Učiteljica iz Voluje u misiji očuvanja vlaške baštine (FOTO)

Braničevo

Kultura

Učiteljica iz Voluje u misiji očuvanja vlaške baštine (FOTO)

Foto: E.M., lična arhiva, FB

How Good Of A Friend Are You Really?

Progovrila je na vlaškom,a srpski naučila u školi. Danas svoje đake uči da govore vlaški,a u selu predvodi aktivnosti na očuvanju folklora i tradicije Vlaha podno Homolja.

Rozica Dragojlović je učiteljica u selu Voluja kod Kučeva. Rođena je 1964. godine u Kaoni, takođe u kučevačkoj opštini. Raspitujući se o svojim precima, saznaje da su svi bili Vlasi. “Progovorila sam na vlaškom, a srpski jezik sam naučila u školi”, kaže Rozica. Od malih nogu volela je da igra, pa je još kao dete postala i član  folklorne sekcije u selu. Aktivno se bavila folklorom sve do odlaska u Negotin, gde upisuje Pedagošku akademiju.


Rozica Dragojlović, predodređena da širi tradiciju svog naroda

Danas se sa dozom sete priseća detinjstva. ”Moje odrastanje se odvijalo u vreme kada su po selima mladi bili nosioci mnogih aktivnosti. U to vreme bilo je mnogo više dece i mladih nego danas”.  

Od 1986. godine Rozica Dragojlović počinje da radi u struci. Najpre je bila učiteljica u OŠ ''Ugrin Branković'' u Kučevu, a zatim prelazi u OŠ ''Slobodan Jović'' u Voluji. Dolaskom u ovo selo u Rozicin život se vraća folklor, i to kroz decu. Školsku folklornu sekciju i danas vodi.


Sa Opštinske smotre dečijeg narodnog stvaralaštva

Decu sam prvo naučim da igraju, a zatim učimo  vlaške igre našeg kraja. Osim na školskim priredbama, redovno smo učestvovali na Opštinskoj smotri dečjeg izvornog stvaralaštva. Imali smo uspeha na ovoj smotri, a jednom smo bili i domaćini”, priča naša sagovornica.  

Voluja kroz dugi niz godina neguje folklornu tradiciju i mladi rado igraju u folkloru sve do trenutka upisa u srednju školu i odlaska u grad.


Rozica sa decom pred nastup

Osim vlaških igara, Voluja ima i dugu tradiciju igranja na štulama, što je, takođe, deo nasleđa od predaka iz ovog sela. Za nastavak ove tradicije u poslednjih desetak godina u velikoj meri je zaslužan učitelj Živorad  Žulumović koji ovaj neobičan običaj prenosi na decu. Kad savladaju tehniku hodanja i nauče korake vlaškog kola, počinje i igranje na štulama.


Od malih nogu na štulama

Pretpostavlja se da je sve počelo u davno vreme kada nije bilo mostova, a živelo se i na jednoj i na drugoj obali Peka. Štule su služile da bi se pregazila reka. Možda su tada naši preci odlazivši na igranke, na štulama prelazili reku i nastavili na njima da igraju u kolu. Igranje na štulama je zaživelo među stanovništvom  tako da se nisu mogli zamisliti ni jedni “Homoljski motivi” bez štulaša iz Voluje. Učestvovali su na svim priredbama u selu i okolini. U početku na štulama su igrali samo muškarci, kasnije su se pridružile i devojke. U vreme kad je fudbal postao popularan sport, štulaši su čak naučili da igraju fudbal na štulama. Bili su  atrakcija gde god bi se pojavili”, priča Rozica Dragojlović.


Na štulama u prošlost

Baš da bi očuvali tradiciju i sećanje na jedinstvene štulaše iz Voluje koji su predstavljali selo u prošlosti, prvih dana decembra u Voluji je počelo sa radom novo kulturno – umetničko društvo “Štule”. Junakinja naše priče,jedan je od osnivača ovog KUD-a i njegova predsednica.

Zamisli smo da se rad našeg KUD-a odvija po sekcijama. Pored folklorne, aktivna će biti i dramska sekcija, ali i sekcija ručnih radova i starih zanata. Za sada se za rad ove sekcije prijavilo petnaestak žena uzrasta od 17 do 60 godina. Nadam se da će ih biti više kad aktivnosti zažive”, optimistična je ova Vlahinja.


Žene su najaktivnije u afirmaciji starina

Pored pletenja, veza i heklanja najvažniji zadatak koji su ove žene postavile sebi je učenje tkanja. Već su pronašle nekoliko starih razboja i trenutno prikupljaju prateću opremu.

“Mnogi su predmeti bili bačeni, zaboravljeni na tavanima i mi ih praktično spasavamo i vraćamo u funkciju. Iskoristićemo znanje starijih žena  koje će nam na proleće uraditi demonstraciju celog postupka, od postavljanja razboja do tkanja. U međuvremenu pokušaćemo da mlade devojke i devojčice zainteresujemo za tkanje na ramovima. Od dobijenih komada uradićemo upotrebne predmete ili suvenire”, najavljuje Rozica.

Upravo tkanje je činilo jedan deo njenog odrastanja, i to uz rođaku koja se celog života bavila ovim starim ručnim radom.


Tkana torba – delo Rozicinih ruku

Sa manje od deset godina znala sam baš sve aktivnosti vezane za proces tkanja. Na žalost, sve sam to zaboravila. U prvim godinama srednje škole naučila sam da pletem i heklam, i to potpuno sama iz novina i časopisa. Dugo je to bio moj hobi. Pre nekoliko godina vratila sam se pletenju na malo drugačiji način. Počela sam da pletem torbe. Za torbama su došle kape, pa stvari za bebe, a onda i reciklaža starih farmerki. U tom periodu rodila se ideja o ženskom udruženju”, objašnjava nam Rozica.

 
Mašta je nepresušna

Jedan od zadataka tog udruženja žena vlaške nacionalnosti bilo bi istraživanje vlaške narodne nošnje i pokušaj da joj se vrati tradicionalan izgled.

Malo je, kaže Rozica, komada nošnje sačuvanih od davnina. Među onom što su uspele da otrgnu od zaborava, uglavnom se nalazi ženska nošnja.To su tkanice, prsluci, tkane kecelje i šukure (zadnja pregača). Ostalo je sve šiveno. Ali, ljudi koji se bave izradom nošnje, smatra naša sagovornica,  često je previše ukrašavaju, ne koriste odgovarajuće materijale, tako da ona gubi autentičnost.  


Prsluk kao deo vlaške nošnje – Rozicin rad

Ipak, pored sklonosti za ručne radove, folklor je bio i ostao Rozicina najveća ljubav.

Igranje u folkloru mi pričinjava veliko zadovoljstvo, oslobađa negativne energije, eliminiše svaku vrstu stresa  i posle svake probe i nastupa se izvanredno osećam”, priznaje nam ona.

 Rozica je i članica folklorne grupe veterana u Voluji koja postoji dve godine i ima 17  igrača, uzrasta od 18 do 59 godina.


Veterani se ne predaju

Uglavnom igramo vlaške igre, iz našeg kraja: Pre pišor, Omoljanca, Pošovoj, Šokc, Brodičanka... U toku je upis članova dečje folklorne grupe, uzrasta od prvog do osmog razreda. Imaćemo grupu mališana mlađih razreda i grupu starijih razreda. Takođe imamo grupe štulaša dece i veterana. Uslovi za rad su dosta skromni. Vežbamo u Domu kulture u selu, u letnjem periodu na pozornici, a zimi u maloj višenamenskoj prostoriji koju možemo da ugrejemo. Sami brinemo o svom okruženju i trudimo se da sebi stvorimo što bolje uslove”, priča nam Rozica Dragojlović.


Folklorci iz Voluje gostuju na brojnim manifestacijama

Pored manifestacija u svom selu – “Pasuljijadi” i Takmičenju u kuvanju riblje čorbe, veterani – folklorici iz Voluje učestvovali su i na “Izvornim danima Neresnice”, “Omoljanci” u Ceremošnji, “Plašintijadi” i Saboru ''Sačuvajmo gajde i stare igre od zaborava'' u Rudnoj glavi, “Gulašijadi” u Duboki i manifestaciji  ''Ranovačka rakija'' u Ranovcu.  

Prema rečima naše sagovornice, novoosnovano Kulturno – umetničko društvo “Štule” priprema organizaciju nove manifestacije u Voluji. Proslaviće naredne godine crkvenu slavu 8.avgusta,uz kulturno- umetnički program, izložbu ručnih radova i starih vlaških jela. Ugostiće, navodi ona, sve folklorne grupe i udruženja žena kod kojih su do sada gostovali. Manifestacija će biti organizovana u dvorištu crkve Svete Petke u Voluji.

Našem KUD-u predstoji naporan rad , ali su ljudi sa kojima sarađujem puni entuzijazma  tako da verujem da ćemo većinu naših planova ostvariti”, veruje ona.


U školi u Voluji đaci uče vlaški govor,a Rozica je jedan od predavača

Ova Vlahinja, kao učiteljica izuzetno je zadovoljna činjenicom da među mladima vlada sve veće interesovsnje za vlašku kulturu i govor. Jedan od pokazatelja, smatra, jeste i uvođenje izbornog predmeta Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture u školi u Voluji, koja je po ovome jedina u opštini Kučevo. Rozica je jedna od četvoro učitelja koji đake podučavaju.


Učitelji koji predaju vlaški govor i direktorka škole u Voluji

 “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture u našoj školi uči 38 đaka, a zajedno sa mnom predaju ga učitelji Jasmina Martinović, Živorad Žulumović i Boban Grujić. U našoj školi održan je seminar za predavače ovog izbornog predmeta. Učenici vole ove časove i pokazuju veliko interesovanje za učenje. Govorimo im o običajima, pokazujemo fotografije koje prikazuju oblačenje, radove ljudi, druženje, i sve to na vlaškom. Pevamo vlaške pesme i igramo vlaška kola. Ovo je tek početak i mislim da ćemo iduće godine imati još više učenika koji će učiti vlaški govor, a to nam govori da ima budućnosti za vlašku tradiciju u našem kraju”, ponosna je učiteljica Dragojlović.


Pored govora decu uči i o vlaškoj kulturi

Da žene imaju veliku ulogu u očuvanju vlaške tradicije, smatra i sama. Ali, misli da je u prošlosti ta uloga bila veća.

Sa pojavom ženskih udruženja danas  jača uloga žene i one postaju nosioci vlaške tradicije. Žene istražuju prošlost, oživljavaju stare zanate, kuvaju stara jela i svoj rad prezantuju na manifestacijama i izložbama”,kaže Rozica.


Žene iz Voluje prikupljaju predmete koje su koristili njihovi preci

Za veliki rad i trud koji ova Vlahinja rodom iz Kaone ulaže u očuvanje tradicije svog naroda, potrebna je podrška, pre svega porodice. Rozica kaže da kao predsednica KUD-a ima dosta obaveza, to joj oduzima prilično vremena, ali ima ogromnu pomoć članova, kao i veliku podršku svoje porodice.  

Osim angažmana u zajednici, i u krugu svoje porodice ona se trudi da sačuva vlaške običaje koje poznaje. Najbitniji su im oni oko Božića i Uskrsa. Tada se porodica Rozice Dragojlović trudi da bude na okupu i da ove praznike proslave, bar delimično onako kako su to činili njihovi preci. 

U mom detinjstvu slama je bila po celoj kući.I danas je unosimo u kuću, ali samo u jedan ugao dnevne sobe. Za Božić se kod Vlaha kuvalo jedno staro tradicionalno jelo koje se zove Borndau. Ja još uvek spremam to jelo mada su mnogi prestali . Svinjsko meso se kuva satima dok ne postane kašasto, a onda se dodaje kukuruzno brašno i beli luk. Moja porodica voli ovo jelo , a ja ću se potruditi da se tradicija nastavi. Za Uskrs se u kuću unosi busen trave.  Ujutru svaki član porodice stane na busen, okrene se tri puta oko svoje ose, pomoli se za zdravlje i zagrize jaje i koprivu. Jaje kao simbol Uskrsa, a koprivu kao simbol zdravlja. Vrlo je značajno da se treći dan Uskrsa busen vrati na isto mesto odakle je uzet da bi se nastavio život trave”, objašnjava ova Vlahinja.


Rozica na sve načine đacima usađuje ljubav prema poreklu

I na radnom mestu, u školi, pred svojih deset učenika svakodnevno se trudi da na njih deluje što poučnije, da im prenese što više znanja, životnog iskustva, ali i usadi im ljubav prema svom poreklu, narodu, njegovoj kulturi i tradiciji, kao i značaju njihovog očuvanja za budućnost.Brine je, kaže, jedino što je đaka iz godine u godinu sve manje.

Imam sreće da radim posao koji izuzetno volim. Posle toliko godina rada nisam umorna, prihvatam inovacije i trudim se da deci pružim najviše što mogu”, kaže Rozica.


Ljubav prema poslu donosi i rezulate – đaci sa priznanjima

Kod ove žene očito, nema površnosti. U svemu što radi, daje se maksimalno. Bilo da je reč o poslu, odnosno radu sa decom,porodici, angažovanju na očuvanju tradicije Vlaha ovog kraja.Sve stiže i za sve ima podjednaki entuzijazam.Tome u prilog naročito govore planovi koje tek želi da ostvari u oblasti folklora i nameri da novoosnovano kulturno – umetničko društvo izvede iz usko lokalnih okvira. Samim tim i cilju da se tradicija Vlaha iz kučevačkog kraja promoviše šire od granica ove opštine podno Homolja.

Nije uvek sve lako i jednostavno. Mnogo puta se susrećem sa problemima , nerazumevanjem okoline, ali se sve prebrodi i onda je zadovoljstvo uspehom veće”, zaključuje Rozica Dragojlović.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Žene – čuvari vlaške tradicije u Braničevu” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u  2017 .godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top