Vesna Stanković: Odrasla sam u duhu vlaških običaja i obreda

Braničevo

Kultura

Vesna Stanković: Odrasla sam u duhu vlaških običaja i obreda

Foto: Flickr,Style,Vesna Stanković

How Good Of A Friend Are You Really?

Naša poznata glumica za E-Braničevo kaže da svoje poreklo posmatra kao prednost,a ne kao manu, te da su mnogi za Vlahe čuli upravo zahvaljujući njenom radu.

Vesna Stanković, naša filmska, televizijska i pozorišna glumica,odrasla je u Petrovcu na Mlavi. Sa deset godina se sa porodicom seli u ovo mesto gde završava srednju školu i započinje prve glumačke korake u gradskom pozorištu. Posle srednje škole upisuje Pravni fakultet u Beogradu, da bi posle treće godine studija prava upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Danas iza sebe ima mnoštvo značajnih uloga,a potpisuje i brojne predstave u kojima i glumi. Nagrađivana je u Srbiji, ali su priznanja stizala i sa međunarodnih festivala.

 Dobitnica je Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos u kulturi. Kao pripadnica vlaške nacionalne manjine, nalazi se na čelu Odbora za kulturu Nacionalnog saveta Vlaha čije je sedište u Petrovcu na Mlavi.Sa te pozicije trudi se da da doprinos očuvanju identiteta svog naroda, njihove kulturne baštine, tradicije i običaja. Obaveze u glumi često su prepreka, ali je Vesna Stanković nemerljiv trag za Vlahe i vlašku kulturu dala i daje upravo kroz svoj glumački rad. Pozorišna publika u Srbiji, ali i širom sveta  je upravo u njenim predstavama prvi put čula o vlaškoj kulturi. Zato se Vesna sasvim opravdano može nazvati “ ambasadorom” vlaške kulturne baštine.


Kroz svoje predstave često promoviše vlašku kulturu

U razgovoru za E-Braničevo prvi put govori o ulozi žena vlaške nacionalnosti u čuvanju tradicije Vlaha. Skromno, svoju ulogu ne ističe u prvi plan.

Odrasli ste pod Homoljskim planinama, u kraju koji važi za riznicu vlaške kulture i tradicije. Da li se vlaški narod u braničevskom kraju dovoljno bori za očuvanje kulturne baštine Vlaha?

Vlasi su stotinama godina bili prilično opušteni što se tiče očuvanja svoje kulture. Primili su hrišćanstvo isto kad i Srbi, nisu se trudili da razviju svoje pismo, već su preuzeli srpsko pismo. Kasnije su se na popisima izjašnjavali kao Jugosloveni, ili kao Srbi. Tek poslednjih dvadesetak godina se aktivnije izjašnjavaju kao pripadnici nacionalne zajednice Vlaha. To sve ukupno je uticalo da se izvrši ozbiljna asimilacija Vlaha u srpsku kulturu. Danas veliki broj kulturno umetničkih društava intenzivno radi na očuvanju vlaške muzike, igara, običaja i jezika. Naročit značaj ima i Nacionalni savet Vlaha.

Sudeći po broju udruženja žena vlaške nacionalnosti u Braničevu i šire, koje neumorno promovišu zaostavštinu predaka, stiče se utisak da su žene glavni čuvari tradicije i kulture Vlaha. Da li je to tačno?

 
U Nacionalnom savetu Vlaha zadužena za kulturu

Kod Vlaha je, kao kod retko kojih nacionalnih zajednica u svetu, preovladavao matrijarhat. To se naročito ogleda u tome što su obredne rituale uvek izvodile žene, osim hrišćanskih obreda, u kojima su učestvovali i muškarci. Takodje je žena uvek imala značajnu ulogu u porodici i nije bila u potlačenoj ulozi, kao u brojnim drugim nacionalnim zajednicama. Nije slučajno što se jezik kojim govorimo kao osnovni, naziva maternjim jezikom. Majke su upravo te koje decu uče  jeziku, pričama, uspavankama, pesmicama… ili bake… ponekad i neki deda…

 Životni put Vas je iz Petrovca na Mlavi odveo u prestonicu, danas ste uspešna glumica, ali ste i predsednica Odbora za kulturu Nacionalnog saveta Vlaha sa sedištem u Petrovcu na Mlavi. Šta je Vaš zadatak, uloga?

Od Homoljskih planina, preko Petrovca, stigla sam pre četvrt veka u Beograd. Bavim se pozorištem u instituciji, kao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali takodje imam svoju pozorišnu produkciju Balkan Novi pokret, sa kojom pravim svoje predstave, za koje najčešće pišem, režiram i glumim. U mojim predstavama se vlaški jezik i običaji, kao i kultura Vlaha prvi put čula i videla na pozorišnim daskama po Srbiji, ali i širom sveta, po velikim svetskim pozorišnim festivalima.

Nacionalni savet se bavi upravo promocijom vlaške kulture i očuvanjem običaja, verovanja, muzike, umetnosti, sveukupne kulturne baštine.

Plakat za predstavu o Milunki Savić

 Koliko je pozicija na kojoj se nalazite u Nacionalnom savetu Vlaha važna za vlaški narod?

Zbog moje prezauzetosti, ja sam sebe prilično skrajnula sa obaveza koje iziskuju tu poziciju, ali su tu ljudi poput Radiše Dragojevića, predsednika Nacionalnog saveta Vlaha i Snežane Gržobić, žene neiscrpne energije i snage, koji se brinu o Vlasima širom Evrope.

 Mnogo se prašine dizalo i diže oko vlaškog jezika koji su mnogi pokušali da poistovete sa rumunskim. Kako Vi vidite sve te polemike, u kom pravcu to ide?

Vlaški i rumunski jezik su veoma bliski, potiču iz istog, latinskog korena. Imaju veliki broj reči koje se isto izgovaraju, ali još veći broj reči koje su različite. Oni su izbacili sve turcizme, koje mi imamo, plus mi koristimo veliki broj iskvarenih srpskih reči. Neozbiljno je govoriti da je to isti narod jer govore sličnim jezikom. Vlaški nalikuje i portugalskom, pa jel treba da se smatramo Portugalcima. Srpski i bugarski su slični. Da li su to isti narodi?


Vesna kao Milunka

Dokle se stiglo sa propagiranjem uvođenja vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture Vlaha u sistem osnovnog obrazovanja?

To je prilično obiman i mukotrpan posao. Osposobiti kadar i poraditi  na svesti roditelja da svoju decu upišu na te časove. U nekim mestima je zaživelo, u drugim je potrebno još mnogo rada i strpljenja.

Brojne manifestacije u Braničevskom okrugu neguju kulturno nasleđe i tradicionalne vrednosti Vlaha. Čini se, nažalost, da je to jedan od najčešćih mogućih načina za postizanje krajnjeg cilja. Ima li novih ideja, planova...?

Uvek postoje različite ideje, za koje, po prvilu nedostaje finansijska podrška. I kao što je cela kultura u Srbiji postavljena, sve se na kraju zasniva na pojedincu i ličnom zalaganju.

 

Tekst „Lina, tvrđa od kamena“, pisan je autentičnim jezikom, poddijalektom Istočne Srbije

Da li se mlađe generacije dovoljno uključuju u rad vlaških organizacija, udruženja, pa i samog NSV ili su mladi ravnodušniji po pitanju budućnosti i opstanka sopstvene tradicije i kulture?

Mladi ljudi rado učestvuju u radu kulturno umetničkih društava. I  tu je otprilike kraj njihovih interesovanja. Ali to nije problem, to je tendencija globalizacije celog sveta. Svi mladi  govore istim jezikom, jezikom interneta, kompjutera i savremenih tehnologija. I oni se dobro razumeju, svuda u svetu.

Ženu vlaške nacionalnosti oduvek prate predrasude. Najčešće su asocijacija za razna bajanja, vradžbine, vlašku magiju. Da li to vidite kao diskriminaciju? Kako to komentarišete?

Ja sam svoje poreklo prihvatila kao prednost, a ne kao manu. Nikad se nisam osetila diskriminisanom ni u pogledu pola, ni u pogledu pripadnosti nacionalnoj manjini. Uz mnogo humora i rada na sebi, svako može da se uzdigne iznad svega toga.

Kao dete, da li ste bili u prilici da prisustvujete običajnim radnjama i ritualima, poput onih vezanih za kult mrtvih? Kako danas gledate na to, da li je to deo običajnih vrednosti jednog naroda ili su ti običaji i dalje živi u ovom kraju?

Celo detinjstvo i rana mladost mi je bila u duhu vlaških običaja i obreda, prilikom radjanja deteta, sahranjivanja, slavljenja slava i drugih svečarskih aktivnosti. Oduvek sam dvojezična jer podjednako prihvatam i srpski i  vlaški jezik, ali isto tako sam hrišćanske obrede ravnopravno prihvatala uz paganske obrede, koji se neguju u mom kraju.

 
U predstavi Vilinsko kolo

Da li danas kao javna ličnost u Srbiji ističete svoje poreklo? Koristite li  svoju popularnost i uticaj za promociju vlaške kulture?

Oduvek sam to isticala, ali ne nametljivo, kao čin sakrivenog kompleksa, već kao normalni deo mog bića, odrastanja i života. Kad znaš ko si, gde i šta si, nema potrebe za devijantnim insistiranjem na bilo čemu. Sigurna sam da su mnogi za Vlahe čuli zahvaljujući mom radu i to je meni dovoljno.

Da li u odluci da se oprobate i u politici, ima makar malo motiva da se borite i za “ vlašku stvar”?

U politiku sam ušla pre više godina, da bih se borila za kulturu ove zemlje… kratko sam se zadržala, jer sam shvatila da je svrsishodnije da se za kulturu borim praveći predstave o Milunki Savić, Lujzi Mišić i drugim značajnim ljudima Srbije i sveta, nego da se borim s vetrenjačama.

Koliko često ste u kontaktu sa rukovodstvom NSV,a pogotovo sa ženama iz vašeg kraja koje se kroz udruženja bave vlaškom kulturom?

Vidjamo se na sednicama, na manifestacijama i u toku drugih zajedničkih aktivnosti.

 
Vesna Stanković

Sa kojim se problemima one najčešće susreću, šta im najviše nedostaje i koči ih u njihovoj misiji?

Osim finansija, ne nedostaje im ništa više nego i ženama drugih nacionalnih zajednica, koje žive u na tlu Srbije.

"Muma paduri - šumska majka" je autorska predstava Vesne Stanković u kojoj i igra. Urađena je pod pokroviteljstvom Vlaškog nacionalnog saveta i za ovu nacionalnu manjinu je od izuzetnog značaja: prvi put se jedan vlaški mit obrađuje modernim teatarskim sredstvima. I ne samo to. Prvi je i pokušaj da se promeni uvreženo mišljenje o Vlasima kao narodu koji se isključivo bavi magijom -predstava pokazuje neke manje poznate vrednosti i kvalitete ove etničke zajednice.

Predstava koju je podržao Nacionalni savet Vlaha

- Budući da sam i ja po rođenju Vlahinja, obratili su mi se ljudi Vlaškog nacionalnog saveta sa željom da zajedno pokušamo da kroz umetnički izraz sačuvamo tradicionalne vrednosti našeg naroda. Muma paduri je jedna od najmoćnijih demona u vlaškoj mitologiji koja je i dobra i zla, kao i svaki čovek. Zaštitnica je žena i vanbračne dece, a muškarce uglavnom kažnjava i erotski zlostavlja, rekla je svojevremeno Vesna.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Žene – čuvari vlaške tradicije u Braničevu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u  2017 .godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top