Tri autora, tri lica umetnosti

Požarevac

Kultura

Tri autora, tri lica umetnosti

Foto: GSU

How Good Of A Friend Are You Really?

U Galeriji savremene umetnosti otvorena je grupna izložba slika akademskih umetnika Momira Kneževića, Zorana Todora i Žarka Vučkovića.

Izložbu je otvorio Nenad Kebara, doktor filozofije književnosti.

Biljana Milosavljević Pićurić, istoričar umetnosti, smatra da su dela Momira Kneževića prepletena unutrašnjom smirenošću i spoljašnjom igrom i da se u njima pronalazi vrhunac umetničke lepote: mirnoća u lepoti i lepota u mirnoći. Knežević posmatrača uvodi u spokojstvo svog detinjstva.

„Preko unutrašnje lepote dela posmatrač doživljava svoj unutrašnji mir. Sa druge strane, taj unutrašnji mir u delima ovog celovitog slikara prekriven je igrom forme i materije. Pokret i tonalitet su u stalnom ritmičkom plesu i harmoniji. Koracima ovog plesa posmatrač stiče osećaj ljubavi, nežnosti, blaženstva, podanosti, predanosti, sećanja, nostalgije i slobode. Učestvovanjem u ovoj igri on oseća postojanje i lepotu života“, navodi Milosavljević Pićurić.


Sopstvenim likovnim rukopisom, po njenim rečima, ovaj čuvar nasleđa daleke prošlosti stvara dela neprolazne lepote i vrednosti. Odgovarajući kolorit i likovni sklad Kneževićevih dela nalik je duhovnoj čistoti samih fresaka. Kao iskusni vladalac ove tehnike, neimitiranjem realnosti i negiranjem stvarnosti u svojim apstraktnim delima naglašava duhovni izraz naspram telesnog.

„Umetnikova ljubav prema zavičaju je konstantno prisutna u snazi njegovog stvaralačkog instikta. Slike su prožete stvarnošću, sećanjem i snom. Izražajnim asocijacijama umetnik upućuje da se naj veća vrednost nalazi u samom duhu, „unutrašnjem suncu života“, zaklučuje Milosavljević Pićurić.

Marina Radosavljević, istoričar umetnosti mišljenja je da je slika kao dimenzija vremena nastala kroz preobražaj i stavljanje u nov prostor i nov aranžman stvarnosti bez menjanja elementarne vrednosti materije stestožer umetnosti Zorana Todora.

Asocijativni predeli svedeni na plastične slike na kojima se zadržavaju prirodne nijanse rđe od zelene, plave, crvene, smeđe kao i oblici upotrebljenog lima. Ovaj kolaž upotrebljenih, pa i odbačenih delova preuzetih sa različitih predmeta vodi nas do slojevite pojave koja zamagljuje liniju između slike, reljefa i skulpture. Enformel Zorana Todora je prihvatanje lične ekspresije i moć stvaranja dela sasvim svojim dubinama i tajnama. Jedinstven i pouzdan pristup okrenut ispitivanju materijala, oblika i prostora stvorio je jasnu odrednicu – slika je samo slika. I pored igre oblika i tekstura, Todorove slike poseduju onaj urođeni, čak i klasičan osećaj ravnoteže, proporcije i harmonije, navodi Radosavljević.

Likovna formacija semiotičkih dela Žarka Vučkovića znak postavlja u centar razumevanja jedne apstraktne slike. Organizujući strelicu, krug, kvadrat, slovo u određeni fizički poredak, umetnik uvlači posmatrača u jedan novi mentalni koncept, sintetišući tako likovnost u reč i srodne misaone relacije. Celokupna istorija umetnosti prešla je put ka raspadu oblika i ponovnom pronalaženju znakova. Znak u svoj svojoj složenosti i u svoj svojoj jednostavnosti postao je prvi korak novog stvaralaštva, kaže Radosavjević u kritici.

Vučkovićevi moderni piktografi nastali kombinovanom tehnikom gde su pored boje uključeni i različiti materijali, nalik su grafičkoj formi u kojoj vlada linija. Linija, nenametljiva oskudna boja i inkorporirani delovi papira, kartona i mrežice vode ka jednoj smišljenoj apstrakciji, ma koliko se ona činila spontanom. Umetnik nudi platno kao rudimentirani plan, kao sirovu impresiju mogućnosti.

Miomir Knežević je rođen  u Petrovićima. Učio je fresko slikarstvo kod Nauma Andrića. Diplomirao je 1981. godine na Odsjeku za likovno vaspitanje Nastavničkog fakulteta u Nikšiću, klasa profesora Nikole Gvozdenovića.  Na Alademiji u Pragu, odsek restauracija, studirao je 1982/83 kod profesora Vaclava Pospišila. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Prištini 1986. Radio je kao asistent-saradnik vajarskog ateljea kod profesora Stevana Luketića u Zagrebu 1986/87, potom 1987/88. bio je asistent-saradnik ateljea kod Eda Murtića u Zagrebu, da bi 1988/89. proveo na Academia de BellasArtes de San Fernando u Madridu, kao stipendista španske vlade za slikarstvo. Dobitnik je sedam nagrada i priznanja za slikarstvo. Izlagao je kopije fresaka na 11 samostalnih izložbi, a slike na 52 izložbe. Učestvovao je na više od 270 kolektivnih izložbi u zemlji inostranstvu. Radio kao profesor na Fakultetu umetnosti u Zvečanu i na Likovnoj akademiji u Trebinju.

Zoran Todor je rođen  u Smederevskoj Palanci. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek grafika, 1984. godine. Član ULUS-a. Učestvovao na više od 200 grupnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada za slikarstvo.

Žarko Vučković je rođen u Kninu. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti. Samostalno izlagao 34 puta i učestvovao naviše od 450 kolektivnihizložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više 30 nagrada za slikarstvo i crtež. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Redovni profesor na Fakultetu umetnosti u Prištini - Zvečan.

Izložba radova trojice umetnika biće postavljena do 20. decembra.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top