Vinograd tokom zimskog mirovanja

Požarevac

Poljoprivreda

Vinograd tokom zimskog mirovanja (FOTO)

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

U tom peridu životni ciklus biljke je sveden na minimum, ali zato vinogradari imaju pune ruke posla.

Vinogradari proslavljaju svog sveca Svetog Trifuna i dobra je prilika da se podsetimo šta je trebalo ili tek treba da urade tokom zimskog mirovanja. Obično se misli da je sa berbom grožđa i pravljenjem vina rad u vinogradu završen. Od novembra do februara i te kako ima poslova koji imaju za cilj očuvanje čokota od niskih temperatura.


Vinograd u zimskom periodu

Ne treba zaboraviti ni duboku obradu koja se može izvršiti ne samo posle iznošenja grožđa, nego tokom čitavog zimskog perioda ukoliko su površine pod vinovom lozom veće. Obrada se vrši plugovima ili ručno ukoliko su manje površine.

Pre obrade zemljišta neophodno je uneti stajnjak u vinograd. Treba planirati da se svake treće ili četvrte godine unese desetak tona po hektaru stajnjaka. U vinograde u punoj eksploataciji osim stajnjaka, prolećnim đubrenjem treba uneti 150 do 300 kilograma KAN-a po hektaru, potom superfosgata 300 do 800 kilograma po hektaru.

Vesna Jović profesor u Poloprivrednoj školi sa domom učenika Sonja Mrinković
Vesna Jović profesor u Poloprivrednoj školi sa domom učenika Sonja Mrinković

„Bez obzira što je fosfor kao element teško pokretan i teško se ispira u duboke slojeve zemljišta, ne voatizira, ne isparava. Naša zemljiša uglavnom su dobro obezbeđena fosforom, ali u poslednje vreme ga je sve manje, jer se najverovatnije vezuje čineći teško rastvorljive oblike, koje čokot vinove loze ne može da usvoji, te otud i ova preporuka da se unese 300 do 800 kilograma Suprfosfata po hektaru, potom Kalcijum fosfata 150 do 400 kliograma po hektaru. Kalcijum karbonat se unosi u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta. U kisela zemljišta treba dodati osam do deset tona Kalcijum karbonata i obavezno čokotima treba dodati  tri do pet kilograma po hektaru đubriva sa mikroelemanata jer su oni veoma potrebni kao katalizatori (okidači) za izazivanje hemijskih reakcija u čokotima“, kaže diplomirani inženjer poljoprivrede Vesna Jović, profesor u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika „Sonja Marinković“.


Veoma važna mera za bolji prinos grožđa

U gore pomenutom periodu neohodno je odraditi jesenju zaštitu. U vinogardima na područjima gde se temperatura spušta ispod minus 15 stepeni neophodno je delimičnim ili potpunim zagratanjem starijih čokota smanjiti mogućnost izmrzavanja, odnosno, niskih temparatura.

„Čokot je u donjim delovima veoma snabdeven vodom i organskim materijama koje mu omogućavaju preživljavanje tokom zimskog mirovanja. Ukoliko su donji delovi odgrnuti, a tamperatura se spusti na minus četiri, pet stepeni, može doći do izmrazavanja. Pored prizemnih delova čokata zagrću se i kondiri koji su ostavljeni za zamenu. U uslovima gde se temperatura spušta ispod minus 15 stepeni neophodno je da se bira pložaj (ne osojni) sa kojeg se ne ispira zemljište, da ne bi čokot bio ostavljen na milost i nemilost i zagrtanjem se onemugući izmrzavanje tokom zimkog mirovanja“, kazala je Jović.

Vinogradari tokom januara i februara treba da izvrše pregled okaca na čokotima. Polovinom januara uzme se nekoliko lastara, unesu se u toplu prostoriju stave u vodu i vrši se njihovo iniciranje, gledamo da li su okca ostala živa da li postoji mogućnost kretanja iz zimskog pravog okca ili imamo samo žive suočice.

Ovaj postupak je važan kako bi se utvrdio kvalitet zimske rezidbe posle berbe ili je potrebna rekonstrukcija naknadnom rezidbom ili ćemo na manjim površinama krenuti sa rezidbom od 14. Februara, Svetog Trifuna, koji se smatra zaštitnikom vinara i vinogradara, kada se izlazi u polje prave prvi rezovi na čokotima i rezovi prelivaju sa vin om. To je obeležje početka rezidbe.

„Neophodno je da vodimo računa o atmosferskim prilikama, ne ide se odmah sa rezidbom. Rezidba se nastavlja tokom marta do kretanja okaca u aprilu mesecu, ali je tako ostalo da se izađe u vinograde i rezidbom ponekog čokota obeleži početak berićetne sezone koju svi očekujemo. U matičnjacima lozne podloge, vinogradri kalemari tokom februara režu reznice za kalemljenje, a u trapovima, gde su smeštene podloge za kalemljenje, treba iskontrolisati skinute reznice, videti da se nisu uplesnjivile, da nije došlo do pojave neke bolesti i da se reaguje na date uslove, iznose se i zagrću ukoliko se očekuju niske temperature“, objašnjava Jović.

Vinogradari u svojim vinogradima treba da poprave naslone, da zategnu žicu, učvrste kolje, odnosno stubove, jer se tokom berbe i predhodne vegetacije od nošenja lastara ti nasloni su se verovatno poremetili.

U martu već kreće vegeatacija i posebnu pažnju treba obratiti na obradu zemljišta na desetak do santimetara dubine sa zasecanjem randusa, radi boljeg rasta s obzirom da su tu površinske žile na deset do 15 centimetara i konkurentno deluje na središnje i dubinske žile, koje čokotu omogućavaju dugovečnost čokota.

Pored toga vrši se zaoravanje đubriva koje se ovom prilikom bolje iskorišćava, jer ima više vlage u zemljištu od zimskih taloga i prolećnih padavina, što omogućava bolje rastvaranje đubriva.

Zagrnute čokote, ukoliko ne postoji opasnost od mrazeva, treba odgrnuti i ukloniti površinske korenove do ispod spojenog mesta na kalemu, odnosno čokotu. Pored toga može se izvršiti popunjavanje praznih mesta u vinogradima, a u starijim vinogradima primenjuje se jedan vegetativni način razmnožavanja, razmnožavanje položenicama. Popunjavanje praznih mesta vrši se povijanjem lastara iz prethodne godine i njihovo zabadanje u zemljište do dva okca. Tokom proleća ovi lastari će se ukoreniti i jednostavnim odvajanjem od matične biljke popuniće se prazno mesto.

„Tokom februara počinje i zimsko kalemljenje, odnosno, kalemljenje iz ruke. Rezidba se mora izvršiti do kretanja okaca da se rezidbom ne bi povredila okca, odnosno očenula neaktivirana ili tek aktivirana okca, što bi nam umanjilo broj čokota količinu grožđa odnosno količinu vegetativne mase koja hrani grozdove. Takođe, vrši se površinska obrada i uništavanje korova. Kada se tokom aprila razviju lastarići do nekih 30 centimetara ukalnjamo suvišne, posebno nerodne lastare, koje vinogradari veoma lako prepoznaju. Takođe je neophodno privezivanje lastarića kako bi se omogućio razvoj pravilnog uzgojnog oblika čokota. Kod nas se uglavnom primenjuje mešovita rezidba, ostavljanjem određenog broja kratkih kondira, koji treba biti dva do tri, što treba kombinovati sa dva do tri srednja luka koja se predstojeće godine forsiraju da donesu rod“, zaljučila je Jović.

Continue Reading

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top