Veliko Gradište čuva sećanje na „Veliku Žanku“(FOTO)

Veliko Gradište

Kultura

Veliko Gradište čuva sećanje na „Veliku Žanku“(FOTO)

Foto: E-Braničevo

How Good Of A Friend Are You Really?

Gradištanci ne zaboravljaju svoje znamenite sugrađane koji su proslavili ovaj gradić kraj Dunava,a Žanka je ovde ugledala svet.

Nisu zaboravili ni nju. Vanvremensku Žanku. Ove godine obeležava se 130 godina od rodjenja i 70 godina od smrti heroine srpskog glumišta, Žanke Stokić. Veliko Gradište, glumičino rodno mesto, ove važne datume obeležilo je postavljanjem spomen- biste u centralnom parku. Žanki u čast.   

Živana Žanka Stokić je rođena 24. januara 1887. godine u Velikom Gradištu. Tu počinje njena burna životna priča.


Ovde  je rođena velika srpska glumica ; Foto: KC Veliko Gradište

Ubrzo po rođenju, Žankin otac, Bogoslav, umire. Nakon preudaje majke Julke, trogodišnja Žanka se seli u okolno selo Rabrovo.

Kao četrnaestogodišnja devojčica, Žanka je ostala i bez majke. 
Životni put nastavlja u Zaječaru gde je njen očuh prisilno udaje za izvesnog abadžiju. Međutim, Žanka je nekako uspela da pobegne u putujuće pozorište Ace Gavrilovića.


Spomen ploča na rodnoj kući ; Foto: KC Veliko Gradište

Pozorišne trupe, u kojima je tražila utehu od nesrećnog bračnog života, učinile su da se Žanka istinski zaljubi u „daske koje život znače“. Bila je kratko član Osiječkog kazališta, potom prelazi u Narodno pozorište u Beogradu gde postaje prva glumica – komičarka. Publika se zaljubljuje u Žankinu glumu. A ta ljubav bila je žestoko uzvraćena.

 „Bez obzira na to u kakvom sam raspoloženju bila, potištenom, ili sam bila mamurna. Sa velikim ili nikakvim nadama za budućnost. Ja sam pred svoje gledaoce izlazila oružana životinjskom snagom, ako smem i da kažem, konjskom izdržljivošću. Sve privatno nestajalo bi kada bi se svetla pozornice upalila, i ja sam samo gledala kako da zadovoljim svoju publiku“.... govorila je.

Jednom prilikom otkrila je i da je „davanje publici“ tajna njene glume.


Bila i ostala svoja; Foto: KC Veliko Gradište

Ove Žankine reči izgovarala je glumica Svetlana Ceca Bojković u dokumentarnom filmu „Ni kriva - ni nevina“:

Ja sam oduvek bila i ostala Žanka Stokić. Glumu nikad nisam videla kao neki veštački proces, nas tamo na sceni, pred onima tamo u gledalištu. Ne,  ja sam svake večeri bila nova glumica u odnosu na publiku pred kojom sam nastupala. E, to je tajna moje glume, ako baš hoćete da znate... puritanci“. 

Imala je zapažene uloge u „Sirano de Beržerak“, „Rodoljupcima“, „Figarovoj ženidbi“, „Stanoju Glavašu“, „Neri“ i drugim pozorišnim komadima. Posebno su je proslavile uloge u Nušićevim komadima.

Igrala je Sarku u „Ožalošćenoj porodici“, Julišku u „Put oko sveta“, gospođu Spasić u „Uježu“, Micu u „Vlasti“ i naravno ulogu pisanu samo za Žanku, Živku u „Gospođi ministarki“ koju je do 1941.igrala više od stotinu puta.


Uloga pisana za nju - Gospođa ministarka ; Foto: Večernje novosti

Branislav Nušić se, prilikom proslave stotog izvodjenja „Gospođe ministarke“, obratio Žanki sledećim rečima: „Draga Žanka, Vi i ja imamo malu intimnu svetkovinu. Mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabineti. Vas se krize ne može dotaći. Vi ostajete ministarka, jedina ministarka, uvek ministarka.“ 

Žanku nije obožavala samo publika. Kolege i umetnici su joj se divili,  a voleli su je i pločnici Skadarlije kojima je ponosno kročila. Svoje pozorišne bravure proslavljala je sa prijateljima u čuvenim skadarlijskim kafanama. Živela je pravim boemskim životom.  

Ipak, izgledala je ljupko i milo.

 „Koliko se sećam, nije bila visoka žena, bila je onako malo tusta, punačka, obla.  Imala je jedno sitno lice, lepo, pravilno, i sećam se nekog paperja i kovrdžave kose koju je imala na glavi,“opisivala je Žanku Mira Stupica, proslavljena glumica koja je zaslužna za ustoličenje glumačke nagrade „Žanka Stokić“.


Odvažna Žanka ; Foto Printscren YouTube

Nesebično se dajući svojim ulogama i gledalištu Žanka je obolela od dijabetesa. Vidno je oslabila, ali nije napuštala glumu, ni svoj boemski život.

"Smejali ste se, smejala sam se. Smejala sam se vašim malograđanskim navikama, smejali ste se mom životu i mojoj budućoj tragediji. Znali ste da Kolonbina mora posrnuti i moralno pasti, i videli ste da joj niko neće pomoći, ni Kapitano, ni Dotore, ni moj zaljubljeni, ni Erlekin ni Pjero, niko, niko. Sada su dvadesete godine 20-og veka, i ja se smejem zajedno sa vama. Došle su tridesete godine i smeh ne prestaje. Ali, doći će i 40-te godine kada će se upaliti neka drugačija svetla pozornice i otpočeće tragedija. Tragedija glumice Živane Žanke Stokić. Glumica komičarka na daskama tragedije. Pa, da li je to ikad bilo?

Ovo je jedan od Žankinih monologa, pravo predviđanje budućih događaja.  

Ali, ni rat nije razdvojio Žanku od scene.

Prva komičarka Narodnog pozorišta je nastavila da tumači satirične likove ne sluteći da je to tretirano kao izdaja države. Nakon rata uhapšena je u ime Antifašističkog oslobodilačkog veća, a privremena uprava Narodnog pozorišta odlučila je da se Žanka otpusti.


Slava i progon obeležili su Žankin život; Foto: B92

Suđenje Žanki  za saradnju sa okupatorima i izdaju naroda je počelo 3. februara 1945. godine u Beogradu. „Nemcima je bila potrebna naša komičarka Žanka Stokić, koja će humorom vešto i podmuklo koristiti mane i slabosti pojedinaca i moralno razrušiti i duhovno porobiti svoj već porobljeni narod,“ naveo je između ostalog narodni tužilac.

Žanka je negirala krivicu, ali presuda je doneta - osam godina gubitka nacionalne srpske časti i zabrane igranja u pozorištu. Primorana  je i na čišćenje ulica.

Nakon presude više se nije pojavljivala u javnosti, ali o stale su da odzvanjaju njene reči: "Moj život se završio onda kada su me prognali, oterali sa scene. Uzeli su mi dušu, uzeli su mi vazduh. Šta je glumica bez uloge, to je gore od poniženja, gore od smrti!".  

Na molbu njenog velikog prijatelja, glumca Milivoja Živanovića, a kasnije i reditelja Bojana Stupice, 1947. godine Jugoslovensko dramsko pozorište dobija odborenje da Žanka ponovo zaigra. Nije dočekala povratak na scenu. Otišla je zauvek  21.  jula 1947.godine. Hiljade ljudi je izašlo da isprati Žanku.


Nije doživela da je rehabilituju ; Foto: You Tube

Mnogo godina kasnije je rehabilitovana - 2009.  sud je ustanovio da je Žanka osuđena iz političkih i ideološkh razloga.

Čujte me gledaoci budućih naraštaja. Miloštivo srce imajte za mene. Žanka Stokić vas je zasmejavala i zasmejavala, a onda se razbolela. Ne mislim sada na dijabetes, razbolela sam se od publike, od vas koje sam toliko volela. Ova bolest se ne vidi samo kada se o njoj govori. Ali svi ćute. Izgubila sam pozorište. Izgubila sam čast. Izgubila sam vas. Nemam vam šta poslati za budućnost, jer  beda je sada velika. Nemam uza se nijednu ulogu da je u spomenik svoj uklešem. Teatar je stanje prolaznosti. Na sve strane begaju zvezde da se više nikad ne sastanu. Ne smejte se gledaoci našem glumačkome jadu... Dugujete mi, dugujem vam, ali za deset godina neće više biti traga o tome, a za sedamdeset godina, toliko će prašine popadati po našim imenima, da se neće više razlikovati ni Žanka od bilo kog bakalina ili abadžije, a čast obojici.

I ovaj Žankin monolog kazivala je Ceca Bojković u ulozi Žanke Stokić u dokumentarcu  „Ni kriva, ni nevina."


Žanka se prevarila, ona i danas živi ; Foto: KC Veliko Gradište

Ali, ovo Žankino predviđanje se nije ispunilo. Po njenom imenu nije pala prašina. Ono i danas zauzima posebno mesto u srcu ljubitelja pozorišne scene širom Srbije. 

I u budućnost je poslala mnogo uloga – Živka je pisana za nju. I ostala je zauvek njena. Udahnula je život Toaneti, Neri, Dorini, Sarki i mnogim drugim likovima.

Sećanje na Žanku čuvaju i njeni Gradištanci, Rabrovčani, Požarevljani.

U selu Rabrovu, gde je provela deo detinjstva, postavljena je spomen ploča ispred kuće u kojoj je živela i spomen bista ispred osnovne škole u koju je išla. Svake godine u novembru, u Rabrovu se održavaju glumačke svečanosti „Žanki u čast“.


Program prošlogodišnje manifestacije „ Žanki u čast“

Gradištanci su ponosni što je Žanka svet ugledala u istom mestu kao oni. U nastojanju da se glumica ne zaboravi, 1999. godine osnovano je Amatersko pozorište u Velikom Gradištu pod imenom „Žanka Stokić“ koje širom Srbije osvaja nagrade. Pozorište od 2006. godine ima i dečiju scenu koja nosi njeno ime.

Pozorišna scena s ponosom nosi ime velike glumice, čuvajući od zaborava njen lik i delo. Spomen-bista je znak naše zahvalnosti i poštovanja i za buduće generacije – da se ne zaboravi“, izjavila je na svečanosti povodom otkrivanja biste, Branislavka Veličković, direktorka gradištanskog Kulturnog centra.  
U čast Žanke Stokić, u parku u centru Velikog Gradišta postavljena je njena spomen- bista.


Otkrivena spomen bista u Velikom Gradištu

"Odavde su svi veliki Gradištanci često putovali brodom za Beograd, ovde su se rađale velike ideje i ovde su morali da postanu ono što su postali. Želja nam je da, uz Carevca i Žanku, i drugi zaslužni Gradištanci dobiju svoje obeležje u gradskom parku“, rekao  je predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milić.

Postavljanju spomen-biste prisustvovale su dobitnice glumačke nagrade „Žanka Stokić“, Olga Odalović i Ljiljana Stjepanović.

Žanka je zaslužila mnogo više, jer je ona pisala našu pozorišnu istoriju, ona je stub pozorišta bila i ostala i ona sigurno ovaj stub drži i danas, i mi treba da ga podržimo“, izjavila  je glumica Olga Odalović.

Na mestu Žankine rodne kuće postavljena je spomen ploča sa natpisom „Velika glumica“.

Njena prava porodična kuća je srušena,“, priča za E-Braničevo Duško Jovanović iz Zadužbine „Pigoza“ iz Velikog Gradišta, gde se čuvaju sećanja na znamenite Gradištance. Zanimljivo je da se u ovoj zadužbini čuvaju i drvene daske koje su uzete iz ruševina Žankine rodne kuće. Takođe, u biblioteci „Pigoze“, postoji stari časopis u kome se nalazi Žankina fotografija iz detinjstva i tekst o „devojčici koja je postala velika glumica“.


Čuvaju se čak i daske iz Žankine rodne kuće; Foto: KC VG

 „Postoje brojne neistine o mestu Žankinog rođenja, jer svi žele da je prisvoje, a prava istina je da je ona ovde u Gradištu rođena“, kaže Jovanović.

Spomen-bista Žanke Stokić postavljena je i pored biste njenog velikog prijatelja glumca Milivoja Živanovića, u parku ispred  Centra za kulturu Požarevca

Od 2002. godine, na inicijativu glumice Mire Stupice, grad Požarevac u saradnji sa Narodnim pozorištem iz Beograda i kompanijom „Novosti“ dodeljuje jednu od najuglednijih glumačkih nagrada „Žanka Stokić“. 

Gradištanci, Rabrovčani, Požarevljani smatraju Žanku svojom. Ponose se njom i u svakom od ovih mesta čuva se sećanje na čuvenu glumicu. 

Ne želimo da prisvajamo Žanku, jer ona nije ni gradištanska, ni kučevačka, ni rabrovačka, ni požarevačka, Žanka je srpska“, pojasnio je predsednik opštine Velikog Gradišta, Dragan  Milić.


Veliko gradište pamti znamenitu Gradištanku

Žanku i slavi cela Srbija. Kako je onomad slavna glumica Mira Stupica navela: „Žanka je naša, a pre svega svoja. Da nije tako, ne bi bila „Velika Žanka“. Velika „gospođa ministarka“.  Besmrtna i vanvremenska.  

 

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Znameniti Gradištanci na vebu” koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017 .godini.

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Fotografije: KC Veliko Gradište, E-Branicevo,B92, YouTube,Večernje novosti

Izvori:

  1. RTS-a dokumentarnaemisija o Žanki Stokić, „Ni kriva ni nevina-Žanka Stokić“
  2. Večni život „gospođe ministarke“ Žanka Stokić,  KC Veliko Gradište
  3. „Gradištanci ne zaboravljaju Žanku“,Politika
  4. „Žanka Stokić, Jedina ministarka, uvek ministarka“, B92
  5. „Žanka se vratila“,  E-Branicevo
  6. „Mira Stupica otkrila bistu“ , Blic

 

Continue Reading

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top