene u ovom udruženju bave se izradom ručnih radova sa motivima svog kraja (pletenje i vezenje čarapa, kapa, torbi, heklanje...), zatim izradom suvenira ( magneti od različitog materijala, korpice i drugi predmeti od novina, privesci, nakit...) i pripremanjem tradicionalnih jela  Homolja, na različitim manifestacijama.



Ručni radovi i suveniri sa motivima svog kraja

„Naše udruženje jednom nedeljno organizuje radionicu za učenike osnovne škole u selu, gde ih učimo kako da spremaju tradicionalna jela, kako se proslavljaju različiti praznici i slave, kako se obeležavaju naši običaji kao što su pomane, zadušnice, priveg. Takođe, učimo ih da vezu, pletu, izrađuju različite suvenire, tako da od najmlađih dana uče o tradiciji ovog kraja. Sve više žena počinje da ceni tradicionalne vrednosti, počinju ponovo da izrađuju ručne radove koji su bili skoro zaboravljeni i raduju se što mogu znanje i umeće da prenesu svojim potomcima, kaže za E-Braničevo Borica Zrnkarević.

 
Tradicionalni specijaliteti obavezan deo svih manifestacija

Od 2002.godine ovo udruženje je učestvovalo na brojnim manifestacijama širom Srbije  (Beograd, Novi Sad, Niška banja,Požarevac, Sokobanja, Vrnjačka banja, Brestovača banja, Kučevo, Zaječar, Stamnica, Zlot, Rudna Glava, Kobilje itd.), a gostovale su i u Bugarskoj i Italiji. „Godišnje učestvujemo na 15-20 manifestacija. Na teritoriji naše opštine svake godine učestvujemo na manifestacijama:“Vrelo Homolja“, „Saksofonijada“, „Sabor frulaša“, „Dani proje i sira“, „Dani gljiva i bilja“. Osvojile smo mnogobrojne nagrade, priznanja i medalje - prvo mesto za najkreativniji štand u Niškoj banji više puta, prvu nagradu za tradicionalnu hranu u Stamnici, Zlotu, Niškoj banji, drugu nagradu 2016.godine na manifestaciji „Izađi mi na teglu“ u Požarevcu...Imamo dobru saradnju sa KUD-om iz Laznice, ponekad zajedno putujemo na manifestacije, pomažemo u organicovanju „Privega“ u Laznici, navodi Borica Zrnkarević.


UŽ „Nezaborav“ ima dobru saradnju sa seoskim KUD-om

Osim što učestvuju na brojnim manifestacijama širom Srbije i dijaspore, članice „Nezaborava“ organizuju i svoju manifestaciju„Dan zdrave hrane“ zajedno sa Osnovnom školom iz Laznice.Tad se one pojavljuju u ulozi domaćica i uzvraćaju gostoprimstvo brojnim Vlahinjama iz okruga i šire.


Vlahinje Laznice imaju i svoju manifestaciju - „Dan zdrave hrane“

„Opština svake godine dodeljuje određena sredstva našem udruženju, tako da ono funkcioniše bez bitnih problema.Udruženje se trudi da prodajom svojih proizvoda obezbedi i dodatna sredstva za ozbiljniji rad,ali i da bi članice nešto zaradile“, dodaje Borica.
 

Udruženje žena „Nezaborav“ od 2013.godine ima i svoju prostoriju koju je potpuno adaptiranu dobilo na korišćenje od lokalne samouprave Žagubica.Danas je deo tog prostora neka vrsta muzeja, gde su izložene narodne, stare nošnje ovog kraja, ali i komadi koje su ovdašnje Vlahinje izradile u novije vreme, a tu su i drugi eksponati poput starih predmeta, ćilima...



Deo prostorija udruženje nalik muzeju narodne nošnje i tradicije

„Ljudi nam donose stare predmete da ih čuvamo i pokazujemo drugima, da se nezaborave,“ kaže Borica.

 Ova žena je u Laznicu došla iz obližnjeg sela Vukovac, ali kaže da je prihvatila i neguje tradicionalne običaje vlaškog naroda u porodici svog supruga, ali i srpske običaje koji su isprepletani i nerazdvojivi. 

„Slavimo slave, Uskrs, Božić i druge praznike. Onako kako slave u Laznici, ali ne zaboravljam običaje iz Vukovca. Veoma sam srećna što radim sa decom i što na praktičnim primerima, kroz radionice, mogu da ih upoznam sa trdicijom i običajima“, zaključuje Borica Zrnkarević.

U Laznici od pre nekoliko meseci postoji i Udruženje žena „Etno dame“.


Još jedno udruđenje Vlahinja u Laznici

Osnovala ga je Ana Patrović, šezdesettrogodišnja Vlahinja iz Laznice, koja je do pre godinu dana bila članica „ Nezaborava“ od njegovog osnivanja.Iz nekih ličnih razloga, o kojima nije htela da iznosi detalje,formirala je novo udruženje koje za sada okuplja osam Vlahinja iz sela i okoline.

Reč je uglavnom o mlađim ženama koje imaju sklonosti i ljubavi prema ručnom radu,a nekoliko starijih Vlahinja zadužene su za pripremanje starih vlaških specijaliteta.Na prvom takmičenju, tokom decembra u Požarevcu, gde su se brojna uduženja žena nadmetale u pripremi posne trpeze, „Etno dame“ su osvojile i prvu nagradu- prvo mesto za najbolje pripremljenu pitu od krompira. 


Od početka rada imaju priznanja

„Priprema tradicionalne vlaške trpeze, izrada ručnih radova pomoću starih i gotovo zaboravljenih tehnika – predenjem vune, pletenjem, vezom, biće naši glavni zadaci u radu udruženja.Tek sada počinjemo da se pripremamo i radimo,a imamo dosta planova u budućnosti. Očekujemo i da nam lokalna samouprava Žagubica pomogne, delom finansijski, a i da nam dodeli prostoriju za rad“, kaže Ana Petrović za E-Braničevo.



Ana Petrović, predsednica

U osnivanje i rad UŽ „Etno dame“ od početka je uključena i Anina ćerka, 45-godišnja Vlahinja koja trenutno sa svojom porodicom živi u Boru, ali svoje slobodno vreme često posvećuje radu uduženja, zajedno sa ostalim članicama.Njihov zajednički cilj, kako tvrde, jeste očuvanje i promocija vlaške tradicije, pogotovo svega što je vezano za Vlahe sa Homolja, odakle je i njihovo poreklo.
 
Udruženje žena „Gergine“ iz Kobilja nastalo je na temeljima aktiva žena koji je formiran još 1999. godine. Taj aktiv nije dugo opstao, trajao je samo za jednu manifestaciju.“ Gergine“ su zvanično osnovane 2012. godine. Inicijator i prva predsednica bila je Ankica Cvetković. Godinu dana kasnije se povukla iz zdravstvenih razloga, a na njeno mesto je došla sadašnja predsednica, Silvija Jović, Vlahinja iz ovog sela u opštini Malo Crniće.


Silvija Jović i Gergine

 „Gergine“ su najpre učile od drugih udruženja u okolini, a potom su krenule da predstavljaju svoje radove na manifestacijama u malocrnićkoj opštini.Usledio je potom „Uskršnji etno festival“ u Poljani. Učestvuju redovno i na „Bačijadi“ u Stamnici kd Petrovca na Mlavi. Gostovale su i u Kovačici, Niškoj Banji, Lugavčini, Velikoj Plani... Izašle su i van granica Srbije - u austrijskom Braunau organizovale su svojevrsnu modnu reviju sa odevnim predmetima izrađenim po tradicionalnim, pretežno vlaškim motivima.


Gostovanje „Gergina“ u austrijskom Braunau

 Osim članica iz samog Kobilja, „Gergine“ članstvo i podršku imaju i u dijaspori, gde žive i rade mnoge žene iz ovog kraja, ali ima ih i u Beogradu, Požarevcu, kao i susednim selima.

U prostorijama udruženja može se videti samo mali deo onog što su otrgle od zaborava, ali i mnogobrojni pehari i diplome. „Gergine“ su pokrenule manifestaciju „S kolena na koleno, pesma, igra, igla, kolo i vreteno“, kako bi predstavile svoj rad, ali i razmenjivale iskustva sa drugim udruženjima, družile se.


Sa manifestacije „S kolena na koleno, pesma, igra, igla, kolo i vreteno“ u Kobilju

Poseban,a čini se i najautentičniji deo njihovih aktivnosti je organizacija modnih revija. Prve godine predstavile su odevne predmete inspirisane vlaškom, ali i srspkom narodnom nošnjom u kombinaciji sa svakodnevnom garderobom. Sastavni deo manifestacije je i izbor najlepše nošnje.

Ženska vlaška nošnja postoji u dva modela- dugačka košulja, odnosno, haljina ili košulja i podsuknja. Obe kombinacije mogu biti sa vezom ili čipkom. Pozadi idu tzv. šukure i kecelja napred. Nošnju čine još tkanice, opanci od svinjske kože i žuta marama na glavi.

Muška nošnja sastoji se od košulje, pantalona, čarapa, opanaka, tkanice i nezaobilazne vlaške šubare. U tradicionalnoj nošnji iz Kobilja,karakteristično je da nema prsluka ili jelečeta.

„Naše bake su nam pričale da su se bogate kuće razlikovale po šari i materijalu od kojeg je izrađena nošnja. Bilo je prsluka, ali nisu bili sastavni deo nošnje, već su ga devojke oblačile kada bi izlazile na igranku. Nažalost, u našem fundusu nemamo ni jedan takav prsluk“, priča Silvija Jović, predsednica Udruženja žena „Gergine“.

Žene u ovom udruženju vlašku nošnju izrađuju isključivo onako kako su ih naučile bake. 

„Trudimo se da uradimo po uzoru na nošnju koju čuvamo, ali usled nedostatka autentičnog materijala posežemo za adekvatnom zamenom. Umesto lanenog platna, koji je dosta skup i teško se nabavlja, koristimo šifon. Takođe, nema ni konca koji se ranije koristio za vez i čipku. Šara i čipka je ostala ista, ali je drugi kvalitet konca. Ranije su se šukure radile od vune, danas ih pravimo i od vunice. Originalna vlaška nošnja, koja se radi sa autentičnim materijalima košta i do 400 evra“, kaže Silvija Jović.

Zanimljivo je da su se motivi sa njihovih narodnih nošnji našli i na savremenim komadima garderobe.

Tradicionalnu šaru sa narodne nošnje prenele su na košulje, koje su izvanredno uklopile sa farmerkama.


Modne revije – autentičnost Gergina

„Na našoj modnoj reviji ova kombinacija se izuzetno svidela publici. Po uzoru na narodnu nošnju nastale su i heklane haljine. Ipak, smatram da se takav naš rad ne ceni dovoljno. Prodamo po koji komad, ali isključivo pravim poznavaocima, koji znaju vrednost takve garderobe. Ostali posetioci naših štandova i izložbi samo gledaju i misle da je to preskupo. Zapravo, ne znaju koliko vremena i truda je neophodno da se takav komad garderobe izradi. Treba naglasiti da na selu žene ne rade samo to. Uz sve domaće poslove koje moraju da obave svakodnevno, za neki jednostavniji model haljine potrebno je bar nedelju dana da se ishekla, a za one sa komplikovanim motivima i ceo mesec“, navodi Silvija.


Mnogo vremena i truda je potrebno za izradu nošnje

Nažalost, prema njenim rečima, malo je mladih žena u Udruženju „Gergine.Ali, kada rade modnu reviju pridružuju im se meštani od 5 do75 godina, u svojstvu manekena. 

Kad je Kobilje učestvovalo u takmičenju „Susreti sela“, Udruženje „ Gergine“ je bilo zaduženo za Etno kuću i imale su zadatak da ožive svadbene običaje ovog kraja. Odeća je bila potpuno autentična.  

Baka Marija Jovanović je najstariji i najveseliji član „ Gergina“ i njihova „ glavna“ manekenka. Kada je napunila 73 godine, kaže, prestala je da ih broji, ali se priseća kako je nekad izgledala prava vlaška svadba, koja je trajala po nekoliko dana.

„U subotu kod mladine kuće devojke pletu vence od prirodnog cveća i stavljaju na kapiju.Mlada oblači belu svadbenu haljinu, koja je izrađena od nekog platna ili šifona. Na glavi ima cvetni venac napravljen od platna,na nogama bele cipele. Tako obučena čeka mladoženju, koji ne sme da je vidi. Mladoženja dolazi na vrata i moli devera da je izvede. Prema običajima najpre izvedu lažnu malu mladu, pa još jednu, i tek treća je ona prava. Posle ručka, koji se obično priređivao u najvećoj prostoriji u kući, mladu odvode svatovi. Do mladoženjine kuće putuju kočijama u koje su upregnuti konji. Za svatovima su polazila i kola sa darovima, jastucima, tkanim ćilimima, vezenim čaršafima. Cela devojačka sprema je ručno rađena. Svekrva dočekuje snaju sa pogačom, solju i bosiljkom, za zdravlje. Nakon toga mladoženja prenosi mladu preko praga. U mladoženjinoj kući svatovi nastaviljaju sa gozbom. Sutradan bi dilazili gosti sa mladine strane“, priča nam baka Marija.

Za svadbu su se pekle ovce i svinje. Obavezno je pripreman svadbarski kupus.

„U lonac ili kazan stavi se sitno iseckani kupus i svinjsko meso i tako se kuva. Zaprži se sitnom paprikom, a ako nije kiselo stavi se i paradajz i so po potrebi“,otkriva nam baka Marija starinski recept.


Uvek spremne za pripremu dobre trpeze

 Bilo je, kaže ona, i supe, potom paprikaša-vlaškog gulaša, ali i sarme. Posle se prelazilo na meso i slatkiše. Kolači su se pravili od testa –štrudle i druge vrste slatkiša. Od kukuruznog brašna i ovčijeg mesa pravio se stari vlaški specijalitet - žmare. Tu su i kormorate (preklopače) od običnog testa sa kvascem, sirom i jajima, a kada je posno sa pekmezom od šljiva. Kada je mrsno, veli baka Mara, pravile su se i gibanice sa sirom i jajima, a u vreme posta pite sa jabukama, orasima, pekmezom, bundevom...



„Staro jelo na moderan način“

 „Gergine“ pripremaju jela po starim receptima, ali daju im i savremeni pečat - „Staro jelo na moderan način“. Pored toga što izrađuju razne proizvode po uzoru na tradicionalne, žene sakupljaju stare predmete, poput ćilima, preslica, kudelja, vretena...

„Ima dosta običaja i predivnih šara na vlaškoj nosnji, o kojima se malo zna.A svako vlaško selo ima nesto svoje, autentično, i kada su obicaji u pitanju,ali i motivi i način izrade nošnje“, zaključuje predsednica „Gergina“ iz Kobilja kod Malog Crnića.


Kad završe sve aktivnosti, Gergine i zaigraju na manifestacijama

Petrovac na Mlavi je opština Braničevskog okruga u kojoj ima najviše Vlaha,a shodno tome, brojne su i manifestacije, udruženja žena vlaške nacionalnosti, kulturno – umetnička društva...

U vlaškom selu Ranovac, u leto 2016.godine, nastalo je najmlađe udruženje Vlahinja pod imenom“ Ranovacki izvor“.  Ideja je potekla od četiri žene, potpuno različitih profesija. Iskustvo je presudilo da se na čelu udruženja nađe Slavica Zahiragić,54- godišnja Vlahinja, direktorka  Zemljoradničke zadruge „Ranovčanka“.

„Direktorka škole u Ranovcu, direktorka biblioteke u Petrovcu na Mlavi koja je Ranovčanka i živi u selu, medicinska sestra koja takođe živi ovde i ja, dugo smo razgovarale o osnivanju udruženja. Sve smo Vlajne i želja nam je da se naša tradicija ne zaboravi. Da ja budem predsednica presudile su moje godine i iskustvo, dugo sam bila u upravi seoskog KUD-a i organizovali smo manifestacije koje su promovisale našu kulturu i običaje, priča Slavica Zahiragić.


Udruženje predstavlja svoje radove
 
Za sada se oko ove ideje okupilo dvadesetak Ranovčanki, ali aktivno je svega šest- sedam njih. Članice udruženja su uglavnom zaposlene žene, pa možda problem trenutno leži u nedostatku vremena za neki veći angažman u udruženju, ali za sada je važna njihova želja da se priključe i pomognu koliko koja može.Imaju, kažu, i dobru saradnju sa majkama čija deca igraju u najmlađoj folklornoj grupi, pa im one, po potrebi, pomažu.

„Bavimo se očuvanjem i negovanjem tradicije našeg mesta. Čuvamo stare rukotvorine i stvari koje smo uspele da pronađemo,a mnogo toga se još uvek nalazi po škrinjama i ormanima naših članica i žena koje su naši simpatizeri. Planiramo i izgradnju Etno kuće koja će biti na placu Mesne zajednice, između zdravstvene i veterinarske ambulante, i tu će biti izloženi svi eksponati iz vremena naših predaka, kaže za naš portal Slavica Zahiragić, predsednica Uduženja žena „Ranovački izvor“.


Uduženje žena „Ranovački izvor“ za početak se samo finansira

Koliki je entuzijazam ovih žena na čelu sa Slavicom, govori činjenica da su sve pokrenule sopstvenim sredstvima. Zbog izvesnih formalnosti oko registracije i otvaranja računa, zakasnile su da se prijave na ovogodišnje konkurse za finansiranje lokalnih udruženja.Ali, za narednu godinu imaju ozbiljne planove.

„Pomoć trenutno nemamo ni sa jedne strane. Same se finansiramo. Probaćemo da dobijemo sredstva od lokalne samouprave kada bude bio javni poziv za finansiranje neprofitabilnih organizacija.Nismo tražili pomoć ni od Nacionalnig saveta Vlaha Srbije, sve ćemo to uraditi u 2018.godini“, najavljuje Slavica.

Brine je, međutim, činjenica da mlade žene u selu nisu naročito zainteresovane za tradiciju svog naroda. Kaže, samo nekoliko njih je pokazalo veće interesovanje za aktivnosti u udruženju. Ali,Slavica i njene saradnice aktivno rade na tome da privuku što više mladih Vlahinja iz Ranovca da im se priključe i veruju da će u tome uspeti, makar onda kada se „Ranovački izvor“pokrene i postane respektabilno udruženje.
 
„Od zaborava čuvamo i pripremamo i stara jela i kolače. Biću smela i reći ću da se vraćamo zdravoj ishrani i to pokušavamo da promovišemo.Takvu jednu promociju imale smo na „Danima polja strnih žita“ u organizaciji PSSS Požarevac.U planu nam je i da se bavimo sezonskim spremanjem zimnice na tradicionalan način. Akcenat stavljamo na proizvode od šljive, jer Ranovac je nadaleko poznat po tom voću i njegovom kvalitetu“, priča Slavica o planovima Ranovčanki.

Većinsko stanovništvo Ranovca je vlaško. Ima dosta mešovitih brakova, ali se neguje vlaška tradicija.Kulturno- umetničko društvo postoji skoro 60 godina i tokom tog dugog perioda akcenat se stavlja na izvornu vlašku igru i vlaške igre u koreografiji. Gostuju na raznim manifestacijama gde se promoviše vlaška igra i tradicija. Prošle godine su nastupali i na sajmu Nacionalnih manjina u Beogradu.
 
 Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Žene – čuvari vlaške tradicije u Braničevu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u  2017 .godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top